BASARA O UKRŠTENICAMA

BASARA  O  SVEMOĆI  “POLITIKINIH”  UKRŠTENICA

Najnovija knjiga Svetislava Basare “Yugonostalghia” (Dan Graf, Beograd, 2015) zanimljiva je za nas enigmate ne samo zbog njemu svojstvenih britkih ironično-sarkastičnih osvrta na društvenu i političku scenu u bivšoj  SFRJ i u državicama nastalim na njenom zgarištu, već i zbog korišćenja ukrštenica kao sredstva za iskazivanje određenih ocena. Basara kritički piše o ulozi lista Politika u kreiranju određenih vrednosnih merila, naglašavajući da u tome veliku ulogu imaju njene ukrštenice (!?). Na Politikine ukrštenice on se u ovoj knjizi osvrće na više mesta, a najviše na 22, 28. i  29. strani. Uz napomenu da nemam nameru da polemišem sa piščevim mišljenjem, navodim neke delove njegovog teksta:

“U Politici je sve – uključujući i ukrštene reči, u kojima se kao na pokretnoj traci smenjuju od upotrebe već načisto pohabana imena uglednih srpskih ličnosti iz svih oblasti života – školski primer najogavnijeg novinarskog laganja i besramnog dupeuvlačenja koje ne preza od toga da na mig srpskih političara belo predstavi ne kao crno, već kao narandžasto, a crno ne kao belo, nego kao ultramarin. Ljubitelji Politikine zaglupljujuće enigmatike iz iskustva znaju napamet rešenja ukrštenih reči za čitavu godinu unapred …” (str. 22).

“… Politikine ukrštene reči govore mnogo više o stanju stvari u Srbiji nego milioni u vetar izgovorenih i na papir otisnutih reči. U Srbiji se politički problemi rešavaju u Politikinim ukrštenim rečima, svaki će vam enigmatičar to potvrditi, a takođe će vam potvrditi da se u Politikinim ukrštenim rečima rešavaju i sva ostala kulturna, sudbinska, stambena, statusna i egzistencijalna pitanja u Srbiji. Tako to ide, tako mi je pre nekoliko godina rekao Stojković, nevladin enigmatičar. Ko reši Politikine ukrštene reči, rekao mi je Stojković, … taj je rešio sve srpske misterije, tome je sve jasno … Čovek koji nestane iz Politikinih ukrštenih reči ubrzo nestaje iz javnosti, a nedugo potom i iz života” (str. 28).

“… Nije to bio kraj Stojkovićeve jadikovke. Srpski književni kritičari, nastavio je Stojković, istoriju srpske književnosti kroje prema mustri Politikinih ukrštenih reči. Čim se ime nekog pesnika pojavi u Politikinim ukrštenim rečima, srpski književni kritičari, nakon što na jedvite jade, pomoću Vujaklijinog rečnika, reše ukrštene reči, srpskoj javnosti obznanjuju da je srpska poezija dobila još jednog velikog pesnika i odmah počinju da se srećnom dobitniku masovno uvlače u dupe i da ga obasipaju hvalospevima.“ (str. 29).

Povodom iznetih Basarinih navoda, mislim da je pomenuti “nevladin enigmatičar” Stojković ipak izmišljena ličnost, a ne naš poznati kolega. A posle ove pročitane knjige “Yugonostalghia” ostajem u uverenju da se Basara samo “poigrao” ukrštenicama, a da ni on, kao ni mi, ne veruje u svemoć ove zagonetke.

Momir Paunović