Nakon 190 brojeva na velikom formatu, danas je kao prilog listu "Alo" štampan PRVI broj "Alo Razbibrige"(dakle, ponovo broj 1!) na formatu A5.
List ima 24 strane od kojih je u prvom broju osam strana enigmatike. Stižu informacije da će u narednim brojevima biti još najmanje dve strane enigmatike. Ostali (neenigmatski sadržaj) čini "Najdetaljniji nedeljni horoskop". U impresumu piše da je urednik Razbibrige Jelena Pantelić, a da enigmatski dodatak ESS uređuje Milorad Živanić. Enigmatiku u ovom broju (koji je rađen na brzu brzinu) radili: Ljubiša Banović, Momir Paunović, Slavko Bovan, Milorad Živanić, Rešad Besničanin, Miodrag Tošić i Aco Janković.
19 коментара:
To menjanje formata je noćna mora: meni su to radili u blagopočivšem dnevnom listu "Press". Od prvog do devetog broja je dodatak išao na osam strana dimenzija 227,8x326 mm (neto), pa su se dosetili da ga smanje na 190x130, ali na 16 stranica, a od šesnaestog broja su ga vratili na stari format i broj stranica. Taj broj sam uradio u obe varijante jer se niko nije setio da me obavesti o vraćanju na stari format. Na kraju, zbog prestanka izlaženja lista, nisu mi objavili, a ni platili dva pripremljena broja (64 i 65). Srećno vam bilo (ureniku i saradnicima)!
Želim vam uspješnu i dugotrajnu saradnju!
Pošto se sve ovo poklopilo sa praznicima, to je dodatno poremetilo planove. U konkretnom slučaju, meni propadoše dvije skandinavke.
Dobro sve ide u rok službe. Nije prvi, a neće biti ni posljednji put.
Prije 2-3 mjeseca "nabrziše" me iz jednog lista da "pod hitno" sve prilagodim novom formati ODMAH (sedam strana). Naravno, uradih na vrijeme (morao sam da uzmem dva dana odmora), kad stiže "befel" - NE IDEMO SA NOVIM FORMATOM. NISMO SPREMNI. Šta ću - kud ću...vratim se korak unazad, urađeno arhiviram u folder "KAD BUDU SPREMNI" i sada čekam...
Ako sam dobro informisan, drugi broj je urađen, i predat je redakciji, a da se privodi kraju rad na trećem broju. (Poslao sam svoju skandinavku).
Juče mi se SMS-om javio urednik da se pohvali kako je zadovoljan profesionalnošću jednog saradnika.
Format je dobar, ali sadržaj mi se ne svi]a. Ovoliko prostora odvojeno za horoskop, pa to je bez veze. Ko još tome veruje. Horoskop treba da postoji kao šaljivi sadržaj od najviše dve-tri rečenice. Treba naći prostora i za druge sadržaje koji čine RAZBIBRIGU poput aforizama, epigrama, haikua, pričica... ali ne više od 5 kom. I za enigmatske vrste popput klasične zagonetke, pravog rebusa, kriptograma i sl. vaqa naći mesta. To bi privuklo više čitalaca!
N.Pešić
To da horoskop ne čita niko ili u njega niko ne veruje, kao i tvrdnja da bi čitaoci razgrabili "Alo" zbog aforizama, haiku poezije, epigrama, pravog rebusa (?), kriptograma i čega sve ne, blago rečeno je veoma diskutabilno. Možda bi pomoglo da se pomenute zagonetke ilustruju i tako objave. Ali, koliko sastavljača je spremno i sposobno da to radi, da li bi redakcija prihvatila to... Niti u redakcijama svih dnevnih listova sede moroni, kako većina enigmatičara smatra, niti je ogromna većina sastavljača spremna da prihvati njihove, verujte mi na reč - često veoma lucidne ideje ili da im savetima ukaže na eventualne zablude. Mi smo navikli da budemo uvek najpametniji i uvek u pravu. A da stvarnost nije baš takva pokazuje nam pad tiraža enigmatskih izdanja. Da je sreće da se okupi jedna ekipa spremnih i sposobnih (enigmata, novinara, pisaca, grafičara...) koja bi radila kao TIM, možda bi se ispilio neki dobar enigmatsko-zabavni list. Ali, svi znamo da su to puste želje.
Jedino kada urednik insistira da mu kažem šta bih ja stavio u list, to i kažem. U svim drugim slučajevima (a to je skoro uvijek) samo radim ono (i onako) kako urednik/redakcija traži.
Ipak je odgovornost za "prođu na tržištu" njihova. Moje (naše) je da probamo da korektno (čitaj: na vrijeme) uradimo ono što se traži od nas.
Upravo SAD radim jednu ukrštenicu (za jedan drugi list) u kojoj MORA da bude samo jedan "tematski" pojam. Da se ja pitam, ukrštenicu bih uradio znatno drugačije, ali...nije moje da mislim šta je urednik smislio.
Mnogi koji gledaju sa strane ne znaju problematiku koja se javlja kod saradnje sa raznim novinama. Cvetković je prošao kroz sve to i on zna kako to izgleda. Nas, koji smo prva linija do glavnog urednika, niko ništa ne pita: samo saopšte izmjene i ti se prilagođavaj, ako hoćeš. Ako nećeš - uvijek ima ko hoće! Na tzv ''uređivačku politiku'' mi nemamo nikakvog uticaja, oni misle da tako treba i to je to! Jedva sam ''izboksovao'' još dvije strane enigmatike: tražio sam da vratim aritmogrifnu, ona je i grafički dobra. Pristali su, ali da bude i jedna ukrštenica kao u Politici!!! Ne znaju ni kako se zove, prave novine sa enigmatikom. Elem, ide na 10. strani i klasična ukrštenica preko čitave strane, a na 11. aritmogrifna, ispod rebusi - i njih su bili izbacili. Pokušaću u narednom periodu da dobijem još koju stranu. Šteta što nema jedna strana za sitne zagonetke - imamo velemajstore za te zagonetke i dobro bi bilo da to i drugi vide i rešavaju. Mislim da je ovaj format bolji od prethodnog.
Amandman:
Naravno, uvijek postoji mogućnost odgovora - NEĆU!
"Neću" je sasvim legitiman odgovor, ali svaka rasprava i "učenje" redakcije šta valja a šta ne valja, po pravilu, osuđeno je na propast i dovodi do dodatne sekiracije.
Dakle, svima preporučujem odgovore: HOĆU ili NEĆU.
Izgleda na smo Mišo i ja u isto vrijeme pisali komentare sa (suštinski) sličnim sadržajem.
Treba pre početka saradnje u listu oformiti ekipu, sesti i napraviti koncept, podeliti zaduženja i onda pregovarati sa redakcijom. Ili imati uvek nekoliko spremnih i sposobnih koji mogu ispuniti sve njihove želje. Ali, dok neki ne shvate da se pisaće mašine proizvode još samo u Indiji (a i tamo neće još dugo!), dok veruju da od pisma nema bržeg načina da pošaljete enigmatski rad, dok su ubeđeni da su honorar zaradili ispisujući rukom slova u dijagram osmosmerke ili ukrštenice (opise olovkom u polja skandinavke 2x2 cm), a greške premazujući korektorom... bežeći od računara kao đavo od krsta - nema ništa od saradnje bez neprekidnih problema, glavobolje, pa i kašnjenja. A kad ih neki mučeni urednik ne uzme u ekipu, jaoj njemu!
Naravno da redakcije nisu uvijek u pravu. Usudio bih se kazati da, sa mog gledišta, često nisu u pravu, te da bih ja drugačije radio.
Ponavljam da smatram da je besmisleno gubljenje vremena raspravljati se sa urednicima. Ili se uklapamo u njihove zahtjeve ili ne. Odvagaju se argumenti za "za" i argumenti za "protiv" i donese se odluka
Mladene, zamoliću te da ne iznosiš ovakve kvalifikacije (o bilo kome).
Mogu se iznositi i suprotna mišljenja a da se niko ne vrijeđa.
Ako hoćeš da izbrišem, preradi tekst, i ubaci odgovarajući pa ću naknadno obrisati prethodne. (Autori mogu sami brisati svoje komentare ako žele ili smatraju, a ja komentare koji su potpisani birišem samo u ekstremnim slučajevima. Tvoje pretposljenje obraćanje i ono prije toga je blizu tog ekstrema).
Izbaci nekoliko riječi i sve će biti u redu. Dakle, svaka kritika je moguća (čak je i poželjna) ali nije loše imati dozu uvažavanja čak i prema onima s kojima se totalno ne slažemo.
U konkretnom slučaju, sa kolegom koga je Mladen "potkačio", ja lično nisam imao nikada nikakav (veći) problem. Čak, naprotiv - svojevremeno smo odlično komunicirali i sarađivali.
Nisam detaljno upoznat sa njegovim načinom uređivanjem u zadnje 4-5 godina,od kada ne sarađujem sa tim listom, ali sam čuo za neke "zabrane" koje mi se ne dopadaju.
Slažem se da je najbolje reći: "hoću" ili "neću", ali da bi čovek mogao da pristane ili odbije, najpre mu treba predočiti uslove i zahteve. Tako npr. možete da dođete u situaciju da ne znate na šta ste pristali, jer ima urednika (sad baš mislim na onog koji mi je do 31. decembra jeo džigericu) koji nisu baš sigurni šta im treba, šta valja, odakle su šuplji itd. Iako ne podržavam zabrane kreirane u šovinističkom transu, mogu da prihvatim jednu određenu listu nepoželjnih pojmova... kada bi ta lista postojala. Ali, NJE NEMA, jer neko tu od dosade ne zna šta će, pa mu svakog dana padaju na pamet fašističke ideje (pri tom, nikoga ne obaveštava o tome), i tako u nekom broju primetite da iz vašeg enigmatskog fonda jedan lingvista-amater izbacuje sve imenice koje se završavaju na -TELJ (da li vam reči kao roditelj, prijatelj, učitelj zvuče kao kroatizmi?!), u drugom broju vam ispravlja ispravne transkripcije (ne može Tijeri, već Tjeri itd., ali kad on sastavlja, može TRETINJAN, može EVERIT, može ŽAKLIN BIZE... ma, može sve), u trećem neko ko u životu nije video nijedan udžbenik iz metodologije odstranjuje reč METODA, jer je navodno ispravno samo METOD, pa vam onda izbace reč KOVERAT, jer funkcionišu po modelu gluvih telefona, i nisu se baš dogovorili da li treba eliminisati žensku ili mušku varijantu itd. Možda oni dobro poznaju tržište, ali nisam ni ja baš sasvim neuk, pa neću da mi se iz obesti penju na glavu.
Dakle, čak ni saradnik koji slepo i bespogovorno uvažava nametnute autoritete ne može da bude siguran da li HOĆE ili NEĆE, jer dolazi u situaciju da NE ZNA šta se od njega traži. Ja, doduše, nisam neko ko blanko prihvata baš svaku vlast, naročito ako se radi o portirima, raspopima i njima sličnim veličinama, ali sam prilično odgovoran, i smeta mi kada neko bez pokrića izigrava gazdu, gazeći po toj mojoj odgovornosti. Kad se svemu tome doda i činjenica da vi sve to radite džaba, a tri granično pismena stvora za svoje izmotavanje primaju plate, mislim da je najispravniji odgovor: NEĆU više.... ali, dotle se dugo putuje.
Princip “hoću-neću” bi imao više smisla kada bi se radilo o uredniku-privatniku. Dakle, kada bi ovaj sa Tretinjanom i Everitom bio vlasnik te redakcije, mogao bi da sprovodi tiraniju do mile volje, i tu ne bi bilo mesta prigovorima (npr. Padme mu mrak na oči i kaže: "od danas ne koristimo imena planeta, ukidamo geografske pojmove, a ne trebaju nam ni reči koje se završavaju na A"... Ok, može, njegove novine, njegovo pravo), ali ovako on sve to radi bez osnova, a pri tom i bespravno (to se na latinskom zove kriminal). U takve njegove zahteve (tj. "zahteve", jer varijaju iz dana u dan) mogu da se uklope samo ljudi bez ega i dostojanstva, a ako odmah kažete "neću", puštate tiranina da pobedi bez borbe. Ovako sam bar pokušao da se izborim za mesto u jednom listu za koji sam, kao što sam pisao na svom blogu, sentimentalno vezan, a kada sam konačno uvideo da tamo vlada nepopravljivi haos, morao sam da odustanem, i tek sada definitivno mislim tj. kažem NEĆU.
Sve u svemu, hteo sam da kažem da stvari nisu baš crno-bele. Redakcija nije uvek u pravu, predsednik nije uvek najpametniji, kralj može biti i ćelav i go, a kao što ja imam opcije uzmi ili ostavi, tako i oni meni mogu da kažu “nećemo”, i da civilizovano završimo tu necivilizovanu saradnju, umesto da mi bez argumenata i suprotno ugovoru ugrožavaju autorska prava.
Enigmatski dodatak lista ALO je promenio format i koncepciju, ali ne i naziv, pa je po mom mišljenju trebalo nastaviti brojanje 191, 192,... a ne počinjati iz početka.
Neka moja vizuelna zapažanja: Skandinavke, odnosno njihova polja mi deluju sitno, kao i sudoku u odnosu na kvadrat i ispunjaljku. Takođe tekst bele ukrštenice na strani 18. je sitan, kao i sam lik, tako da će u startu odbiti penzionere kao rešavače, a pretpostavljam da su oni najveći konzumenti enigmatike.
Što se tiče neenigmatskog dela, 12 strana za horoskop je stvarno mnogo, pošto čini polovinu lista.
To se lako može smanjiti na 6 strana (što bi bila prava mera)jednostavnim smanjivanjem teksta na pola.
Inače, format je zgodan, tipično džepno izdanje u fazonu "za poneti".
Moj komentar bi se mogao podvesti pod ono "Da se ja pitam", a inače je prilog tome da prilog ALO bude još bolji.
Lozničanin
Постави коментар