среда, 19. март 2014.

REČ PO RIJEČ (438)



PRŠUTIJADA
Pršutijada je tradicionalan srpski takmičarski sajam suvomesnatih proizvaoda, koji se održava svake godine u januaru u selu Mačkat, između Užica i Zlatibora. Na sajmu se biraju najbolji srpski suvomesnati proizvodi i oko 20 proizvođača predstavlja užičku goveđu, svinjsku i ovčiju pršutu, slaninu, stelju i kobasicu. Tehnologija proizvodnje užičke pršute nepromenjena je stotinama godina. Mačkat se nalazi na idealnoj nadmorskoj visini za sušenje pršute, od 700 metara, pomešana je mediteranska i kontinentalna klima i na ovom području se nalazi „ruža vetrova“.

4 коментара:

Анониман је рекао...

Škembićijada u Banatskom Karlovcu održaće se 14. jula, gde će oko 500 majstora kulinarstva iz cele Srbije uz zvuke dobre muzike da se nadmeće u spravljanju skembića.

Raštanijada se u Lovćencu održava na Dan državnosti Crne Gore, 13. jula. Na izletištu Potok će za dve nedelje da se okupe takmičari i da prave raštan - kupusasto jelo sa krompirom, začinima i mesom.

U sremskom se selu Šašinci već tradicionalno održava manifestacija Bostanijada. Tradicionalno se održava i izložba rukotvorina domaće radinosti i kolača, spravljenih po starim receptima. Centralni deo manifestacije predstavlja proglašenje najteže dinje i lubenice, takmičenje u pucanju bičem ili u brzom jedenju lubenice, a sada trenutno nije poznato tačno kada će se Bostanijada održati.

Miroslav Cvetković је рекао...

I
Poljoprivredno turistička manifestacija "Bostanijada" pod motom "I lubenica ima srce" održana je danas u Osipaonici, najvećem pomoravskom selu s najviše proizvođača bostana.

Bojan Janković iz Osipaonice odgajio najveću lubenicu

I ove godine žiri je odabrao najveću i najslađu lubenicu i dinju. Najveća lubenica na "Bostanijadi" teži 38 kilograma, a odgajio je Bojan Janković iz Osipaonice, dok je najveću dinju, od 11 kilograma odgajio Srđan Mitrović, takođe iz Osipaonice.

Najslađu lubenicu sa 12 odsto šećera odgajio je Branko Lukić iz Idvora, a dinju sa 15 odsto šećera Dejan Miljković iz Osipaonice.

Proizvodnjom bostana za prodaju bavi se oko 80 odsto meštana ovog kraja, a nema domaćinstva koje bostan ne gaji i za kućne potrebe. Najveći deo proizvodnje proda se na seoskoj kvantaškoj pijaci.

Osipaonica ima 1.450 domova, 6.000 stanovnika, 2.700 hektara obradive zemlje i nema domaćinstvo koje ne uzgaja bostan. Ove godine je pod bostanom oko 300 hektara.

II
Dobrička bostanijada, koja je ovog vikenda održana u selu Mekiš u opštini Doljevac, okupila je tokom vikenda nekoliko desetina najuglednijih proizvođača ovog povrća, koji su se takmičili u nekoliko kategorija. Za najboljeg proizvođača bostana na području opštine Doljevac proglašen je Goran Krstić iz Mekiša, koji je i prošle godine imao najbolji zasad. Najveću lubenicu na smotru doneo je Miroslav Ristić iz Samarinovca, opština Žitorađa, tešku 25 kilograma i 600 grama, dok je najtežu lubenicu na području opštine Doljevac odgajila Marina Mirčić iz Šarlinca, tešku 24 kilograma i 400 grama. Drugo mesto pripalo je Novici Ristiću iz Kočana, sa lubenicom 21 kilogram i 800 grama, dok je treći Slaviša Vukić iz Mekiša, sa primerkom težine 21 kilogram i 100 grama. Najtežu dinju izložila je Gorica Micić iz Mekiša, od 10 kilograma i 800 grama.Velika konkurencija je bila među takmičarima za najslađu lubenicu, pa su prvu nagradu podelili Branimir Stanković iz Mekiša, Marina Jovanović iz Šarlinca i Goran Stevanović iz Mekiša, čiji je bostan imao slast deset procenata šećera.

Lubenice su bili i sportski rekvizit za takmičare koji su pokazali umeće u brzom jedenju i bacanju bostana sa ramena.

Najduži hitac je imao Nikola Slavković iz Mekiša, a među učesnicima do 15 godina Mihailo Prokić, takođe iz Mekiša, dok je prvu nagradu i 5.000 dinara u brzom jedenju bostana osvojio Elvis Ćerimović.

Mis dobričke Bostanijade je Marija Kocić iz Vlahova, opština Žitorađa, za prvu pratilju proglašena je Milica Janković iz Držanovca, a za drugu Kristina Ranković iz Kočana. Miš šarma je Monika Golevska.


U okviru 8. dobričke bostanijade održana je i stručna tribina o proizvodnji bostana, sa uvodničarom mr Petrom Mitrovićem iz Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Goste je zabavljao folk pevač Era Ojdanić.

III
"Bostanijada" u nedelju u selu Rečka
Biraće se i naj lubenica

NEGOTIN - Sve je spremno za predstojeći "Sabor bostandžija", koji će ove godine, treći put, biti organizovan u krajinskom selu Rečka, u nedelju, 25. jula. Tada će biti izabrana najveća i najslađa lubenica, ali i najveća dinja, kao i najbolji proizvođač.
Iz Ş"Sabora bostandžija" kažu da se od devedesetih godina prošlog veka bostan gaji na moderniji način - kalemljenje, sadnja preko folije, navodnjavanje kap po kap, ali i podno grejanje u lejama.
Za proizvođače najveće i najslađe lubenice i dinje obezbeđene su vredne robne nagrade, semenski materijal, sredstva za zaštitu, prihranu i prskanje bostana.

... itd.

Miroslav Cvetković је рекао...

Nova "ijada" za kolegu Jovana Nedića:

Шипуријада

12. октобра, у селу Ново корито у општини Књажевац, одржаће се седма по реду манифестација “Шипуријада”. Манифестација се одржава у згради сеоског Задружног дома у Новом Кориту, последњем насељеном месту на путном правцу од Минићева према граници са Бугарском.

Главни мотив на коме се заснива манифестација је шипурак, корисни коров, јестива дивља биљка која расте на запуштеним ливадама и њивама, на обронцима шума. Својим атрактивним изгледом привлачи мирисним цветовима у рано пролеће, а у јесен мами погледе пролазника зрелим црвеним плодовима. У свакодневном животу можемо да конзумирамо прерађене делове биљке као храну или као лек. Често се користи у говору, за наглашавање успеха или неуспеха, богатства или сиромаштва.

Организатори „Шипуријаде“ припремају такмичарски, ревијални, уметнички, едукативни и забавни програм.

Такмичарски програм организује се за следеће категорије:
Највећи и најлепши шипурак;
Најбоља мармелада од шипурка
Најоригиналнији рецепт са шипурком
Најлепше уређена тезга
Најбољи ликовни рад
Најбољи литерарни рад.

Учешће на манифестацији у категорији литерарних и ликовних радова предвиђено је само за децу из предшколских установа и из основних школа. Бирају се по три најбоља рада у свакој категорији.

У свим осталим такмичарским категоријама учесници се пријављују на лицу места, код жирија и члановима жирија уручују производ који кандидују за такмичење.

Gojko је рекао...

PA TAD JURIŠ