Oduševljen sam brojem komentara. Ni gluplje teme za diskusiju, ni više diskutanata.
U eri anglicizacije srpskog jezika valjda uopšte nema mesta za dilemu: možda nije ispravno, ali je moderno, da ne kažem pomodno koristiti engleski izgovor, i zato viber zvuči... hm... malo neuko. Što bi rekli ovi učeni anglofili - enivej i votever (uostalom, ako je Klajn utvrdio da je vajber već dominantan oblik, to će se bez sumnje naći u narednom izdanju Rečnika nedoumica).
Клајн је рекао да је прихватљив и један и други израз а шта ће бити у недоумицама остаје да се види. Мене мучи један суптилнији проблем. Стално се говори о двојезичким натписима улица, институција итд и то у случајевима када су натписи исписани ћирилицом и латиницом. Мислим да је погрешно говорити о двојезичким натписима јер су у питању два писма а не два језика. Е сад, како смислити адекватан израз који ће упућивати на то да се ради о два писма а не два језика. Никола М. Милићевић
Čitajući o odluci Gradskog veća Vukovara za ukidanje dvojezičnih tabli i ja sam odmah uočio nelogičnost, jer nisu u pitanju dva jezika, već dva pisma (Vukovar je Vukovar i na srpskom i na hrvatskom jeziku, dakle nema dva jezika, ali Vukovar je latinica, a Вуковар je ћирилица, pa prema tome tu su dva pisma). Možda je najprikladnija reč DVOPISNI, analogno na ono DVOJEZIČNI.
A o VIBER i VAJBER, nemam komentara, engleski je ušao u svaku poru života, pa naše jezike jedva da prepoznajemo. Idem u spa-centar na fitnes, piling i depilaciju, tamo je velnes, filing je ekstraordinaran, a tek šoping. Jeste li razumeli?
U Hrvatskoj su to dvojezične ploče / table jer nisu uvijek identične, što se može vidjeti na slici uz ovaj članak iz "Večernjih novosti": dvojezične table.
A čak i kad jesu, za zvaničnu / službenu (jezičnu) politiku hrvatski (koji se piše latinicom) i srpski (koji se piše i latinicom i ćirilicom) dva su jezika pa su onda i table / ploče dvojezične.
Upotrebljava se i naziv dvopismene table / ploče. Bilo bi zanimljivo analizirati ko upotrebljava prvi, a ko drugi naziv...
U Austriji, u pokrajini Koruškoj gde živi slovenačka manjina stoje dvojezične table za naselja, gde je gornji napis na njemačkom i donji na slovenačkom i u slučajevima, kada je naziv mesta u oba jezika identičan. Ne znam kako je u Sloveniji na području sa talijanskom i madžarskom manjinom. Stoje dvojezičke table, to da, ali kako je u slučaju ako je u oba jezika isti naziv, to mi nije poznato. Čak nisam ni siguran, dali uopšte postoji takav slučaj, da je isti naziv na slovenačkom i na talijanskom/madžarskom jeziku.
6 коментара:
Oduševljen sam brojem komentara. Ni gluplje teme za diskusiju, ni više diskutanata.
U eri anglicizacije srpskog jezika valjda uopšte nema mesta za dilemu: možda nije ispravno, ali je moderno, da ne kažem pomodno koristiti engleski izgovor, i zato viber zvuči... hm... malo neuko. Što bi rekli ovi učeni anglofili - enivej i votever (uostalom, ako je Klajn utvrdio da je vajber već dominantan oblik, to će se bez sumnje naći u narednom izdanju Rečnika nedoumica).
Клајн је рекао да је прихватљив и један и други израз а шта ће бити у недоумицама остаје да се види.
Мене мучи један суптилнији проблем. Стално се говори о двојезичким натписима улица, институција итд и то у случајевима када су натписи исписани ћирилицом и латиницом. Мислим да је погрешно говорити о двојезичким натписима јер су у питању два писма а не два језика. Е сад, како смислити адекватан израз који ће упућивати на то да се ради о два писма а не два језика.
Никола М. Милићевић
Čitajući o odluci Gradskog veća Vukovara za ukidanje dvojezičnih tabli i ja sam odmah uočio nelogičnost, jer nisu u pitanju dva jezika, već dva pisma (Vukovar je Vukovar i na srpskom i na hrvatskom jeziku, dakle nema dva jezika, ali Vukovar je latinica, a Вуковар je ћирилица, pa prema tome tu su dva pisma). Možda je najprikladnija reč DVOPISNI, analogno na ono DVOJEZIČNI.
A o VIBER i VAJBER, nemam komentara, engleski je ušao u svaku poru života, pa naše jezike jedva da prepoznajemo. Idem u spa-centar na fitnes, piling i depilaciju, tamo je velnes, filing je ekstraordinaran, a tek šoping. Jeste li razumeli?
U Hrvatskoj su to dvojezične ploče / table jer nisu uvijek identične, što se može vidjeti na slici uz ovaj članak iz "Večernjih novosti":
dvojezične table.
A čak i kad jesu, za zvaničnu / službenu (jezičnu) politiku hrvatski (koji se piše latinicom) i srpski (koji se piše i latinicom i ćirilicom) dva su jezika pa su onda i table / ploče dvojezične.
Upotrebljava se i naziv dvopismene table / ploče. Bilo bi zanimljivo analizirati ko upotrebljava prvi, a ko drugi naziv...
U Austriji, u pokrajini Koruškoj gde živi slovenačka manjina stoje dvojezične table za naselja, gde je gornji napis na njemačkom i donji na slovenačkom i u slučajevima, kada je naziv mesta u oba jezika identičan.
Ne znam kako je u Sloveniji na području sa talijanskom i madžarskom manjinom. Stoje dvojezičke table, to da, ali kako je u slučaju ako je u oba jezika isti naziv, to mi nije poznato. Čak nisam ni siguran, dali uopšte postoji takav slučaj, da je isti naziv na slovenačkom i na talijanskom/madžarskom jeziku.
Štefan Markovič
Nazivaju se i "dvopismene table". Tako npr. kaže Milorad Pupovac.
Постави коментар