Nakon što sam preživio
snimanje u Sibiru, valjalo je nastaviti sa aktivnostima sve po spisku. Nastavak
je u „Mažestiku“, ekskluzivnom restoranu koji je poznato okupljalište poznatih
enigmata. Stižem oko 16.30 a tamo za enigmatskim astalom dvojica Hercegovaca sa
punim uvažavanjem (Čitaj: „Ko šljivi sekretara. Napomena: umjesto „šljivi“
pronađi drugi odgovarajući izraz) dočekuju trećeg Hercegovca. Osvrćem se oko
sebe. Restoran je dupke pun, ali nema drugih poznatih lica. Jebote (ne može
drugačije da se kaže!!!) pa ovi Hercegovci okupirali enigmatski astal!
Bojažljivo prilazim, sve razišljajući koga još da pozovem da nam se pridruži da
malo popravimo situaciju. Dok ja razmišljam, stiže i konobar. Neki ljubazan
čovjek, odmah uzvihnu:“O, dobar dan,..nije Vas odavno bilo,...dobro došli...šta
ćemo danas?“. Osvrćem se, gledam gdje su sakrili kameru, ali jok, nema je (Ova
dvojica koji su me čekali u busiji se smješkaju. Mora da im je drago što su u
društvu poznate i važne face!). Izgleda da imam prepoznatljivu njušku...ili me
se čovjek sjeća sa posljednjem sastanka Predsjedništva ESS održanog na istom
mjestu?!
Počinjemo prijatno
čevrljanje o svemu i svačemu, prvo na preskok, a onda diskusija po
pojedinostima. Neki piju rakijicu, a neki pijemo kaficu razgovorušu. Prvo podnosim
izvještaj o kvizu (Kažu: „Nije loše!“), pa onda pričamo o običnim stvarima
(porodica, kuća, posao, penzija, raštan sa suhim mesom, vrijeme, ...). Potom krećemo o onome što nas (i
vas) najviše interesuje – O enigmatici. Bilo je sadržajno i korisno. Dobih
kritike jer nisam donio EKK kalendare (rekoh: "Dobiće svi koji su zaslužili"), pa se dogovorismo o postupku oko izrade brošure
„Zaštićene vrste“. Bilo je i nekoliko izuzetno važnih tema:
-Nismo se složili oko
toga da li EKK treba da ima kandidata za predsednika ESS. Dvije trećine
prisutnih insitiraju da se uputi zvaničan dopis sa imenom kandidata u ime EKK,
a 33% je za „NE“. O samoj (ne)aktivnosti ESS nismo pričali duže od minut. Piriznajem da sam pomenuo izostanak adekvatne podrške ESS akciji EKK (utina i droplja), ali to svoje nezadovoljstvo ću javno iskazati na nadležnom mjestu prvom prilikom.
- Potpuni konsenzus
smo postigli da je ESS izvršio dobar izbor domaćina sledećih Susreta enigmata Srbije. Rekoh
šta sam nezvanično saznao i da mi je baš drago. Dvojac preko puta inistira da
na TIO odmah objavim tu vijest jer je stvarno taj grad idealan za Susrete te
treba pohvaliti tu odluku. Rekoh da Predsedništvo ESS još nije kazalo da su SIGURNO BAŠ TU
Susreti, te čekam zvaničnu objavu. U svakom slučaju podržavamo! (Čekamo da se
pojavi na Sajtu, a u međuvremenu se spremamo za SES. Trebalo bi da to bude pun
pogodak).
-Nismo se složili ni
oko toga zašto nema pozitivnih komentara na pozitivne stvari na TIO. Najnoviji
povod je „Pjer“ ili „Germanikus“. Ponovih svoj stav o tome (i potkrijepih
pominjanjem drugih objava koje su takođe slabo podržanje „tapšanjem“ – Bor,
Enigmatska sekcija, Ogijeva košarka,...). Moji sagovornici imaju mišljenje s kojim se ne slažem. Mislim da ljudi jednostavno neće da troše
mastilo na pisanje pohvala i tu se neće ništa mnogo izmijeniti. Rekoh, dobro je
kada nema pljuvačine, a za pohvale će biti vremena.
Uh, priči nikad kraja.
Bacismo pogled na sat, a ono već 18.00. Valja nama poći na drugu lokaciju.
Dobri domaćini uvažavaju rijetkog gosta (rijetku zvijerku) i kažu da hoće da me
vode na najbolje ćevape u gradu Beogradu. Hajde, rekoh, ali da pohitimo.
Pričamo (koliko ko ugrabi priliku da priča!) usput, a usput nam je i galerija
sa karikaturama. Zatvorena! Slikam se pred galerijom i plakatom. Moram to
sačuvati za neku sledeću godinu da kažem: „Ih, kada sam ja još predvidio da će
Migo dobiti „Pjera!“.
„Valter“ ne brani
ćevape. Odlični! Ni točeno pivo nije rđavo, ali je hladno (S godima sam postao
zimogrožljiv!). Priči nikad kraja, ali valja stići na bus. Iako tražim da se tu
ispozdravljamo, ugledni članovi EKK inistiraju da ukažu puno poštovanje članu
rukuvodstva najboljeg EK u ovom dijelu svijeta, pa me prate (pješke 20-25
minuta) na stanicu.
Predajem paket za
Nevesinje, sjedam u bus za Kikindu, šaljem više SMS-ova iz busa i srećno stižem
u Kikindu.
(Sada vi mislite: Ih,
koliko si najavljivao, mislili smo da ćeš nešto pameto napisati)
2 коментара:
Splitska čestitks za 200-tu Eroteku!
... da se i ovdje nađe koji komentar!
Eroteka po Eroteka... treba na nastane Memoariteka. Svaka čast.
Pozdrav veseloj i nasmešenoj trojci.
Постави коментар