недеља, 7. септембар 2014.

PO PETKU SE SUSRETI POZNAJU

Pogled sa terase hotela na Jezero



Eroteka (149)
Tačno ću se uobraziti! Za ovih nekoliko dana stiglo mi je dosta poruka u kojima me pitate: „Kad će (više) Eroteka“. Izgleda da i nisam tako loš pisac i da volite da čitate ove moje zajeb...hm...šaljive osvrte na prošle i sadašnje događaje. Hajde da zasučem rukave i ukratko (he-he „ukratko“ je vrlo rastegljiv pojam) prepričam Bor 2014. Godine.

Narodna poslovica kaže: „Po jutru se dan poznaje“. Na osnovu toga mogu da kažem: „Po petku se Susreti poznaju“. U petak je bilo dobro, dakle, sve je bilo dobro. Krenulo je veselo, a veselo se i završilo. Zadovoljan sam, a vjerujem i svi ostali učesnici. Samo ću se očešati o „predistoriju“ Susreta. Kao i prošle godine, bilo je „internetskih mina“, što je (možda) neke i pokolebalo da se upute u pravcu Borskog jezera (potpomognuto ne baš primamljivom cijenom aranžmana), ali sa vremenske distance možemo kazati da je sve proteklo mnogoooo bolje nego što se dalo naslutiti. Uz to valja kazati da je ovo bio najbolji smještaj na svim dosadašnjim Susretima.

Hajde da krenem od početka.
Cik zore u Kikindi. Zvoni sat u 4.00! Gdje sam? Ko sam? Aaaa?
Bor! Ustaj ženo! -krmeljivo mislim ja! Šta ustaj?! Najbolja od svih žena već đipila na noge, izgleda da je željnija Susreta od mene (To je nemoguće, ali želja za putovanjem u Bor kod nje je vrlo prisutna). Hvatam se telefona. „Alooooo, Zlatane!“
S druge strane žice, Zlatan već budan i spreman. Dakle, Kikinđani orni prije svitanja! Dobar znak!
Putovanje do Beograda prijatno (budni smo!) a stalno rade telefonske linije. Zovu iz Bor. Tamo pojedinci još od četvrtka. Pozivi stižu iz raznih autobusa koji stižu iz raznih pravaca u Beograd. Dogovaramo ispijanje kafe na stanici, a onda u 9.15 svi za Bor.
Okuplja se lijepo društvo. Pričamo onako napreskok o svemu i svačemu. Gojko, Mirko i Rešad su odabrali strateški dobro mjesto. Ne može nam promaći ni ’tica, a kamo li enigmata. Pridružuju se Sofija i Katarina. Kafa prija, a prijaju i razgovori. Neki su gladni pa su se umazali eurokremom!
Ako se ne umažeš, nisi jeo eurokrem (Sofija i Katarina)

Na peronu se okupilo nas 18! Autobus je za 30-tak putnika pa smo „glavni“. Krsta se pobrinuo da mnogo ne razbijamo glavu oko odlaska do Borskog jezera. Idemo direktno! U autobusu veselo. Imamo tema za razgovor na pretek. Ostali putnici se slabije čuju od nas. Mora da su zabezeknuti razmišljanjem kakva je ovo rulja. U busu neke kolege rješavaju moju skandinavku iz „TV revije“. Bockanje traje! Ne branim se, već još pridodajem ("Autor veze nema!" Kažem da sam tu skandinavku uradio dok sam vezao pertle na cipelama pri polasku za Hercegovinu - što je skoro istina). Popuniše (ispravno) skandinavku i kažu. „Položio si!“. Rekoh da mi je sada mnogo lakše kada sam dobio makar dva minus, ali da mi je mnogo važnije da položim kod mnogobrojnih domaćica koje upisuju slova dok čekaju početak omiljene tursko-indijsko-špansko-meksičke serije. To djelotvorno utiče na ekipu rješavača koji krenuše da „čereče“ skandinavke iz drugih dnevnih listova. Čita se i tekst o Susretima koji je objavljen u „Politici“ (Živanić dao izjavu, a novinarka ga malo zove Živanić, a malo Živanović)
Pauzu na autoputu poneko koristi da „ubaci pokoju kaloriju u kljun“, a poneko za „puš-pauzu“. Razvila se konstruktivna diskusija između pušača. Rešad je odnedavno prešao na elektronske cigarete a „klasičari“ se raspituju šta i kako. Naravno, ni to ne može bez viceva i upadica.
U Boru nas dočekuje Krsta koji je dobio spontani (spontano dogovoreni) aplauz kada je ušao u autobus. Pozdravljamo se i idemo do hotela. Brzi smještaj u sobe. Vrlo, vrlo smo zadovoljni.  Ubacujem prvi post iz Bora (kačim nekoliko fotografija iz Beograda i sa puta). Vidi: OVDE
Po ubrzanom programu upoznajemo se sa okolinom. Jedna „šetnja“ (hitrim korakom) do plaže, pa stazom oko hotela, pa na terasu, pa po holu...Stižu i drugi učesnici. Vidi se da će nas biti dosta.
U 17 sati počinje program.
Svi se slažemo da veliki žuti karton treba dati lokalnim funkcioneraima Opštine Bor. Nema nikoga na otvaranju. Potpuno neshvatljivo jer je i ovaj naš skup dobra prilika za EPP za Opštinu. Ako je minus za Opštinu, veliki plus je za lokalne medije. Prisutno je dosta novinara. (Kasnije se ispostavilo da je objavljeno dosta priloga).
Enigmatska tribina. Marjan Radaković govorio je o anadiplozama o kojima je pripremio  knjigu. Bora Stanković iz Turističke organizacije Bor ukratko je predstavio kraj u kome gostujemo, a Rade Matić pročitao je referat Jovana Vukovića o enigmatici u Timočkoj krajini. Sonja Nedić učesnicima Susreta dala je na uvid svoj diplomski rad posvećen enigmatici. Sonji posebna pohvala na duhovitim upadicama tokom izlaganja!
Sonja govori o svom diplomskom radu (Foto: J. Nedić)

Predstavljene su i knjige "Jednoslovni rečnik" Krste Ivanova, i "Ukrštanje reči u srpskoj enigmatici" (Lazarević, Vuković i Tošić).
Tribinu su začinili aforističari Milan Milivojević, Gojko Mandić, Nikola Pešić  i Vojislav Trumpić.
Stiže i Pero!
Kaže da je usput otvarao moj blog i da je video da smo stigli. Kaže, sve znam: Ko je bio kondukter u autobusu, gdje ste pili kafu, ko je šta jeo…Haaaa-hahhaha. Smijemo se. Kažem, biće još toga, samo da se malo priberem. Fanovi “Eroteke” (sva trojica) od mene očekuju detaljan opis.

Nakon večere krenula su i prva takmičenja.(Ne, neee, Pero, nije pretjerano zanimljivo da nabrajam šta smo žvakali, ali da moram kažem da je predviđen Švedski astal, ali pomalo neobičan jer nije bilo tacni, pa su se tanjiri morali nositi jedan po jedan – Prvo supa, pa glavno jelo, pa desert. Ko je bio vještiji, a takvih je malo, mogao je tu operaciju izvesti iz dva pokušaja. Ostalima je trebolo 3-4 odlaska do pulta).  
Bovan - Perić 0:1, navijači Zlatan i Tomislav

Šah i kvizovka su igrani istovremeno. Nastupilo je osam šahista, a najbolji je bio Jovan Vuković, dok je za kvizovku interes pokazala četvorka: Sreten, Slavko, Rešad i Vojin (to je i poredak). Sreten i ja smo odigrali jednu zanimljivu partiju sa više premiranih riječi. Bodovna klackalica je stalno radila do 8 poteza kada je Sreten prebacio za 10-15 poena a meni su stigla ŽLJM slova te je valjalo pružiti ruku mom rivalu u znak raspoznavanja (da se zna ko bolji i ko bilježi pobjedu!). Drugo mjesto i nije tako rđavo!
Do ponoći i iza ponoći vođeni su "tekući" enigmatski razgovori, sve praćeni veselim bockanjem i peckanjem.Nekoliko puta smo smijenili i ustoličili predsjednika ESS-a. Tri-četiri puta sam polazio na spavanje i vraćao se za astal. Jedva uđoh u sobu jer je Najbolja od svih žena uveliko spavala. (otišla oko ponoći). Lupao sam, kucao, zvao, dozivao...i na kraju posegao za telefonskim pozivom. 
A nije bilo mnogo kasno. Oko 1.45. Kritika je uslijedila: Ako se ide na Susrete enigmata, onda se ne ide na spavanje sa kokoškama već se čeka dok konobari ne počnu da škljocaju svjetlom.

(Nastavak slijedi, ako bude zainteresovanih čitalaca)

10 коментара:

Slavko Bovan је рекао...

Ovoj priči treba dodati i ovo:

Kada smo se žena i ja dogovarali da treba ići u Bor i ostviti sinove same (odnosno ostaviti kuću izloženu na milčost i nemilost omladini), napomenuo sam da moramo nabaviti i konja za povratak. Naime, pretpostavka je da će biti žurke do zore i da će se na povratku moći u kuću ući samo na konju (da će biti toliki nered). Nismo nabavili konja, a na naše iznenađenje moglo se progaziti...

Belirac је рекао...

"...ali sa vremenske distance možemo kazati da je sve proteklo mnogoooo bolje nego što se dalo naslutiti".
Stvarno su ovo bili dobro organizovani Susreti enigmata Srbije. Sudeći po onome što se među nama moglo čuti, većini učesnika nije žao što su se otisnuli na dug put (nama iz Belog Manastira i Osijeka oko 500 km).

Belirac је рекао...

Dosad se ništa nije čulo o riječima koje su se koristile u "kvizovci". Zar nije bilo nekih zanimljivosti?

Slavko Bovan је рекао...

Odgovor na prvo:
Nisam čuo da je bilo ko izjavio da mu nije drago što je bio u Boru.

Slavko Bovan је рекао...

Odgovor na drugo:
Nije bilo spornih situacija u kvizovci.

Belirac је рекао...

Nisam ni ja čuo da je neko požalio što je došao u Bor, ali nisam anketirao sve učesnike pa ne mogu tvrditi da baš niko nije požalio.

Belirac је рекао...

"...ali da mi je mnogo važnije da položim kod mnogobrojnih domaćica koje upisuju slova dok čekaju početak omiljene tursko-indijsko-špansko-meksičke serije."
Istina, mi često zaboravljamo da križaljke i druge zagonetke u novinama ne objavljujemo zbog sebe, nego zbog rješavača...

Анониман је рекао...

(Nastavak slijedi, ako bude zainteresovanih čitalaca)

Ima.
Četvrti.

Belirac је рекао...

Ako je ovo prebrojavanje potencijalnih čitalaca, onda dopišite još tri.

Slavko Bovan је рекао...

Jovane, hvala na podršci.
Uživam u pisanju ovih i ovakvih tekstova, ali nije loše saznati da to neko i čita.