SVE PO SPISKU

TIO i Miroslav u Beogradu (foto: gost za susjednim stolom)

Eroteka (128)

Ko je propustio može da pogleda prethodni nastavak OVDE

Kada je konačno utanačen sastav delegacije TIO za Zagreb, krenuli smo u pripreme putovanja. (Napomena: Jedan od članova delegacije je bio „Persona non grata“ pa je „neko“  dodatno gnjavio organizatore. Na kraju se ispostavilo da je riječ bilo o običnom nesporazumu i da je dobro što smo to razjasnili uz leskovački roštilj i ’ladno pivo. O tome će biti riječi u nekom od narednih nastavaka.)

Dan pred put, a sve u cilju dodatnog uveseljavanja saputnika poslah poruku sledeće sadržine:

Da utanačimo.

1. Podesite satove da rade isto.

2. Sačekujemo se na dolaznom peronu BG bus stanice (ja stižem oko 9.15-9.20). 

3. Kupujemo karte

4. Srčemo kafu

5. Čekamo da li će Lazarević donijeti knjige

6. Ulazimo u bus

7. Vozimo se do ZG

8. Imam najavu da će nas dvojica dobrovoljaca sačekati na kolodvoru. Ako nas sačekaju prepuštamo se njima, a ako ne hvatamo se taksija.

9. Bacimo pokoji pogled po ZG

10. Smještaj u sobe

11. Ostalo po planu organizatora.

(od 2 do 11 NE ZAKLAPAMO USTA. Enigmatski i drugi razgovori. Obavezno dobro raspoloženje!!!!)

Sada mogu reći da je sve bilo po planu, a posebno ono “ne zaklapamo usta”. Priznajem - tu sam prednjačio (Ilija putovao cijelu noć, ali se junački držao. Dejan se takođe držao “obaveze” kada je uspio doći do riječi od mene).

Stigoh u BG u predviđenom terminu, te se susretoh sa Perjanicom crnogorske enigmatike. Srknuh kafu razbuđušu, te sačekasmo Dejana. Potom krenusmo na tačku 3. Neka karte u džepu! Miroslav je donio knjige “Ukrštanje reči u srpskoj enigmatici”. Uzimam svoj primjerak, knjige za prenumerante Jovana Nedića i Stjepana Horvata, jednu knjigu uzima Dejan a jednu nosim za Zagreb, ako bude neko zainteresovan da je kupi za 10 evra, a ako ne treba da je predam Zlatanu Pupezinu iz Kikinde. Saznajemo da jedna knjiga (citiram) “putuje sutra za Zagreb za Borisa Nazanskog”. Nećete vjerovati, ali još jednom se pokazalo da je sve povezano i da je svijet mali. Tu knjigu smo “sustigli”. Vidjeli smo je u nedjelju u stanu Budimira Ćosovića.

(Nosio sam još gomilu knjiga. Srećom, niko nas na granici tim povodom nije ništa pitao.)

Srknusmo kafu razgovorušu sa Miroslavom, i za tili čas nam prođe vrijeme do polaska autobusa. Miroslav nam poželi srećan put, mi njemu ostanak i krenusmo dalje po planu (“Ne zaklapati usta!”).

Susret nakon 25 godina (Foto: Dejan)

Nekadašnji rukometni golman i košarkaš, a danas kolege enigmati (Foto: Dejan)

U Zagrebu nas dočekaše Petar Grubišić, nekada jedan od dvojice glavnih pokretača osnivanja EK “Ero”, nosilac članske karte broj dva. (pretpostavljate ko je imao broj jedan). Petar je sada novinar “Večernjeg lista”, bio je jedno vrijeme glavni urednik “Arene”. Nismo se sreli jedno 25 godina. Obradovah se susretu, a  ovom prilikom mu zahvaljujem što nas je dočekao na stanici. Aksiom: Hercegovaca ima malo ali smo dobro raspoređeni.

(Kasnije će biti jedna pričica o prevozu do Jaruna).

Drugi iz odbora za doček bio je  Budimir Ćosović, glavni urednik “Kviza”. Ovom prilikom zahvaljujem i Budi, a posebno ću mu zahvaliti u jednom od narednih nastavaka ovog serijala.

Tu se grlimo, pozdravljamo, šalimo, prisjećamo starih dobrih vremena, kad odnekud iskoči Marko Ambasador dobre volje Mihaljević, a za njim i Mate Čovjek sa više imena Medvidović. Odličnooooooo! Društvo se okuplja. Rasporedismo se u dva automobila krenusmo u pravcu hotela “Europa”. (Da li sam zahvalio Petru i Budimiru? Jesam? Dobro, onda moram ponoviti – Zahvaljujem Petru i Budimiru jer su nam mnoooooogoooo olakšali dolazak do hotela. Duduše, u mojoj porodici se s koljena na koljeno prenosi izreka koja je sada u mojom “vlasništvu” a koja glasi: “Niđe ja nisam vrata guzicom zatvorio”. Dakle, moguće da sam  ovakvu pažnju nečim i zaslužio, ali ljudi imaju svojih obaveza, te njihov postupak svakako zaslužuje posebnu zahvalnost). Stigosmo u hotel, a tamo već Hercegovci Soldo i Marinović, Jovan Nedić, Nedjeljko  Nedić sa sinom, braća Jelić…). Smještamo se u sobe. Cimer je, po običaju, Jovan, a u susjednoj sobi su Ilija i Dejan. Dok se dvojac iz TIO raspakuje i priprema za dalje aktivnosti, članovi EK “Ero” idu na “jednu s nogu”, Na brzinu evociramo uspomene jer Petar mora nazad u redakciju, dogovaramo viđenje u nedjelju, te se prepuštamo organizatorima (Vidi tačku 11 iz uvoda).

Šta je dalje bilo, saznaćete uskoro! Hvala na pažnji, dragi redovni čitaoci “Eroteke” (vas trojica-četvorica)! Do skorog viđenja!