Nažalost, vrijeme u kojem poslodavac traži radnika koji zna posao, a pri tome još posao u Organima uprave, je ostalo davno iza nas. Poslodavcu naročito ne treba pametan i inteligentan radnik, nego poslušan i priglup. Ne mogu vjerovati da Milica, s toliko inteligencije i znanja, ne može da se snađe u poslu za koji se školovala. Ako ne može ona, pitam se, ko onda može. Sigurna sam da će Milica, na osnovu svojih kvaliteta dobiti negdje posao u struci. Milice, sretno!
Eh, raznorazni pobednici kvizova, nabeđeni šampioni u nečemu i ostali glupaci! To što vi znate svašta, što ste mladi, obrazovani superinteligentni samo je mana u ovoj kvazidržavi. Bolje vam je da budete mediokriteti kao Mile! možda vas i zaposle kinezi ili neki trafikanti. A nesposobni ste da zaraddite 5-6 000 evara i kupite sebi pošten posao!
Jankoviću, pošto ti očito imaš u malom prstu ono što je Milici špansko selo, bolje bi bilo da joj se obratiš i učiniš dobro delo (dakle, da joj daš savet, možda bi se i ti posle toga bolje osećao), nego što likuješ nad njenom sudbinom. Svi mi već znamo koliko si opak i nizak, nema potrebe da nam svakodnevno to iznova pišeš, a pošto ova devojka sigurno neće pročitati tvoje pakosne i, jelte, mudre reči, džaba baljezgaš.
Ako ipak odlučiš da joj se javiš, obavezno joj se predstavi kao uspešan poslovan čovek s 3-4 razreda škole, uspešan enigmata koji ne ume da sastavi gramatički ispravnu rečenicu (mada, to će i sama odmah primetiti), reci da si samouki filozof Platonovog kalibra i ekspert za sve na svetu. Jedva će dočekati da joj neko tako uman i plemenit sabere 2 i 2, jer je je ona, sirota, učeći te škole verovatno zaboravila proste stvari, u kojima prostaci inače vide smisao postojanja.
Da bi me neko zaposlio u zanatskoj radnji, veletrgovini ili nekom sličnom mestu gde za kiflu zarađuju tvoje kolege po znanju i obrazovanju, morao bih da zaboravim i ko sam, i šta sam, i šta sam radio, i šta sam odbio, pa da prihvatim bilo šta, samo da prostaci poput tebe ne bi mogli da puste veći stomak od mene. :)Postoji jedna stvar koja je vama, ordinarno prostima ljudima, potpuno nepoznata. Zove se dostojanstvo. Ja sam, vidiš, odlučio da budem dobar enigmata i dostojanstveni akademski građanin bez posla, i radije bih umro nego degradirao na nivo Mileta Jankovića. :)
Gde to još treba da se potpišem? Ovaj što ti je napravio anagram ništa uvredljivo nije rekao, nego je prosto majmun (možda si i ti, ko bi znao), a ja se svakako ne trudim da te ne uvredim. :)
Pa, kad me već vučeš za jezik, evo reći ću ti i ono što iz učtivosti ili kukavičluka niko neće, a svi misle: to kakva je moja perspektiva je samo moj problem. Da li ću se ja zaposliti tu gde sam se rodio, i da li ću se uopšte zaposliti, i da li će grbače mojih roditelja izdržati sve to - tebe ne bi trebalo da zanima - da si normalan... a da si normalan čovek, imao bi decu, pa bi sad mislio o njima i radio bi za njih, a ne samo za svopju debelu mešinu, i što je još važnije: ne bi istresao te frustracije sredovečnog vepra bez kučeta i mačeta na nepoznatu decu iz novina, posetioce blogova i ostale nedužne ljude. :)
Šta da se sad radi? Po ko zna koji put Mile izazove reakcije svojim komentarom, i onda sve izbriše.
Izvinjavam se, ali moraće sve ostati ovako, pa ko se snađe u komentarima-snađe.
Mile, ne moraš se odjavljivati sa bloga, ali te molim da ne pišeš komentare koje ćeš kasnije obrisati, osnosno prvo razmisli, pa napiši, a onda stani iza svojih riječi. Jednom sam kazao a sada ponavljam. Neka makar jedan od stotinu komentara bude pozitivan, i onda neće biti veliki problem ako je sledećih 99 negativnih. Hvala na razumijevanju.
Pa vrati komentare iz korpe. Nisam nikog uvredio svojim komentarima, situacija u privredi je takva kakva je (nisam je ja stvorio u zemlji), a ako neko i dalje živi u socijalizmu to je njegov problem. Ovo je sada surovi kapitalizam.
Ovo što ću sada napisati se ne odnosi na nikoga ko je pisao prethodne komentare, ali se odnosi na socijalizam i kapitalizam. Ima nas podosta koji smo živeli ranije u socijalizmu i živimo sad u kapitalizmu. Pored mnogih razlika između ova dva društvena sistema, velika je razlika i u tome što je za vreme socijalizma u školama postojao predmet koji se zvao "socijalistički moral", preko koga smo se učili i vaspitavali kulturnom, civilizovanom, dostojanstvenom, časnom, pozitivnom i ljudskom ponašanju i poštovanju tih vrednosti. Tada je postojalo i nešto što se zvalo "domaće vaspitanje" gde su nas na to (osim škole) i roditelji učili i vaspitavali, a onda smo i mi stariji na to učili i vaspitavali i našu decu. Danas u tom "surovom kapitalizmu" nema te kulture i civilizovanosti, nema ni domaćeg ni školskog vaspitanja, niti dostojanstva, niti se neko stidi zbog toga i zato ne treba da se čudimo što čitamo onakve komentare i kontrakomentare.
Ovo što ću ja napisati se takođe ne odnosi ni na koga, samo hoću da ukažem na neke pojave koje su možebiti teško vidljive i teško shvatljive.
U „kulturnoj“ i „civilizovanoj“ epohi socijalizma je u našoj zemlji bilo 70 % sasvim nepismenih, odnosno 90 % funkcionalno ćoravih kod očiju, pokornost je uzgajana na ideji Golog otoka, a primitivizam je institucionalizovan i uspešno pretvoren u konzervativizam i reakcionizam. Tada je svako mogao da živi životom malog čoveka na račun svoje poslušnosti i udruženog nerada, pa je, na ime zahvalnosti sistemu, mogao da poštuje i konvencije, kakve god bile. Malom čoveku nije smetalo da ljubi ruke bravarima i klanja se portirima, a pojam vaspitanja mu je ionako genetski izvitoperen i podložan zloupotrebi, pa je decu dresirao po modelu, umesto da ih uči da budu ljudi. Da budu dostojanstveni, da imaju jasnu crtu ispod koje se ne ide, da budu ličnosti, da nazivaju stvari pravim imenima, da ih ne plaćaju više nego što objektivno vrede.... Ali... kako je mogao da ih nauči da budu dostojanstveni kad nije ni znao šta je to (čast izuzecima)?! Za njega je „biti dostojanstven“ u suštini značilo „ćutati, klimati šupljom glavom, imati pun stomak, krov nad glavom, beneficirani radni staž i 10 dana na moru u radničkom odmaralištu.“
No, bilo pa prošlo, sistem autoritarnih vrednosti je razmontiran, drugi nije sklopljen i nije nam usađen, pa mi koji smo rođeni tek kad su dani soc-kontrakulture odbrojani i nismo prošli obuku za podrepaše, a nismo ni kapitalisti, hteli ili ne, moramo da delujemo po ličnom osećaju. Taj proces je, kad se sve oklonosti uzmu u obzir, oštro suprotstavljen šablonu učtivog ponašanja, jer se, najprostije rečeno, kurvama ne kupuje cveće. Uz to, građanska porodica je odavno razorena ekonomskim dinamitom, pa je potpuno sumanuto očekivati emisiju klasičnog domaćeg vaspitanja od odraslih ljudi koji žive u ovom društvu, tj. od onih kojima su ugrožena elementarna ljudska prava, tj. od onih koji nisu i ne žele da budu lopovi, kurve, političke prostitutke ili folk pevači. Izigravanje Engleza je danas privilegija bagre (eventualno dementnih), a dostojanstvo je stvar ličnog idealizma. Moje dostojanstvo se manifestuje kroz kakvu-takvu borbu protiv negativnih pojava, a ne kroz licemerno glumatanje i komunjarsko sablažnjavanje nad izrečenim istinama.
Da zaključim: blago onom ko je već proživeo gro života, uspešno je izlapeo, i sad vidi samo golu površinu realnosti, dok čeka da mu stigne penzija (ako je inostrana, sve je još ružičastije). Još ako uz sve to ima i idealizovana i nakićena sećanja na dane kurtoazije, može da nakrivi kapu. Mi ostali ćemo morati da živimo po pravilima novog doba.
E, Mandrakoviću, Mandrakoviću. Tvoje su reči teška i uopštena generalizacija stvari u vezi prijašnjeg (pogotovu) i sadašnjeg društvenog sistema i odnosa. Ja ne znam koliko imaš godina i koliko si dugo živeo u starom sistemu, ali iskreno se nadam da ne spadaš (i tvoji roditelji takođe) u onih 70% nepismenih i 90% funkcionalno ćoravih. Pažljivo sam čitao i Nikolin i tvoj komentar. I ja sam živeo deo svog života i u prijašnjem i u sadašnjem sistemu i Nikola je potpuno u pravu - onda su društveni i ljudski odnosi bili daleko kulturniji i civilizovaniji od danas, jer se vodilo računa o tome. Nije to nikakva, citiram tvoje reči - "poslušnost" niti "vaspitanje genetski izvitopereno i podložno zloupotrebi", niti "dostojanstvo znači ćutati, klimati šupljom glavom, imati pun stomak, krov nad glavom, beneficirani radni staž i 10 dana na moru u radničkom odmaralištu." Sasvim si izokrenuo i izopačio suštinu stanja. Ako sam dobro razumeo Nikolu, a siguran sam da jesam, jer ga dobro osobno poznajem, on je govorio o kulturi i vaspitanju pojedinaca koji na blogovima vrlo bezobrazno i nekulturno iznose svoja mišljenja i kontramišljenja, ali i o crti do koje treba da se ide i time zadržati nivo pristojnosti i ljudskosti, jer preko te crte se ulazi u polje bezobrazluka, nepoštovanja, mentalne pokvarenosti i bezumlja. E, to se ne stiče rođenjem. To se uči, educira, praktikuje. Ne možeš ti biti kulturan, civilizovan i dostojanstven ako to ne naučiš. I mislim da je upravo to hteo da kaže Nikola, jer, tačno je, u socijalizmu (bez obzira kome se on sviđao ili ne) je postojalo mnogo veće uvažavanje pravila, propisa, zakona, reda i discipline i kulturnog ponašanja nego što je to danas. I ja sam kao i Nikola zakone pristojnosti i kulture učio i u školi i kod kuće. Kad ja danas svom sinu kažem da (na primer) nije pristojno upadati u reč dok neko govori, ili je pristojno ustupiti mesto starijem u tramvaju, ili nije pristojno psovati na javnom mestu, ili se treba nepoznatom i starijem čoveku obratiti sa "vi" i kad me on upita zašto je to pristojno, a ako se to ne uradi je nepristojno, ja znam i mogu da mu objasnim zašto. Moj mlađi komšija koji to nije učio i nije stekao iskustva i prakse u tome, se čudi i sablažnjava ako mu neko stariji prigovori o njegovom ponašanju, buni se, smatra da se nad njim vrši teror, jer kako on kaže (a to je svakako naučio od svojih roditelja) sad je drugo vreme i svako može da slobodno radi šta hoće i niko ne sme da mu to zabrani.
Karakteristike i razlike ranijeg društvenog sistema i sadašnjeg koje ti totalno uopštavaš i kompletno generalizuješ, upravo govore o nivou kulture pojedinaca koji su učestvovali svojim komentarima mnogo puta na svim ovim blogovima. Neću da pominjem imena komentatora jer smo svi čitali njihove reči.
I na kraju da te podsetim na zadnje reči tvog komentara "... mi ostali ćemo morati da živimo po pravilima novog doba." Dakle, priznaješ da postoje pravila po kojima se treba ponašati. Pa, zašto onda moraju da se gaze ranja pravila, zato što su iz perioda nekog drugog, nekima omraženog sistema? Ne, prijatelju. Pravila kulture i civilizovanog ljudskog ponašanja su stvorena daleko ranije od nastanka socijalizma, ali su se najviše negovala, primenjivala i poštovala upravo tada. A danas?
Prvo, ne bih rekao da smo ti i ja prijatelji, a pošto nismo, tj. pošto sam ti nepoznat (kažeš, ne znaš koliko imam godina), da bi ta tvoja vakela imala nekakvu težinu, morao bi da primeniš jedno od osnovnih pravila pristojnosti kojima učiš svog sina, te da mi se ne obraćaš kao da smo zajedno čuvali ovce. Dakle, slobodno si mogao da mi persiraš, makar iz fazona, jer si na ovaj način prostim primerom pokazao svoje licemerje... a ja sam baš o tom komunjarskom moralu i govorio.
E, pošto ti meni ne persiraš, a i ti i ja smo odrasle osobe (pretpostavljam da si odrastao, jer kažeš da imaš sina), ja prema tebi ne mogu da se ponašam pristojnije nego što si zaslužio. Ne znam da li to možeš da razumeš, ako si komunjara bolje da ne trošim reči, ali moj model ne podrazumeva nikakav larpurlartizam, poštovanje radi poštovanja, izigravanje finoće kako bi me neko smatrao vaspitanim (ništa uvredljivije o sebi ne bih mogao da čujem, jer bi to bi značilo: dobro sam izdresiran i podložan jahanju, hvala roditeljima što su se potrudili da naprave debila od mene), već reagovanje prema prilici i po zasluzi. Ja mogu da ustanem starcu u tramvaju, to nije nije nikakav problem, ali neću da ustanem bezobraznoj drtini koji mi se, recimo, obrati rečima: "ustani, bre!". Ta "kultura" o kojoj ti govoriš je zapravo najprimitivniji vid podržavanja kvazikulture i najobičnije veličanje forme sa trulom i beslovesnom sadržinom.
Drugo, ja jesam govorio generalno, i to nije bilo slučajno, ali koliko god ti pažljivo čitao - ne znači da si shvatio, jer te ti tvoji blagouljudni roditelji nisu mogli naučiti da ti IQ bude veći od 80. Takav si se rodio, i za takve kao ti je i izmišljen kodeks ponašanja, jer svako društvo teži kontroli svojih ovaca, i što su te ovce poslušnije i što dublje internalizuju principe, po mogućtsvu napamet i bez lične analize (a kako bi ovce mogle drugačije?), to su pastiri srećniji i uspešniji. Dakle, kod tebe je socijalizacija očigledno dobro sprovedena, postao si uzoran građanin koji svog sina uči lepom ponašanju (ali u praksi i sam radi drugačije, što je uostalom tako tipično za komunjare), i koji čak i po blogovima širi ideje vaspitanja. Međutim, i dalje imaš IQ 80, pa je stoga sasvim logično što ne razumeš moje tuđe principe i ponašanje, što genelazacije shvataš bukvalno, i što pod učenjem podrazumevaš isključivo apliciranje praznih formi.
I treće: da, ja spadam u 90 % funcionalno nepismenih, moji roditelji takođe, i inače, svi u mojoj familiji su delimično do potpuno nepismeni, prihvatam takve procene bez obzira na to što je i moj deda zvanično imao nekakvo akademsko zvanje i odlično je poznavao pojam vaspitanja, kulture, civilizacije i dostojanstva, čak se je čitavog života i ponašao u skladu sa tim - jer nije bio komunjara, za razliku od vas koji iz prve, u samo nekoliko pisanih redova nepogrešivo uspete da dokažete koliko ste dvolični. :)
Posle ovakvih reči očigledno je da tebi može pomoći jedino ustanova "Laza Lazarević". Neću se potpisati da ne istreseš svoje frustracije na mene, mada ćeš ti to sigurno uraditi, ali moje ime se tu neće pominjati. Dobronamerni enigmata.
Ne dozvoljavam da me neka okorela antikomunjara vređa. To što si ti antikomunjara, je tvoj problem i kompleks. Govorimo o enigmatici, enigmatskim blogovima i nepristojnim komentarima na enigmatskim blogovima. Obratio si mi se, a svaka ti treća reč: komunjara. I previše je nego jasno da time samo vređaš, rugaš se, nipodaštavaš, jer za tebe reč komunjara je očito olicetvorenje nečeg nečasnog. Da bar znaš šta znači reč komunjara. A što se tiče mojeg komunjarskog IQ koji si ga ti izmerio da mi je 80, koliki li je tvoj antikomunjarski, kad svetski antikomunjarski rekord je samo 34 (pa neka si upravo ti taj svetski rekorder).
Čitao sam sve tvoje komentare i kontrakomentare na ovim našim blogovima, pa i kad si bio u pravu i kad nisi, nivo kulture ti je bio očajan, a vokabular ružnih reči prebogat. Prava antikomunjara.
Što se persiranja tiče, mi se ipak dovoljno poznajemo da bih "morao" da te persiram, pa i ti mene. Na ovim blogovima smo svi kolege i dovoljno je da se neko jednom pojavi, pa dalje nije potrebno persiranje i nema ga. Persira se na početku, dalje je suvišno. Kad više nema persiranja, znači da si nekome već prijatelj (i on tebi), dalje persiranje znači da spadaš u one koje si u svojim filozovskim opserviranjem pominjao u prvom komentaru, one "poslušne" kojima je "vaspitanje genetski izvitopereno i podložno zloupotrebi".
I na kraju ću ti reći da si mnogo bolji enigmata nego kvazifilozof sa antikomunjarskom ideologijom.
Diplomirao sam na Filozofskom, i mada sam studirao i filozofiju (kao drugi fakultet), ako ti kažeš da sam antifilozof, to je zacelo tako.:) Može se reći i da sam antikomunjara, jer je to dobra differentia specifica od takvih kao što si ti, mada više volim da me definišu moja dela iz realnosti, a ne poluanonimusi koji me čas poznaju, čas ne poznaju.
Ovo nije vrtić i nismo jednaki samo zato što se ljuljamo na istim ljuljaškama, pa ti slobodno budi na ti sa "prijateljima" o kojima ne znaš ni koliko godina imaju (tačnije: sa drugovima, taj izraz ti je očigledno bliži), a ja ću i dalje smatrati da sa pojedincima koji nemaju čuku ni da se ljudski potpišu, a morališu i dele lekcije iz etikecije, treba biti na distanci i tačno onoliko ljubazan koliko su zaslužili. To je za mene vid ispravnog ponašanja (ne lepog, jer ono što je samo lepo je najčešće prazno).
I, da... iz puke kurtoazije se zahvaljujem na toj poslednjoj proceni, iako mi baš ništa ne znači.
Pa oprosti DRUŽE! Ovu reč prvi put pominjem, pa ne znam otkud si zaključio da mi je bliža. Interesantno je ono tvoje "... da sa pojedincima koji morališu i dele lekcije iz etikecije, treba biti na distanci." Tako rade svi koji nemaju te etikecije i boje se lekcija. To je apsolutni znak njihovog poraza i priznanja inferiornosti. Ali to je tvoj hendikep i ja te ne mogu izlečiti, nisam doktor.
Apelujem da se vratite temi posta, da se pridržavate jednog od osnovnih pravila ovog bloga, koje glasi: "Neću politiku u svoju butigu!", da se potpisujete, da koristite primeren rečnik, itd, itd.... Hvala na razumevanju! (Iz ovog posta neću za sada brisati ništa, jer više ne znam šta bih sve brisao a da zainteresovani čitaoci mogu da pohvataju nit - odnosno da znaju o čemu se ovde piše)
Ej, ljudi, preterali ste. Prekinite, molim vas. Ne mogu da verujem koliko neko može biti toliko sujetan. Ni u snu mi ne bi palo na pamet da moj komentar u vezi stepena kulture u komentarima na ovim našim blogovima može toliko da raspali strasti. Ja sam samo bio podsatknut rečima Mileta Jankovića koji je napisao: "Nisam nikog uvredio svojim komentarima, situacija u privredi je takva kakva je (nisam je ja stvorio u zemlji), a ako neko i dalje živi u socijalizmu to je njegov problem. Ovo je sada surovi kapitalizam." A ovaj komentar je bio replika na serije njegovih i Mandrakovih predhodnih komentara i odgovora na njih u kojima se baca drvlje i kamenje na predhodni i sadašnji društveno-politički sistem (naročito na predhodni) i vrlo čestu upotrebu negativnom konotacijom reči: komunjare, komunizam, socijalizam. Pošto smo bili svedoci da se i ranije u svim komentarima vrvi od nepristojnih reči, vređanja, pucanja i prepucavanja, zato sam pomenuo da se u nekim razdobljima našeg ranijeg života o kulturi i civilizacijskom ponašanju vodilo računa i vrednovao taj nivo. Ja sam kulturu i vaspitanje stekao i u školi i od roditelja u onom prošlom sistemu, u ovom današnjem svoju decu na kulturu samo ja vaspitavam, jer u školi to ne uče. U svoje vreme, ja nisam mogao ocu da kažem: "Tata, nemoj da me zajebavaš", ali danas 15-godišnja ćerka mog prvog komšije svome tati kaže: "Ma daj, stari, odjebi, nemoj da me zajebavaš".
Još jednom i Mileta i Mandraka i Jovu sve ostale molim da prekinu sa replikama. I izvinjavam im se ako sam mojim komentarom otvorio Pandorinu kutiju. I nemojte više da pominjete komunjare i antikomunjare, komuniste i fašiste, molim vas.
Evo, Petkovski, samo još par reči: drugom me bez problema mogu zvati moji drugovi, pa i svi koji me znaju, ali kad me poluanonimni hipkrit nazove prijateljem, nalazim da je hteo da kaže "druže", i to u onom SFRJ značenju. Takvi ne mogu da mi dele lekcije, ne primam informacije od njih, ne zanima me njihovo veličanje etikecije, i srećan sam što stvari vidimo različito, pa evo pristajem da budem poražen od njihove ograničenosti i "kulture". Naravno, tu je i taj glavni argument svakog pravog pobednika: "nisam doktor" ili "znaš li gde je Palmotićeva?", tako da ću ja, ovako jadan i hendikepiran, morati da se povučem iz ove akademske rasprave i da upišem neku večernju školu za komu*are, kako bih jednog dana, tako prevaspitan, mogao da pariram pojedinim kulturnim i civilizovanim posetiocima bloga. :)
32 коментара:
Nažalost, vrijeme u kojem poslodavac traži radnika koji zna posao, a pri tome još posao u Organima uprave, je ostalo davno iza nas. Poslodavcu naročito ne treba pametan i inteligentan radnik, nego poslušan i priglup. Ne mogu vjerovati da Milica, s toliko inteligencije i znanja, ne može da se snađe u poslu za koji se školovala. Ako ne može ona, pitam se, ko onda može.
Sigurna sam da će Milica, na osnovu svojih kvaliteta dobiti negdje posao u struci. Milice, sretno!
Podrška Milici!
Eh, raznorazni pobednici kvizova, nabeđeni šampioni u nečemu i ostali glupaci! To što vi znate svašta, što ste mladi, obrazovani superinteligentni samo je mana u ovoj kvazidržavi. Bolje vam je da budete mediokriteti kao Mile! možda vas i zaposle kinezi ili neki trafikanti. A nesposobni ste da zaraddite 5-6 000 evara i kupite sebi pošten posao!
Jankoviću, pošto ti očito imaš u malom prstu ono što je Milici špansko selo, bolje bi bilo da joj se obratiš i učiniš dobro delo (dakle, da joj daš savet, možda bi se i ti posle toga bolje osećao), nego što likuješ nad njenom sudbinom. Svi mi već znamo koliko si opak i nizak, nema potrebe da nam svakodnevno to iznova pišeš, a pošto ova devojka sigurno neće pročitati tvoje pakosne i, jelte, mudre reči, džaba baljezgaš.
Ako ipak odlučiš da joj se javiš, obavezno joj se predstavi kao uspešan poslovan čovek s 3-4 razreda škole, uspešan enigmata koji ne ume da sastavi gramatički ispravnu rečenicu (mada, to će i sama odmah primetiti), reci da si samouki filozof Platonovog kalibra i ekspert za sve na svetu. Jedva će dočekati da joj neko tako uman i plemenit sabere 2 i 2, jer je je ona, sirota, učeći te škole verovatno zaboravila proste stvari, u kojima prostaci inače vide smisao postojanja.
Da bi me neko zaposlio u zanatskoj radnji, veletrgovini ili nekom sličnom mestu gde za kiflu zarađuju tvoje kolege po znanju i obrazovanju, morao bih da zaboravim i ko sam, i šta sam, i šta sam radio, i šta sam odbio, pa da prihvatim bilo šta, samo da prostaci poput tebe ne bi mogli da puste veći stomak od mene. :)Postoji jedna stvar koja je vama, ordinarno prostima ljudima, potpuno nepoznata. Zove se dostojanstvo. Ja sam, vidiš, odlučio da budem dobar enigmata i dostojanstveni akademski građanin bez posla, i radije bih umro nego degradirao na nivo Mileta Jankovića. :)
MOĆNIK AVLIJE je vrhunski cinik !
Mrkonja Petrović
Gde to još treba da se potpišem? Ovaj što ti je napravio anagram ništa uvredljivo nije rekao, nego je prosto majmun (možda si i ti, ko bi znao), a ja se svakako ne trudim da te ne uvredim. :)
Pa, kad me već vučeš za jezik, evo reći ću ti i ono što iz učtivosti ili kukavičluka niko neće, a svi misle: to kakva je moja perspektiva je samo moj problem. Da li ću se ja zaposliti tu gde sam se rodio, i da li ću se uopšte zaposliti, i da li će grbače mojih roditelja izdržati sve to - tebe ne bi trebalo da zanima - da si normalan... a da si normalan čovek, imao bi decu, pa bi sad mislio o njima i radio bi za njih, a ne samo za svopju debelu mešinu, i što je još važnije: ne bi istresao te frustracije sredovečnog vepra bez kučeta i mačeta na nepoznatu decu iz novina, posetioce blogova i ostale nedužne ljude. :)
Apelujem da se u komentarima uzdržite od teških riječi. Hvala.
Ja sam tek prešao tridesetu, a ti ćeš za nekoliko godina piškiti u pelene. :)
Šta da se sad radi? Po ko zna koji put Mile izazove reakcije svojim komentarom, i onda sve izbriše.
Izvinjavam se, ali moraće sve ostati ovako, pa ko se snađe u komentarima-snađe.
Mile, ne moraš se odjavljivati sa bloga, ali te molim da ne pišeš komentare koje ćeš kasnije obrisati, osnosno prvo razmisli, pa napiši, a onda stani iza svojih riječi.
Jednom sam kazao a sada ponavljam. Neka makar jedan od stotinu komentara bude pozitivan, i onda neće biti veliki problem ako je sledećih 99 negativnih. Hvala na razumijevanju.
Pa vrati komentare iz korpe.
Nisam nikog uvredio svojim komentarima, situacija u privredi je takva kakva je (nisam je ja stvorio u zemlji), a ako neko i dalje živi u socijalizmu to je njegov problem.
Ovo je sada surovi kapitalizam.
Ovo što ću sada napisati se ne odnosi na nikoga ko je pisao prethodne komentare, ali se odnosi na socijalizam i kapitalizam. Ima nas podosta koji smo živeli ranije u socijalizmu i živimo sad u kapitalizmu. Pored mnogih razlika između ova dva društvena sistema, velika je razlika i u tome što je za vreme socijalizma u školama postojao predmet koji se zvao "socijalistički moral", preko koga smo se učili i vaspitavali kulturnom, civilizovanom, dostojanstvenom, časnom, pozitivnom i ljudskom ponašanju i poštovanju tih vrednosti. Tada je postojalo i nešto što se zvalo "domaće vaspitanje" gde su nas na to (osim škole) i roditelji učili i vaspitavali, a onda smo i mi stariji na to učili i vaspitavali i našu decu. Danas u tom "surovom kapitalizmu" nema te kulture i civilizovanosti, nema ni domaćeg ni školskog vaspitanja, niti dostojanstva, niti se neko stidi zbog toga i zato ne treba da se čudimo što čitamo onakve komentare i kontrakomentare.
Ovo što ću ja napisati se takođe ne odnosi ni na koga, samo hoću da ukažem na neke pojave koje su možebiti teško vidljive i teško shvatljive.
U „kulturnoj“ i „civilizovanoj“ epohi socijalizma je u našoj zemlji bilo 70 % sasvim nepismenih, odnosno 90 % funkcionalno ćoravih kod očiju, pokornost je uzgajana na ideji Golog otoka, a primitivizam je institucionalizovan i uspešno pretvoren u konzervativizam i reakcionizam. Tada je svako mogao da živi životom malog čoveka na račun svoje poslušnosti i udruženog nerada, pa je, na ime zahvalnosti sistemu, mogao da poštuje i konvencije, kakve god bile. Malom čoveku nije smetalo da ljubi ruke bravarima i klanja se portirima, a pojam vaspitanja mu je ionako genetski izvitoperen i podložan zloupotrebi, pa je decu dresirao po modelu, umesto da ih uči da budu ljudi. Da budu dostojanstveni, da imaju jasnu crtu ispod koje se ne ide, da budu ličnosti, da nazivaju stvari pravim imenima, da ih ne plaćaju više nego što objektivno vrede.... Ali... kako je mogao da ih nauči da budu dostojanstveni kad nije ni znao šta je to (čast izuzecima)?! Za njega je „biti dostojanstven“ u suštini značilo „ćutati, klimati šupljom glavom, imati pun stomak, krov nad glavom, beneficirani radni staž i 10 dana na moru u radničkom odmaralištu.“
No, bilo pa prošlo, sistem autoritarnih vrednosti je razmontiran, drugi nije sklopljen i nije nam usađen, pa mi koji smo rođeni tek kad su dani soc-kontrakulture odbrojani i nismo prošli obuku za podrepaše, a nismo ni kapitalisti, hteli ili ne, moramo da delujemo po ličnom osećaju. Taj proces je, kad se sve oklonosti uzmu u obzir, oštro suprotstavljen šablonu učtivog ponašanja, jer se, najprostije rečeno, kurvama ne kupuje cveće. Uz to, građanska porodica je odavno razorena ekonomskim dinamitom, pa je potpuno sumanuto očekivati emisiju klasičnog domaćeg vaspitanja od odraslih ljudi koji žive u ovom društvu, tj. od onih kojima su ugrožena elementarna ljudska prava, tj. od onih koji nisu i ne žele da budu lopovi, kurve, političke prostitutke ili folk pevači. Izigravanje Engleza je danas privilegija bagre (eventualno dementnih), a dostojanstvo je stvar ličnog idealizma. Moje dostojanstvo se manifestuje kroz kakvu-takvu borbu protiv negativnih pojava, a ne kroz licemerno glumatanje i komunjarsko sablažnjavanje nad izrečenim istinama.
Da zaključim: blago onom ko je već proživeo gro života, uspešno je izlapeo, i sad vidi samo golu površinu realnosti, dok čeka da mu stigne penzija (ako je inostrana, sve je još ružičastije). Još ako uz sve to ima i idealizovana i nakićena sećanja na dane kurtoazije, može da nakrivi kapu. Mi ostali ćemo morati da živimo po pravilima novog doba.
Želim da uskoro budemo u prilici-
da pišemo o zaposlenoj Milici
E, Mandrakoviću, Mandrakoviću. Tvoje su reči teška i uopštena generalizacija stvari u vezi prijašnjeg (pogotovu) i sadašnjeg društvenog sistema i odnosa. Ja ne znam koliko imaš godina i koliko si dugo živeo u starom sistemu, ali iskreno se nadam da ne spadaš (i tvoji roditelji takođe) u onih 70% nepismenih i 90% funkcionalno ćoravih. Pažljivo sam čitao i Nikolin i tvoj komentar. I ja sam živeo deo svog života i u prijašnjem i u sadašnjem sistemu i Nikola je potpuno u pravu - onda su društveni i ljudski odnosi bili daleko kulturniji i civilizovaniji od danas, jer se vodilo računa o tome. Nije to nikakva, citiram tvoje reči - "poslušnost" niti "vaspitanje genetski izvitopereno i podložno zloupotrebi", niti "dostojanstvo znači ćutati, klimati šupljom glavom, imati pun stomak, krov nad glavom, beneficirani radni staž i 10 dana na moru u radničkom odmaralištu." Sasvim si izokrenuo i izopačio suštinu stanja. Ako sam dobro razumeo Nikolu, a siguran sam da jesam, jer ga dobro osobno poznajem, on je govorio o kulturi i vaspitanju pojedinaca koji na blogovima vrlo bezobrazno i nekulturno iznose svoja mišljenja i kontramišljenja, ali i o crti do koje treba da se ide i time zadržati nivo pristojnosti i ljudskosti, jer preko te crte se ulazi u polje bezobrazluka, nepoštovanja, mentalne pokvarenosti i bezumlja. E, to se ne stiče rođenjem. To se uči, educira, praktikuje. Ne možeš ti biti kulturan, civilizovan i dostojanstven ako to ne naučiš. I mislim da je upravo to hteo da kaže Nikola, jer, tačno je, u socijalizmu (bez obzira kome se on sviđao ili ne) je postojalo mnogo veće uvažavanje pravila, propisa, zakona, reda i discipline i kulturnog ponašanja nego što je to danas. I ja sam kao i Nikola zakone pristojnosti i kulture učio i u školi i kod kuće. Kad ja danas svom sinu kažem da (na primer) nije pristojno upadati u reč dok neko govori, ili je pristojno ustupiti mesto starijem u tramvaju, ili nije pristojno psovati na javnom mestu, ili se treba nepoznatom i starijem čoveku obratiti sa "vi" i kad me on upita zašto je to pristojno, a ako se to ne uradi je nepristojno, ja znam i mogu da mu objasnim zašto. Moj mlađi komšija koji to nije učio i nije stekao iskustva i prakse u tome, se čudi i sablažnjava ako mu neko stariji prigovori o njegovom ponašanju, buni se, smatra da se nad njim vrši teror, jer kako on kaže (a to je svakako naučio od svojih roditelja) sad je drugo vreme i svako može da slobodno radi šta hoće i niko ne sme da mu to zabrani.
Karakteristike i razlike ranijeg društvenog sistema i sadašnjeg koje ti totalno uopštavaš i kompletno generalizuješ, upravo govore o nivou kulture pojedinaca koji su učestvovali svojim komentarima mnogo puta na svim ovim blogovima. Neću da pominjem imena komentatora jer smo svi čitali njihove reči.
I na kraju da te podsetim na zadnje reči tvog komentara "... mi ostali ćemo morati da živimo po pravilima novog doba." Dakle, priznaješ da postoje pravila po kojima se treba ponašati. Pa, zašto onda moraju da se gaze ranja pravila, zato što su iz perioda nekog drugog, nekima omraženog sistema? Ne, prijatelju. Pravila kulture i civilizovanog ljudskog ponašanja su stvorena daleko ranije od nastanka socijalizma, ali su se najviše negovala, primenjivala i poštovala upravo tada. A danas?
Jovo
Prvo, ne bih rekao da smo ti i ja prijatelji, a pošto nismo, tj. pošto sam ti nepoznat (kažeš, ne znaš koliko imam godina), da bi ta tvoja vakela imala nekakvu težinu, morao bi da primeniš jedno od osnovnih pravila pristojnosti kojima učiš svog sina, te da mi se ne obraćaš kao da smo zajedno čuvali ovce. Dakle, slobodno si mogao da mi persiraš, makar iz fazona, jer si na ovaj način prostim primerom pokazao svoje licemerje... a ja sam baš o tom komunjarskom moralu i govorio.
E, pošto ti meni ne persiraš, a i ti i ja smo odrasle osobe (pretpostavljam da si odrastao, jer kažeš da imaš sina), ja prema tebi ne mogu da se ponašam pristojnije nego što si zaslužio. Ne znam da li to možeš da razumeš, ako si komunjara bolje da ne trošim reči, ali moj model ne podrazumeva nikakav larpurlartizam, poštovanje radi poštovanja, izigravanje finoće kako bi me neko smatrao vaspitanim (ništa uvredljivije o sebi ne bih mogao da čujem, jer bi to bi značilo: dobro sam izdresiran i podložan jahanju, hvala roditeljima što su se potrudili da naprave debila od mene), već reagovanje prema prilici i po zasluzi. Ja mogu da ustanem starcu u tramvaju, to nije nije nikakav problem, ali neću da ustanem bezobraznoj drtini koji mi se, recimo, obrati rečima: "ustani, bre!". Ta "kultura" o kojoj ti govoriš je zapravo najprimitivniji vid podržavanja kvazikulture i najobičnije veličanje forme sa trulom i beslovesnom sadržinom.
Drugo, ja jesam govorio generalno, i to nije bilo slučajno, ali koliko god ti pažljivo čitao - ne znači da si shvatio, jer te ti tvoji blagouljudni roditelji nisu mogli naučiti da ti IQ bude veći od 80. Takav si se rodio, i za takve kao ti je i izmišljen kodeks ponašanja, jer svako društvo teži kontroli svojih ovaca, i što su te ovce poslušnije i što dublje internalizuju principe, po mogućtsvu napamet i bez lične analize (a kako bi ovce mogle drugačije?), to su pastiri srećniji i uspešniji. Dakle, kod tebe je socijalizacija očigledno dobro sprovedena, postao si uzoran građanin koji svog sina uči lepom ponašanju (ali u praksi i sam radi drugačije, što je uostalom tako tipično za komunjare), i koji čak i po blogovima širi ideje vaspitanja. Međutim, i dalje imaš IQ 80, pa je stoga sasvim logično što ne razumeš moje tuđe principe i ponašanje, što genelazacije shvataš bukvalno, i što pod učenjem podrazumevaš isključivo apliciranje praznih formi.
I treće: da, ja spadam u 90 % funcionalno nepismenih, moji roditelji takođe, i inače, svi u mojoj familiji su delimično do potpuno nepismeni, prihvatam takve procene bez obzira na to što je i moj deda zvanično imao nekakvo akademsko zvanje i odlično je poznavao pojam vaspitanja, kulture, civilizacije i dostojanstva, čak se je čitavog života i ponašao u skladu sa tim - jer nije bio komunjara, za razliku od vas koji iz prve, u samo nekoliko pisanih redova nepogrešivo uspete da dokažete koliko ste dvolični. :)
Posle ovakvih reči očigledno je da tebi može pomoći jedino ustanova "Laza Lazarević". Neću se potpisati da ne istreseš svoje frustracije na mene, mada ćeš ti to sigurno uraditi, ali moje ime se tu neće pominjati.
Dobronamerni enigmata.
:)
Mandrakoviću, antikomunjaru!
Ne dozvoljavam da me neka okorela antikomunjara vređa. To što si ti antikomunjara, je tvoj problem i kompleks. Govorimo o enigmatici, enigmatskim blogovima i nepristojnim komentarima na enigmatskim blogovima. Obratio si mi se, a svaka ti treća reč: komunjara. I previše je nego jasno da time samo vređaš, rugaš se, nipodaštavaš, jer za tebe reč komunjara je očito olicetvorenje nečeg nečasnog. Da bar znaš šta znači reč komunjara. A što se tiče mojeg komunjarskog IQ koji si ga ti izmerio da mi je 80, koliki li je tvoj antikomunjarski, kad svetski antikomunjarski rekord je samo 34 (pa neka si upravo ti taj svetski rekorder).
Čitao sam sve tvoje komentare i kontrakomentare na ovim našim blogovima, pa i kad si bio u pravu i kad nisi, nivo kulture ti je bio očajan, a vokabular ružnih reči prebogat. Prava antikomunjara.
Što se persiranja tiče, mi se ipak dovoljno poznajemo da bih "morao" da te persiram, pa i ti mene. Na ovim blogovima smo svi kolege i dovoljno je da se neko jednom pojavi, pa dalje nije potrebno persiranje i nema ga. Persira se na početku, dalje je suvišno. Kad više nema persiranja, znači da si nekome već prijatelj (i on tebi), dalje persiranje znači da spadaš u one koje si u svojim filozovskim opserviranjem pominjao u prvom komentaru, one "poslušne" kojima je "vaspitanje genetski izvitopereno i podložno zloupotrebi".
I na kraju ću ti reći da si mnogo bolji enigmata nego kvazifilozof sa antikomunjarskom ideologijom.
Jovo
Diplomirao sam na Filozofskom, i mada sam studirao i filozofiju (kao drugi fakultet), ako ti kažeš da sam antifilozof, to je zacelo tako.:) Može se reći i da sam antikomunjara, jer je to dobra differentia specifica od takvih kao što si ti, mada više volim da me definišu moja dela iz realnosti, a ne poluanonimusi koji me čas poznaju, čas ne poznaju.
Ovo nije vrtić i nismo jednaki samo zato što se ljuljamo na istim ljuljaškama, pa ti slobodno budi na ti sa "prijateljima" o kojima ne znaš ni koliko godina imaju (tačnije: sa drugovima, taj izraz ti je očigledno bliži), a ja ću i dalje smatrati da sa pojedincima koji nemaju čuku ni da se ljudski potpišu, a morališu i dele lekcije iz etikecije, treba biti na distanci i tačno onoliko ljubazan koliko su zaslužili. To je za mene vid ispravnog ponašanja (ne lepog, jer ono što je samo lepo je najčešće prazno).
I, da... iz puke kurtoazije se zahvaljujem na toj poslednjoj proceni, iako mi baš ništa ne znači.
Pa oprosti DRUŽE! Ovu reč prvi put pominjem, pa ne znam otkud si zaključio da mi je bliža. Interesantno je ono tvoje "... da sa pojedincima koji morališu i dele lekcije iz etikecije, treba biti na distanci." Tako rade svi koji nemaju te etikecije i boje se lekcija. To je apsolutni znak njihovog poraza i priznanja inferiornosti. Ali to je tvoj hendikep i ja te ne mogu izlečiti, nisam doktor.
Apelujem da se vratite temi posta, da se pridržavate jednog od osnovnih pravila ovog bloga, koje glasi: "Neću politiku u svoju butigu!", da se potpisujete, da koristite primeren rečnik, itd, itd....
Hvala na razumevanju!
(Iz ovog posta neću za sada brisati ništa, jer više ne znam šta bih sve brisao a da zainteresovani čitaoci mogu da pohvataju nit - odnosno da znaju o čemu se ovde piše)
Ej, ljudi, preterali ste. Prekinite, molim vas. Ne mogu da verujem koliko neko može biti toliko sujetan. Ni u snu mi ne bi palo na pamet da moj komentar u vezi stepena kulture u komentarima na ovim našim blogovima može toliko da raspali strasti. Ja sam samo bio podsatknut rečima Mileta Jankovića koji je napisao: "Nisam nikog uvredio svojim komentarima, situacija u privredi je takva kakva je (nisam je ja stvorio u zemlji), a ako neko i dalje živi u socijalizmu to je njegov problem. Ovo je sada surovi kapitalizam." A ovaj komentar je bio replika na serije njegovih i Mandrakovih predhodnih komentara i odgovora na njih u kojima se baca drvlje i kamenje na predhodni i sadašnji društveno-politički sistem (naročito na predhodni) i vrlo čestu upotrebu negativnom konotacijom reči: komunjare, komunizam, socijalizam. Pošto smo bili svedoci da se i ranije u svim komentarima vrvi od nepristojnih reči, vređanja, pucanja i prepucavanja, zato sam pomenuo da se u nekim razdobljima našeg ranijeg života o kulturi i civilizacijskom ponašanju vodilo računa i vrednovao taj nivo. Ja sam kulturu i vaspitanje stekao i u školi i od roditelja u onom prošlom sistemu, u ovom današnjem svoju decu na kulturu samo ja vaspitavam, jer u školi to ne uče. U svoje vreme, ja nisam mogao ocu da kažem: "Tata, nemoj da me zajebavaš", ali danas 15-godišnja ćerka mog prvog komšije svome tati kaže: "Ma daj, stari, odjebi, nemoj da me zajebavaš".
Još jednom i Mileta i Mandraka i Jovu sve ostale molim da prekinu sa replikama. I izvinjavam im se ako sam mojim komentarom otvorio Pandorinu kutiju. I nemojte više da pominjete komunjare i antikomunjare, komuniste i fašiste, molim vas.
Evo, Petkovski, samo još par reči: drugom me bez problema mogu zvati moji drugovi, pa i svi koji me znaju, ali kad me poluanonimni hipkrit nazove prijateljem, nalazim da je hteo da kaže "druže", i to u onom SFRJ značenju. Takvi ne mogu da mi dele lekcije, ne primam informacije od njih, ne zanima me njihovo veličanje etikecije, i srećan sam što stvari vidimo različito, pa evo pristajem da budem poražen od njihove ograničenosti i "kulture". Naravno, tu je i taj glavni argument svakog pravog pobednika: "nisam doktor" ili "znaš li gde je Palmotićeva?", tako da ću ja, ovako jadan i hendikepiran, morati da se povučem iz ove akademske rasprave i da upišem neku večernju školu za komu*are, kako bih jednog dana, tako prevaspitan, mogao da pariram pojedinim kulturnim i civilizovanim posetiocima bloga. :)
Možete se osvrnuti na današnji tekst: "Milica dobila posao!.
(Milica mi piše: "Pročitaj tekst pažljivo. Nije sve gotovo. Idem na razgovor")
Постави коментар