35 GODINA EK "BOR" (1)

Крста Иванов на Оснивачкој скупштини

Пише:Крста Иванов

Енигматски клуб „Бор“ управо обележава 35. година постојања и рада. Године за поштовање уз скроман и частан рад. Најкраће да се подсетимо. 
Дана 26. маја 1980. године основан је Енигматски огранак „Бор“ – Енигматског клуба Београд. Енигматске ентузијасте у Бору удостојио је својим присуством Власта Павловић, оснивач и дугогодишњи уредник Енигме. 

Како је организовано дружење поклоника и заљубљеника енигматике добијало на популарности, указала се потреба, па је енигматски огранак прерастао у Енигматски клуб „Бор“ и то дана 17. маја 1985. године, када постаје правно лице, са печатом, жиро рачуном уз обавезу достављања годишњег финансијског извештаја СДК-а. Оснивању је присуствовала Невена Кнежевић, главни уредник енигматских издања, Еурека и Мала Еурека, Дечјих новина из Горњег Милановца. Клуб је 1988. и 1989. имао по 14 чланова са плаћеном чланарином и сигурно још толико љубитеља који су долазили на састанке и такмичења. Због немогућности да се изврши пререгистрација по закону, недостатак финансијских средстава, наш ЕК „Бор“ од 01. априла 2010. године делује као Енигматска секција при Енигматском савезу Србије.

Први ред, л/д Винко Стевановић и Жарко Пешић; други ред, д/л, Власта Павловић, уредник Енигме, Драган Николић, директор штампарије „Напредак“из Аранђеловца која је штампала Енигму и Радомир Матић

Почеци енигматике у Бору датирају са почетка 20-их година двадесетог века.

Поносни смо на нашег суграђанина, надреалисту, Ване Бор, коме је право име Стеван Живадиновић, рођен 1909. године у Бору, узео је свој надимак по граду рођења. Интерес младог школарца за игре словима, изразио је у скривалици: МИЛАН ОДЕ СА ХАРАЧЕМ. Решење је имало речи: Mилано, аноде, Oдеса, Сахара. Био је поносан на свој рад, јер је тада имао 13. година. Као поета објавио је књигу „Анти-зид”. После рата Ване Бор сели се у Енглеску. Загазио је у енигматске воде стварањем анариме 1974. Анарима (анаг-рима) заснива се на преметању сугласника у две римоване речи. Ване Бор писао је песме са анаримом и на нашем језику. Једна таква је и „Заборављени песник”:

Као лабуд

он је блед

ал’ не лебди

ни смерно, ни ниско.

На обичном друму касно

он је залазна сенка.

Уочавају се анариме – комбинације сугласника су л, б, д, и н, с, к. Неке риме су крњи анаграми, неке логогрифни анаграми. 

О његовом деловању сазнали смо тек 1986. године, и сматрамо га почасним чланом нашег клуба. 

Енигматски клуб „Бор“ био је један од најактивнијих у Србији. Посебно смо поносни што је на иницијативу ЕК „Бор“ одређен Дан енигмата Србије, а што је учињено на годишњој скупштини ЕСС, 11. октобра 2009. године у Вршцу. Усвојено је да Дан енигмата Србије буде 21. фебруар, а то је црквени празник Загонетна субота. Предлог нашег клуба био је „Дан енигматике у Србији“, што сматрамо да је то исто. 

Свакако да је највећи успех ЕС ЕК „Бор“ организација и одржавање 14. Сусрета енигмата Србије у Бору, у хотелу „Језеро“ на Борском језеру од 29-31. августа 2014. године. Учешће је узело 51 учесник, а међу њима двојица из Републике Српске и шесторо из Хрватске. Taкође, у енигматским такмичењима на СЕС-у, из Бора, учешће је узело шест такмичара.

Једна од првих активности по оснивању је увођење емисије „Енигматски радио клуб” на таласима регионалне радио станице Бор, од 11.11.1980. до 1990., где су слушаоци у непосредном контакту решавали наградне задатке.

Одржана су отворена општинска првенства у решавању енигматских састава 1982, 1984, 1985, 1986, 1987, 1988 и 1989. године. 

Зоран Станчић,Ђока Лазић, Љубислав Дракулић, Жарко Пешић, Стјепан Хорват, Крста Иванов, Милен Миливојевић и Радомир Матић

 Крајем маја 1986., ЕК „Бор”, био је домаћин друге седнице Иницијативног одбора за оснивање Енигматског савеза Југославије на којој је усвојен предлог Статута будућег савеза.

 У раду су учествовали Стјепан Хорват из Бјеловара, Љубислав Дракулић из Сиска, Ђока Лазић из Лознице, Марко Смолчић из Славонског Брода, Ранко Скопал из Загреба, Војин Крсмановић из Зворника, Славко Бован из Мостара, као и представници ЕК „Бор“ Жарко Пешић, Зоран Станчић, Радомир Матић и Крста Иванов.