Na ovoj fotografiji nalazim se negdje u sredini (ovaj "kosati" iza Borisa Bazanskog), u istom redu je i Hajro koji gleda u stranu. Moji prvi Susreti enigmata.
Prateći Nostalgiju-samo Vinkovci! Raj enigmatike! Zar je odatle sve krenulo? Onda Ludbreg nije centar svijeta.Mala pomoć-centralna osoba Franjo Marciuš(do a je n),desno od njega Nedjeljko nedić iz Orašja(BiH),a odmah ispod legenda Kviskoteke,Dušan Šuša(A šund u šaš)!
Ovo su i moji prvi Susreti enigmata (tada sam imao 16,5 godina). Ako je Nevenko Soldo u sred slike, ovaj do njega, sa desne strane (sa njegove leve) je moja malenkost (ne vidi mi se na slici celo lice). Iza njega je pokojni Milan Jelenković. Godinu dana pre toga sam objavio svoj prvi rad u Enigmi i ovo je nešto što svakog klinca ne može da ostavi ravnodušnim. Prvi susret sa "nekim idolima" i ljudima koje sam "poznavao" samo iz novina. Saša Čolaković
I ja imam ovu sliku. Vidi se samo vrh moje glave (odmah iza pok. Jelenkovića). Ovo su mi veoma dragi susreti! P. S. Pitanje za Peru (nisam dobio povratnu informaciju) - da li su stigle one moje dve križaljke?
Sećam se da su sa ovih stepenica uradjene dve velike fotografije. Sada sam pogledao albume. Ja sam uzeo drugu sliku (fotograf se pomerio nešto udesno i iz tog ugla se neki ljudi (kao i ja) odlično vide). Iza slike su silni potpisi. Evo nekih. "Na vrhu" R. Besničanin. Zatim: S. Perić, Drakulić, Nevenko Soldo, Slavko Bovan, Jovan Nedić, Nedjeljko Nedić, M. Jelenković, Stjepan Tumpić, J. osmani, M. Živković... Za tumačenje mnogih mi treba "pomoć prijatelja". Saša
Na drugoj slici (ovoj, koju ja imam), nalaziš se izmedju Solda i mene (i odlično se vidiš). Na ovoj, ne. Razmišljao sam, da li li je ovo fotografisao Cvetković, ali, "vidim da priča" na stepenicama. Ipak je nego drugi. Imam dosta fotografija sa ovih susreta koje je upravo on uradio (foto-aparat je uvek pored njega). Tu su moje slike sa Rešadom, Otaševićem, Hudolinom, Miroljubom Tošićem, ljudima iz Zvornika (ZEN-a), Životom Stankovićem... Na jednoj je i Miroslav sa nama (sećam se njegovog postavljanja aparata na asfalt (na "samoopaljivanje" ) i trčanje da se uslika sa mnom, Otaševićem i Životom). Stigao je na vreme.:) Saša
Pored bedža i nekog štampanog materijala sa tih susreta, pronašao sam malopre i nešto interesantno. Valjda sam posle takmičenja uzeo za uspomenu i jedan interesantan test (zadatke). To su dva spojena papira sa natpisom II. OTVORENO PRVENSTVO ODGONETAČICA JUGOSLAVIJE '84. (interesantno). Tu su tri ukrštenice, dve ispunjaljke, osmosmerka, 3 rebusa, dva anagrama, 3 adrese, pomicaljka, msgični lik. Još piše. Pokrovitel: SVIJET, jugoslovenska ženska revija. Žiri: Slavko Peleh, Radoš Pušonjić, Ljubislav Drakulić. Zadaci priredjeni i umnoženi u ZD "Čvoru" 10.X.1984. godine. Davnih dana sam rešio skoro sve zadatke (dame se nisu previše namučile). Saša
Ipak nisam gore. Na ovoj slici sam negde u sredini (zbivanja), s tim što sam okrenut iz profila (verovatno sam s nekim razgovarao). Ispred mene se vidi pola glave Đoke Lazića, a iza mene je plava dama Jovanka Paunović (klupska koleginica), a do nje je verovatno Soldo. Imam i ja negde ovu sliku, samo što nije na vidiku. Lozničanin
Nađoh nekoliko sličica sa tih susreta enigmata. To je bilo šest meseci nakon mog povratka iz JNA. Na jednoj slici sam sa Olafom Ljubibratićem, a na druge dve sa Jovanom Nedićem i dve cure - jedna od njih bi mogla biti Vesna (?). Mislim da ih je mojom "Minoltom SRT 100X" snimio Milan Đurić (?).
Možda biste te fotografije mogli podijeliti sa širokim narodnim masama željnih takvih sadržaja na ovom popularnom blogu u ovoj još popularnijoj rubrici :)
Ja nemam nijednu od tih fotografija koje pominje Saša. Tada nisam više imao kutak za razvijanje filmova i izradu fotografija, pa sam filmove davao "profesionalcima" koji ih nisu baš najbolje razvijali. Zbog toga sam prešao na kolor i filmove slao u London - verovali ili ne, bilo je to najjeftinije rešenje. Za neku siću su razvijali film, slali jedan novi isti takav i po jednu fotografiju formata dopisnice na plastificiranom papiru sa velvet površinom na strani na kojoj je emulzija. Što bi rekli naši "pismeni" TV novinari: za ne poverovati!
19 коментара:
Na ovoj fotografiji nalazim se negdje u sredini (ovaj "kosati" iza Borisa Bazanskog), u istom redu je i Hajro koji gleda u stranu.
Moji prvi Susreti enigmata.
Prateći Nostalgiju-samo Vinkovci!
Raj enigmatike! Zar je odatle sve krenulo? Onda Ludbreg nije centar svijeta.Mala pomoć-centralna osoba Franjo Marciuš(do a je n),desno od njega Nedjeljko nedić iz Orašja(BiH),a odmah ispod legenda Kviskoteke,Dušan Šuša(A šund u šaš)!
Braća Hasani iz Gnjilana stoje u prvom redu desno.
Ilija Stančul u trećem redu skroz desno.
Jovan Vuković u prvom redu, prvi slijeva, a Ivica Radovniković iz Splita treći.
Nevensko Soldo u sred slike!
U trecem redu slijeva su Zlatan Stipanicic, Mato Glibo i Darko Galic. Ja zvjerinjam gore do mog prijatelja Darka Kacige iz Dubrovnika. Pero
Ovo su i moji prvi Susreti enigmata (tada sam imao 16,5 godina).
Ako je Nevenko Soldo u sred slike, ovaj do njega, sa desne strane (sa njegove leve) je moja malenkost (ne vidi mi se na slici celo lice). Iza njega je pokojni Milan Jelenković.
Godinu dana pre toga sam objavio svoj prvi rad u Enigmi i ovo je nešto što svakog klinca ne može da ostavi ravnodušnim. Prvi susret sa "nekim idolima" i ljudima koje sam "poznavao" samo iz novina.
Saša Čolaković
I ja imam ovu sliku. Vidi se samo vrh moje glave (odmah iza pok. Jelenkovića). Ovo su mi veoma dragi susreti!
P. S. Pitanje za Peru (nisam dobio povratnu informaciju) - da li su stigle one moje dve križaljke?
Ups, greška, ja sam između tri žene u gornjem delu slike (u redu enigmate sa beretkom!)
Sećam se da su sa ovih stepenica uradjene dve velike fotografije. Sada sam pogledao albume. Ja sam uzeo drugu sliku (fotograf se pomerio nešto udesno i iz tog ugla se neki ljudi (kao i ja) odlično vide).
Iza slike su silni potpisi. Evo nekih. "Na vrhu" R. Besničanin. Zatim: S. Perić, Drakulić, Nevenko Soldo, Slavko Bovan, Jovan Nedić, Nedjeljko Nedić, M. Jelenković, Stjepan Tumpić, J. osmani, M. Živković...
Za tumačenje mnogih mi treba "pomoć prijatelja".
Saša
Resade, nisu jos stigle. Valjda putuju... Pero
Baš sam se pitao gde li sam.
Zanimljivo je da se ovih Susreta slabo sećam.
Lozničanin
Na drugoj slici (ovoj, koju ja imam), nalaziš se izmedju Solda i mene (i odlično se vidiš). Na ovoj, ne.
Razmišljao sam, da li li je ovo fotografisao Cvetković, ali, "vidim da priča" na stepenicama. Ipak je nego drugi.
Imam dosta fotografija sa ovih susreta koje je upravo on uradio (foto-aparat je uvek pored njega).
Tu su moje slike sa Rešadom, Otaševićem, Hudolinom, Miroljubom Tošićem, ljudima iz Zvornika (ZEN-a), Životom Stankovićem...
Na jednoj je i Miroslav sa nama (sećam se njegovog postavljanja aparata na asfalt (na "samoopaljivanje" ) i trčanje da
se uslika sa mnom, Otaševićem i Životom).
Stigao je na vreme.:)
Saša
Pored bedža i nekog štampanog materijala sa tih susreta, pronašao sam malopre i nešto interesantno. Valjda sam posle takmičenja uzeo za uspomenu i jedan interesantan test (zadatke). To su dva spojena papira sa natpisom II. OTVORENO PRVENSTVO ODGONETAČICA JUGOSLAVIJE '84. (interesantno). Tu su tri ukrštenice, dve ispunjaljke, osmosmerka, 3 rebusa, dva anagrama, 3 adrese, pomicaljka, msgični lik.
Još piše. Pokrovitel: SVIJET, jugoslovenska ženska revija.
Žiri: Slavko Peleh, Radoš Pušonjić, Ljubislav Drakulić.
Zadaci priredjeni i umnoženi u ZD "Čvoru" 10.X.1984. godine.
Davnih dana sam rešio skoro sve zadatke (dame se nisu previše namučile).
Saša
Ipak nisam gore. Na ovoj slici sam negde u sredini (zbivanja), s tim što sam okrenut iz profila (verovatno sam s nekim razgovarao). Ispred mene se vidi pola glave Đoke Lazića, a iza mene je plava dama Jovanka Paunović (klupska koleginica), a do nje je verovatno Soldo.
Imam i ja negde ovu sliku, samo što nije na vidiku.
Lozničanin
Nađoh nekoliko sličica sa tih susreta enigmata. To je bilo šest meseci nakon mog povratka iz JNA. Na jednoj slici sam sa Olafom Ljubibratićem, a na druge dve sa Jovanom Nedićem i dve cure - jedna od njih bi mogla biti Vesna (?). Mislim da ih je mojom "Minoltom SRT 100X" snimio Milan Đurić (?).
Možda biste te fotografije mogli podijeliti sa širokim narodnim masama željnih takvih sadržaja na ovom popularnom blogu u ovoj još popularnijoj rubrici :)
Ja nemam nijednu od tih fotografija koje pominje Saša. Tada nisam više imao kutak za razvijanje filmova i izradu fotografija, pa sam filmove davao "profesionalcima" koji ih nisu baš najbolje razvijali. Zbog toga sam prešao na kolor i filmove slao u London - verovali ili ne, bilo je to najjeftinije rešenje. Za neku siću su razvijali film, slali jedan novi isti takav i po jednu fotografiju formata dopisnice na plastificiranom papiru sa velvet površinom na strani na kojoj je emulzija. Što bi rekli naši "pismeni" TV novinari: za ne poverovati!
Постави коментар