DORSKI STIL
DORSKI RED
Dorski stil je jedan od tri stila organizacionog sistema klasične arhitekture. Druga dva su jonski i korintski. Postoje takođe i dva niža reda, deblji toskanski red i bogatija varijanta korintskog, složeni red. Postoji više verzija dorskog stila od kojih je prvi i najstariji Grčki dorski stil od 7. veka p. n. e.. Druga poznata verzija je Rimski dorski stil. U svojoj originalnoj verziji grčki dorski stubovi stoje direktno na ravnom stubnom podnožju (stilobatu) hrama bez posebne platforme. Jedan od najčuvenijih hramova dorskog reda je grčki Partenon izgrađen u 5. veku p. n. e.
3 коментара:
Jedno arhitektonsko pojašnjenje (pošto sam ja diplomiran inženjer arhitekture). Reč STIL ovde ne znači STIL (kao kad se kaže da neki pisac ima dobar STIL), nego znači STUB. Iako na Vikipediji negde piše Dorski red (ili Dorski stil) što bi značilo da je RED i STIL isto, to je pogrešno. Najtačnija verzija Vikipedije kaže: Дорски ред је један од три реда организационог система класичне архитектуре. Друга два реда су јонски и коринтски. Постоје такође и два нижа реда, дебљи тоскански ред и богатија варијанта коринтског, сложени ред. Постоји више верзија дорског реда од којих је први и најстарији Грчки дорски ред од 7. века п. н. е.. Друга позната верзија је Римски дорски ред.
У својој оригиналној верзији грчки дорски стубови стоје директно на равном стубном подножју (стилобату) храма без посебне платформе. Труп стуба је канелуриран и завршава се вертикално са капителом без велике орнаментике који се шири од трупа на више према абакусу где носи главни венац.
Наглашена карактеристика и грчке и римске верзије дорског реда су триглифи и метопе. Триглифи су декоративна удубљења стављена да представљају руб традиционалне дрвене греде која седи на једноставном фризу који је нижи део главног венца. Испод сваког триглифа су стилизовани округли клинови који изгледају као да су укуцани да би стабилизовали носећи систем стуба и греде. Триглифи су центрирани изнад сваког стуба и са још једним а понекад и два између стубова. Простор између триглифа су метопи који су некад просто а понекад мање скулптурисани. Размаци између стубова су обично постигнути пропорционалним и модуларним мерама мада су два вањска размака између ступова обично мања како би се дала већа визуелна снага угловима храма.
Римски дорски ред се разликује у томе што је висина главног венца смањена. Триглифи на крајњим странама главног венца су центрирани са стубом а не на углу архитрава као у грчкој верзији те ступови су мало виткији у својој пропорцији. Испод капитела астрагална профилација окружује стуб као прстен. Крунска профилација има блаже прелазе између фриза и венца и тиме наглашавају горњи руб абакуса. Римски дорски ред такође има профилацију на платформи која је иначе четвртастог облика а некад и уздигнута на плинту. Такође римски дорски стубови су равномерно канелурирани.
Један од најчувенијих храмова дорског реда је грчки Партенон изграђен у 5. веку п. н. е.
Dakle, kad se kaže Dorski stil (takođe jonski, korintski ...) stil, to znači dorski (jonski korintski ...) stub. Zato reč STILOBAT znači podnožje stuba.
Svaka dopuna i pojašnjenje, zlata vrijede. Hvala, Nikola.
Molim, molim. Što je u mom domenu struke i poznavanja, rado podelim sa ostalima. Celo vreme učimo, pa nije na odmet da još nešto naučimo.
Постави коментар