Ako sam dobro informisan Zlatan je "dobio zadatak" da, zajedno sa još 4-5 kolega, radi klasične i bele ukrštenice u ovom listu (prema utvrđenom rasporedu). U današnjem broju klasičnu ukrštenicu uradio je Mladen Marković. Mladenovu ukrštenicu još nisam rešavao, ali grafički izgled je za 5.
Koristim priliku da otvorim diskusiju o nečemu vezanom za "talijanke" - bijele ukrštenice: Rješavajući stare „Vjesnikove Kvizove“ odavno sam primijetio da su „talijanske ukrštenice“ bile opisivane drugačije nego danas. Naime, jednoslovi nisu opisivani pa je tako rješavačima posao bio znatno teži jer nisu znali odakle kreće upisivanje pojmova za pojedini red ili kolonu. Posebno je bilo nezgodno ako je na početku jednoslov, i pošto nije opisan, može se desiti da rješavač prvi opisani pojam počne opisivati od početka reda ili kolone. Na taj način je (u tom slučaju) napravljena greška, koju je poslije nezgodno ispravljati i rješavaču se ta ukrštenica s pravom može „smučiti“ i on će odustati od nje. Posebno ako rješava hemijskom olovkom, pa je mogućnost ispravki ograničena. U današnje vrijeme jednoslovi u talijankama se normalno opisuju i nema tog problema. Zanimljivo bi bilo čuti mišljenje kolega po ovom pitanju i istorijat i razvoj ovog načina opisivanja u talijankama...
Jednoslove u belim ukrštenicama bi svakako trebalo opisivati, najmanje iz jednog razloga: Ukrštenice pravimo da ih neko rešava i zabavi se, a ne da rešavačima "zagorčavamo život". Možda jedino na enigmatskim takmičenjima bi moglo da se eksperimentiše sa neopisivanjem jednoslova, ali bi i tada trebalo to i naglasiti.
Tačno je to što Ilija kaže o "Kvizu". I ja sam na početkku imao tih problema i kikseva. Ali, pošto volim tvrde orahe i teške zadatke, a to mi je poslastica kad nešto rešavam, ja sam izmislio taktiku da si olakšam posao. Pre početka rešavanja na desnoj strani pored ukrštenice i dole ispod nje sam stavljao znakove. Ako u redu ili koloni ima u tekstu opise za, recimo, 3 slova, a u zagradi iza teksta stoji brojka 2 (što je značilo da tamo ima 2 crna polja, ja sam stavljao znak "-" (crtica), ako je bilo 3 opisa, ali i 3 crna polja, onda je značilo da je ili prvo ili zadnje polje crno, ili ima negde u sredini dva crna polja jedno do drugog, ili je između njih jednoslov. Onda bih pored ukrštenice upisao "." (tačku). Ako je bilo recimo, 3 opisa ali brojka 4 ili 5 ili više, to je značilo da u tom redu ili stupcu ima mnogo crnih polja kojima se ne može lako naći mesto. Tamo ne bih stavljao nuikakav znak. E, tek onda sam pristupao rešavanju i naravno išao sa onim redovima ili kolonama gde sam stavljao "-" jer tu nema problema. Onda bih daljim rešavanjem uspevao da pronađem i ostala zakukuljena crna polja. Ove uktrštenice sam najčešće rešavao kad sam spremao ispite na fakultetu, jer sam tako održavao visok stepen koncentracije mozga.
Na ovom blogu treba povremeno pisati o tome gdje članovi EKK-a objavljuju svoje enigmatske (i druge) radove, da se zna, a i članovi će se bolje upoznati.
Vidim da je u ukrštenici ŠI opisano kao 30. i 10. slovo azbuke. Za takvim opisom nema potrebe kad Šid ima svoju autooznaku. Znači li takav opis da se u ukrštenice ne smiju stavljati autooznake gradova iz Hrvatske?
Jovane, kao što si zapazio, počeo sam da povremeno objavljujem priloge članova EKK. Ovo je treći ili četvrti prilog te vrste. Kako vrijeme bude prolazilo takvih priloga će biti više. Naravno, očekuje se da članovi šalju priloge i obaveštenja.
U ukrštenice se smiju stavljati autooznake gradova iz Hrvatske. U konkretnom slučaju (ŠI) - Ponekad dužina i vrsta opisa zavise od prostora kojim se raspolaže.
Za autooznake ne treba pisti navedenu riječ vać samo ime grada u Šid ili Šibenik u kurzivu (kao kratice), što je mnogo kraće nego tekst: 30. i 10. slovo azbuke
Miroslave, ja sam ono Jovanovo shvatio kao dva pitanja: 1. Zašto ŠI nije opisano kao automobilska oznaka za ŠID? 2. Da li mogu u Alo (i) automobilske oznake za gradove u Hrvatskoj?
Ma, po novom trendu i uši bez početka, pa uši bez sredine (UI) i sve druge troslovno-dvoslovne varijacije. Iskreno, to je, po meni, unijelo malo više živosti od otrcanih i dosadnih auto-oznaka. A ako je suditi po novom Zakonu o reg.pločicama u RH, bit će, dvoslova ( mislim koliko i gradova).
Samo da prijavim da najčešće koristim auto-oznaku za Kikindu. :)
Uzgred, SA (Senta) zbunjuje rešavače jer spontano pišu SE, a i objektivno je čudno što je odabrano A kad je već E bilo slobodno (ako je razlog druga opština - Ada, zašto oznaka za Jagodinu i Rekovac nije JR?!)
13 коментара:
Ako sam dobro informisan Zlatan je "dobio zadatak" da, zajedno sa još 4-5 kolega, radi klasične i bele ukrštenice u ovom listu (prema utvrđenom rasporedu). U današnjem broju klasičnu ukrštenicu uradio je Mladen Marković. Mladenovu ukrštenicu još nisam rešavao, ali grafički izgled je za 5.
Koristim priliku da otvorim diskusiju o nečemu vezanom za "talijanke" - bijele ukrštenice:
Rješavajući stare „Vjesnikove Kvizove“ odavno sam primijetio da su „talijanske ukrštenice“ bile opisivane drugačije nego danas. Naime, jednoslovi nisu opisivani pa je tako rješavačima posao bio znatno teži jer nisu znali odakle kreće upisivanje pojmova za pojedini red ili kolonu. Posebno je bilo nezgodno ako je na početku jednoslov, i pošto nije opisan, može se desiti da rješavač prvi opisani pojam počne opisivati od početka reda ili kolone. Na taj način je (u tom slučaju) napravljena greška, koju je poslije nezgodno ispravljati i rješavaču se ta ukrštenica s pravom može „smučiti“ i on će odustati od nje. Posebno ako rješava hemijskom olovkom, pa je mogućnost ispravki ograničena. U današnje vrijeme jednoslovi u talijankama se normalno opisuju i nema tog problema.
Zanimljivo bi bilo čuti mišljenje kolega po ovom pitanju i istorijat i razvoj ovog načina opisivanja u talijankama...
Jednoslove u belim ukrštenicama bi svakako trebalo opisivati, najmanje iz jednog razloga: Ukrštenice pravimo da ih neko rešava i zabavi se, a ne da rešavačima "zagorčavamo život".
Možda jedino na enigmatskim takmičenjima bi moglo da se eksperimentiše sa neopisivanjem jednoslova, ali bi i tada trebalo to i naglasiti.
Tačno je to što Ilija kaže o "Kvizu". I ja sam na početkku imao tih problema i kikseva. Ali, pošto volim tvrde orahe i teške zadatke, a to mi je poslastica kad nešto rešavam, ja sam izmislio taktiku da si olakšam posao. Pre početka rešavanja na desnoj strani pored ukrštenice i dole ispod nje sam stavljao znakove. Ako u redu ili koloni ima u tekstu opise za, recimo, 3 slova, a u zagradi iza teksta stoji brojka 2 (što je značilo da tamo ima 2 crna polja, ja sam stavljao znak "-" (crtica), ako je bilo 3 opisa, ali i 3 crna polja, onda je značilo da je ili prvo ili zadnje polje crno, ili ima negde u sredini dva crna polja jedno do drugog, ili je između njih jednoslov. Onda bih pored ukrštenice upisao "." (tačku). Ako je bilo recimo, 3 opisa ali brojka 4 ili 5 ili više, to je značilo da u tom redu ili stupcu ima mnogo crnih polja kojima se ne može lako naći mesto. Tamo ne bih stavljao nuikakav znak. E, tek onda sam pristupao rešavanju i naravno išao sa onim redovima ili kolonama gde sam stavljao "-" jer tu nema problema. Onda bih daljim rešavanjem uspevao da pronađem i ostala zakukuljena crna polja. Ove uktrštenice sam najčešće rešavao kad sam spremao ispite na fakultetu, jer sam tako održavao visok stepen koncentracije mozga.
Na ovom blogu treba povremeno pisati o tome gdje članovi EKK-a objavljuju svoje enigmatske (i druge) radove, da se zna, a i članovi će se bolje upoznati.
Vidim da je u ukrštenici ŠI opisano kao 30. i 10. slovo azbuke. Za takvim opisom nema potrebe kad Šid ima svoju autooznaku.
Znači li takav opis da se u ukrštenice ne smiju stavljati autooznake gradova iz Hrvatske?
Jovane, kao što si zapazio, počeo sam da povremeno objavljujem priloge članova EKK. Ovo je treći ili četvrti prilog te vrste. Kako vrijeme bude prolazilo takvih priloga će biti više. Naravno, očekuje se da članovi šalju priloge i obaveštenja.
U ukrštenice se smiju stavljati autooznake gradova iz Hrvatske. U konkretnom slučaju (ŠI) - Ponekad dužina i vrsta opisa zavise od prostora kojim se raspolaže.
Za autooznake ne treba pisti navedenu riječ vać samo ime grada u
Šid ili Šibenik u kurzivu (kao kratice), što je mnogo kraće nego tekst: 30. i 10. slovo azbuke
Od kad je Šid u Hrvatskoj?
Miroslave, ja sam ono Jovanovo shvatio kao dva pitanja:
1. Zašto ŠI nije opisano kao automobilska oznaka za ŠID?
2. Da li mogu u Alo (i) automobilske oznake za gradove u Hrvatskoj?
Ma, po novom trendu i uši bez početka, pa uši bez sredine (UI) i sve druge troslovno-dvoslovne varijacije. Iskreno, to je, po meni, unijelo malo više živosti od otrcanih i dosadnih auto-oznaka.
A ako je suditi po novom Zakonu o reg.pločicama u RH, bit će, dvoslova
( mislim koliko i gradova).
Samo da prijavim da najčešće koristim auto-oznaku za Kikindu. :)
Uzgred, SA (Senta) zbunjuje rešavače jer spontano pišu SE, a i objektivno je čudno što je odabrano A kad je već E bilo slobodno (ako je razlog druga opština - Ada, zašto oznaka za Jagodinu i Rekovac nije JR?!)
Постави коментар