Ako vas na trenutke ovo moje pisanje podseti na Đuzu iz serije "Više od igre" ("Ja sam prvi koji je..."), verujte, nije mi bila namera. Čitam ovaj tekst i evociram uspomene na ta davna vremena. Jedino što, ne znam zbog čega, Dejan Pataković nije izneo pravu istinu o nastanku "Hupera". Naime, pravi inicijator izlaska "Hupera" je moja malenkost. I ko zna da li bi uopšte izašao da nije bilo mene. Elem, evo kako je bilo. U to vreme sam ispred redakcije "Enigme" određen da budem saradnik od prvog broja časopisa "Pop Rok". Pravio sam velike tematske skandinavke (pop i rok grupe i njihovi hitovi) a teme sam dobijao od urednika Saše Gajovića i tada člana redakcije a danas uvaženog pisca Vladislava Bajca. Tada sam studirao u Beogradu te sam jednom nedeljno dolazio u redakciju "Pop Roka" (kasnije prostorije "Hupera") gde sam imao prilike da upoznam legende naše pop rok scene: Boru Đorđevića, Dejana Cukića (takođe član i saradnik redakcije!), Kikija Lesendrića i druge. Pošto su me svi u redakciji zavoleli predložio sam Gajoviću ideju da pokrenu enigmatski list jer posle gašenja "Mozaika" 1981 (punih devet godina!) "Politika" nije imala časopis takvog kalibra.Saša je bio oduševljen idejom i ja sam dobio zadatak da osmislim koncepciju lista. Sećam se da sam ceo list formata "Male Eureke" sam napravio i imao sastanke sa gorepomenutim Patakovićem... Tek sam kasnije u "Enigminoj" redakciji saznao da sam "ispao iz kombinacije" i da će časopis uređivati pok. Milan Jelenković. Ostalo je manje-više poznato. Pošto smo bili dobri drugari, Jelenković me je zamolio da budem stalni saradnik "Hupera" i još me je pitao da li može da iskoristi neke radove iz moje "Male Eureke" (nekoliko ih je i završilo u prvom broju). Tako sam sve do kraja 1992 kada sam otišao u Nemačku bio najplodniji saradnik "Hupera". A sad evo kako je nastala "Razbibriga". Pataković kaže: "Lično sam se borio kao lav da pokrenem još jedan list..." Istina je sledeća. Kako je pok. Vesa Patrnogić bio dobrodušan i neposredan čovek brzo smo se sprijateljili nakon mog dolaska iz Nemačke. Ne znam koji je povod bio (verovatno neki jubillej "Hupera"), ja i Vesa smo proveli maltene čitav dan u prijatnom druženju i ćaskanju. Bili smo i u nekom kafiću i uz njegovo društvo ostali do kasno. Tu sam mu ja izložio ideju zašto ne bi "Politika" pokrenula još jedan enigmatski list koji bi izlazio kao i "Enigmatika" dvaput mesečno. Budući da sam tada bio bez posla ponudio sam se za urednika. Ostalo je samo još da Vesa pita Patakovića i da list krene. Naravno, da li zbog krize ili nekog drugog razloga, list nisam uređivao ja već su i to natovarili na Vesina leđa! Eto, toliko od mene, nadam se da sam bio zanimljiv.
Rešad je u pravu, ovo nije prava istina o HUPERU! Tačno je jedino da je on dao ime. Dejan Pataković je veliki prevarant i samoreklamer, koji se hvalio da nikada nije ispunjavao enigmatske radove. Gurao je svoju kćerku, koja je pola HUPERA, pisala o muzici. Pare od sponzora je koristio za njena putovanja po festivalima, a ona je prevodila članke iz stranih časopisa i potpisivala ih. On je tvrdio da HUPER opstaje samo zahvaljujući tekstovima o muzici. A, to je časopis, koji je u to vrijeme, jedan od rijetkih koji je POLITICI donosio profit. Kada je Milan umro, Dejan je održao govor, i odmah poslije par dana iz HUPERA izbacio enigmatiku (Boža Dorkin je napravio glavu za novi enigmatski list ENIGMATIKA), želeći valjda da dokaže svoju tvrdnju o lošoj ’’prođi’’ enigmatskog dijela u listu i prepustio enigmatiku novom listu. Vrijeme je pokazalo ko je bio u pravu: nakon nekog vremena, zbog veoma skupog izdavanja HUPERA i slabog tiraža, POLITIKA gasi HUPER. ENIGMATIKA izlazi i danas. Patakovićka se još neko vrijeme muvala od redakcije do redakcije u POLITICI i napustila je. O tome kako je Milan dobio list i kakva je uloga Žike Minovića, tadašnjeg generalnog direktora POLITIKE, zna dosta Momir Vučenović. Kada sam oformio ekipu za RAZONODU (Zoran, Milan, Toma, Boža i ja), često sastajalište nam je bilo poslije podne u redakciji ENIGMATIKE gdje smo pomagali Milanu pri korekturi. Dejan to nikako nije mogao da podnese i stalno je nešto prijetio. Iako nigdje nije pisalo, znao je ko radi RAZONODU i nije mu bilo pravo. Zbog Milanovog rada u enigmatskom listu u POLITICI i Tominog na RTS, radovi u RAZONODI se nisu potpisivali, jer oni nisu smjeli da se ’’pojavljuju’’!
3 коментара:
Ako vas na trenutke ovo moje pisanje podseti na Đuzu iz serije "Više od igre" ("Ja sam prvi koji je..."), verujte, nije mi bila namera.
Čitam ovaj tekst i evociram uspomene na ta davna vremena. Jedino što, ne znam zbog čega, Dejan Pataković nije izneo pravu istinu o nastanku "Hupera". Naime, pravi inicijator izlaska "Hupera" je moja malenkost. I ko zna da li bi uopšte izašao da nije bilo mene.
Elem, evo kako je bilo. U to vreme sam ispred redakcije "Enigme" određen da budem saradnik od prvog broja časopisa "Pop Rok". Pravio sam velike tematske skandinavke (pop i rok grupe i njihovi hitovi) a teme sam dobijao od urednika Saše Gajovića i tada člana redakcije a danas uvaženog pisca Vladislava Bajca. Tada sam studirao u Beogradu te sam jednom nedeljno dolazio u redakciju "Pop Roka" (kasnije prostorije "Hupera") gde sam imao prilike da upoznam legende naše pop rok scene: Boru Đorđevića, Dejana Cukića (takođe član i saradnik redakcije!), Kikija Lesendrića i druge. Pošto su me svi u redakciji zavoleli predložio sam Gajoviću ideju da pokrenu enigmatski list jer posle gašenja "Mozaika" 1981 (punih devet godina!) "Politika" nije imala časopis takvog kalibra.Saša je bio oduševljen idejom i ja sam dobio zadatak da osmislim koncepciju lista. Sećam se da sam ceo list formata "Male Eureke" sam napravio i imao sastanke sa gorepomenutim Patakovićem... Tek sam kasnije u "Enigminoj" redakciji saznao da sam "ispao iz kombinacije" i da će časopis uređivati pok. Milan Jelenković.
Ostalo je manje-više poznato. Pošto smo bili dobri drugari, Jelenković me je zamolio da budem stalni saradnik "Hupera" i još me je pitao da li može da iskoristi neke radove iz moje "Male Eureke" (nekoliko ih je i završilo u prvom broju). Tako sam sve do kraja 1992 kada sam otišao u Nemačku bio najplodniji saradnik "Hupera".
A sad evo kako je nastala "Razbibriga". Pataković kaže: "Lično sam se borio kao lav da pokrenem još jedan list..." Istina je sledeća. Kako je pok. Vesa
Patrnogić bio dobrodušan i neposredan čovek brzo smo se sprijateljili nakon mog dolaska iz Nemačke. Ne znam koji je povod bio (verovatno neki jubillej "Hupera"), ja i Vesa smo proveli maltene čitav dan u prijatnom druženju i ćaskanju. Bili smo i u nekom kafiću i uz njegovo društvo ostali do kasno. Tu sam mu ja izložio ideju zašto ne bi "Politika" pokrenula još jedan enigmatski list koji bi izlazio kao i "Enigmatika" dvaput mesečno. Budući da sam tada bio bez posla ponudio sam se za urednika. Ostalo je samo još da Vesa pita Patakovića i da list krene. Naravno, da li zbog krize ili nekog drugog razloga, list nisam uređivao ja već su i to natovarili na Vesina leđa!
Eto, toliko od mene, nadam se da sam bio zanimljiv.
Rešad je u pravu, ovo nije prava istina o HUPERU! Tačno je jedino da je on dao ime. Dejan Pataković je veliki prevarant i samoreklamer, koji se hvalio da nikada nije ispunjavao enigmatske radove. Gurao je svoju kćerku, koja je pola HUPERA, pisala o muzici. Pare od sponzora je koristio za njena putovanja po festivalima, a ona je prevodila članke iz stranih časopisa i potpisivala ih. On je tvrdio da HUPER opstaje samo zahvaljujući tekstovima o muzici. A, to je časopis, koji je u to vrijeme, jedan od rijetkih koji je POLITICI donosio profit.
Kada je Milan umro, Dejan je održao govor, i odmah poslije par dana iz HUPERA izbacio enigmatiku (Boža Dorkin je napravio glavu za novi enigmatski list ENIGMATIKA), želeći valjda da dokaže svoju tvrdnju o lošoj ’’prođi’’ enigmatskog dijela u listu i prepustio enigmatiku novom listu. Vrijeme je pokazalo ko je bio u pravu: nakon nekog vremena, zbog veoma skupog izdavanja HUPERA i slabog tiraža, POLITIKA gasi HUPER. ENIGMATIKA izlazi i danas. Patakovićka se još neko vrijeme muvala od redakcije do redakcije u POLITICI i napustila je.
O tome kako je Milan dobio list i kakva je uloga Žike Minovića, tadašnjeg generalnog direktora POLITIKE, zna dosta Momir Vučenović.
Kada sam oformio ekipu za RAZONODU (Zoran, Milan, Toma, Boža i ja), često sastajalište nam je bilo poslije podne u redakciji ENIGMATIKE gdje smo pomagali Milanu pri korekturi. Dejan to nikako nije mogao da podnese i stalno je nešto prijetio. Iako nigdje nije pisalo, znao je ko radi RAZONODU i nije mu bilo pravo. Zbog Milanovog rada u enigmatskom listu u POLITICI i Tominog na RTS, radovi u RAZONODI se nisu potpisivali, jer oni nisu smjeli da se ’’pojavljuju’’!
Znali smo da je Rešad bio u ''igri'' i da je već bio ''skrojio'' list!
Постави коментар