недеља, 8. мај 2016.

ZA RAZGOVOR UZ KAFU (9)

Tema današnjeg razgovora uz kafu su tzv. "nehotični plagijati". Imam utisak da su ovaj pojam izmislili enigmati, i čini mi se da baš i nije sasvim adekvatnan. Naime, "plagijat" podrazumeva nameru, te nikako ne može biti nehotičan. Mislim da bi umesto "nehotični plagijat" trebalo da uvedemo pojam "nenamerno ponavljanje ideje".
Plagijat je krađa, a ovo o čemu mi često tupimo i oštrimo jeste jednostavno - dolaženje na istu ideju.
Evo primera. 
Ovaj moj rebus objavljen je na ovom blogu 05.01.2015. Tada sam proverio u meni dostupnim popisima i nisam našao da je ranije objavljen, ali pošto je reč o jednostavnoj postavci, postoji velika verovatnoća da ga je neko već ranije objavio. Ako i jeste, mnogo se ne uzbuđujem zbog toga, jer ja znam da ga nisam prepisao, i da sam sam došao do ovog rebusa. Dakle, računam ga kao svoju umotvorinu, pa makar se kasnije uspostavilo da je postoji raiji autor.
Godinu dana kasnije, istu ideju objavio je kolega Momir Vučenović na blogu REBUSI. Ništa neobično, složićete se! (Pročitajte prethodni pasus, i ono što se odnosi na mene takođe se odnosi na Momira, jer sigurno on nije "prepisivač"). Danas u enigmatskom dodatku "Alo Razbibriga" - ovaj rebus (potpisan M.V.). To me podstaknu da pokrenem ovu temu. Mislim da ima materijala za razmenu mišljenja jer smo najverovatnije svi u svom radu bili "nehotični plagijatori".
(Nedavnio je na blogu M. Jankovića bio primer pravog plagijata kada su ukrštenice u pitanju)

6 коментара:

Slavko Bovan је рекао...

Moj stav ste već zapazili na ovom blogu. Ako se naknadno pronađe da je neko ranije objavio nešto što je objavljeno na TIO i potpisano nekim imenom, naknadno dopišem ime prethodnog autora, a "novoautorstvo" je poništavam, jer podrazumijevam da je novi autor samo došao na istu ideju.

Slavko Bovan је рекао...

Naravno, bilo kakvo prepisivanje ne dolazi u obzir, jer ako bih nekada otkrio da je neko od saradnika namjerno prisvojio tuđu umotvorinu (svjesno prepisao) momentalno bi dobio crveni karton sa momentalnim isključenjem za sva vremena.
Ponavljanje ideja je bilo i biće ih, te se po tom pitanju mnogo ne uzbuđujem.

Rezime, autor rebusa objavljenog danas u listu "Alo" jeste kolega Vučenović.

Slavko Bovan је рекао...

Zanimljivost:
Nedavno sam Dragiši Cetiću na ovom blogu objavio indirekt SIRIJA. Dragiša je poslao indirekt u dvije verzije, a ja sam odabrao onu sa OLIMPIJSKI GRAD. Vrlo brzo mi je stiglo reagovanje od Milana Žarkovačkog, ali bukvalno od slova do slova kao druga verzija koju je poslao Dragiša Cetić.

Milan S. је рекао...

Dve reči: "baza rebusa".

Mandrak је рекао...

Kada je reč o ukrštanju, mislim da je najveća mogućnost za ponavljanje ideje ako dva nezavisna autora prave ugaonu belinu u gornjem levom uglu, a kao A1 pojam imaju nešto jednostavno i zgodno, recimo sa grupom ST, SP, Sl itd. Eto, to može biti neko popularno i rasprostranjeno ime koje će više autora nezavisno eksploatisati, a pošto je i takva belina vrlo popularna, velike su šanse da dvojica postave zadatak na isti način.

Primer: BRANISLAV. Ako ga stavimo na poziciju A1, pa se oslonimo na dijagonalno pomeranje grupa, onda je vrlo verovatno da će A1 b biti reč slične slične strukture: blistanje, bleskanje, brašno, brusnik, Brosnan... B1 će biti nešto otrcano: radost, remont, redosled itd, i kako se pomeramo udesno, imamo sve otrcanije reči. Tu će na kraju biti stanar, stotina, sticati ili bilo šta drugo između čega u enigmatskom smislu nema nikakve razlike, pa se može reći da je isto.

Šta hoću da kažem? Kad "ponavljanje ideje" ne shvatimo sasvim doslovno, ispada da su sve šablonske ukrštenice navedenog tipa kopija kopijine kopije. Tu zapravo imamo veći plagijat od onog "nehotičnog", jer autor svesno ponavlja milion puta viđeno, tehnički i sadržinski.

Радоја Рацановић је рекао...

Prvo da kažem da su plagijati mogući kod svih enigmatskih vrsta budući da je nemoguće utvrditi da li je autor prepisao tuđu ili je sam došao na ranije objavljenu ideju. Bez obzira na tu činjenicu, slažem se sa Slavkom da mi u enigmatici treba da govorimo o plagijatu samo u određenom broju, preciznije rečeno u svega 2 slučaja:
1. Kod ukrštenica i drugih zahtjevnijih mrežastih zagonetki i
2. Kod stihovnih i drugih sitnih zagonetki sa popratnim tekstom koji je potpuno isti.

U svim ostalim slučajevima trebali bismo govoriti o deža vi ideji.

Ključno obrazloženje je naveo Milan – nepostojanje kompletnih evidencija dosad objavljenih zagonetki.