DUDARA
DUDOVAČA
DUDINJAČA
Rakija
od duda, poznata kao dudara, dudinjača ili dudovača je izuzetno jakog
mirisa i ukusa, karakteristična za vojvođansko podneblje.
Dud je zaštitni znak vojvođanskih salaša i
tradicionalnih seoskih dvorišta u većem delu Srbije. Gaji se radi lista za
ishranu dudovog svilca, dudinja za marmelade, sokove i dudovaču. Izražena je
lekovitost cveta, lista, kore i ploda…
Dud
je biljka koja je na naše prostore došla putem svile.
Kod
nas su prisutni beli dud (Morus alba L.) i (Morus nigra L.) crni
dud.
Dud
je listopadno drvo sa oko 100 vrsta širom sveta. Drvo je do 20 metara visoko sa
okruglastom, bogatom krošnjom. Kora je duboko ispucala.
List
je širokojajast, nazubljenog oboda .
Složeni
plod je cvast srasla u jedno plodište, dudinju (nalik kupini), slatkog ukusa,
bez izražene arome i kiselosti te široke palete boja – od bele, ružičaste,
crvene, crvenocrne, crnoljubičaste do crne, zavisno od vrste.
Može
živeti i do 250 godina.
Izvor: Ovde.
3 коментара:
U Hercegovini ovo drvo je MURVA, a bilo je podosta murvi. Kažu da je na Buni bilo pokušaja gajenja svilene bube (a za to treba dosta dudovog lišća) pa je zasađeno dosta dudova/murvi. Jedan lokalitet nedaleko od moje kuće nosi naziv BUBARA jer je na tom mjestu bilo uzgajalište svilenih buva (Ovo se sve dešavalo krajem 19. vijeka). Nedaleko od moje kuće (na 20 metara) bile su dvije ogromne murve (bijela i crna murva) ali je jedan tzv. MURVAC (murva koja ne daje plod već, valjda, služi za oprašivanje). Rakija od murve (duda) rijetko se pekla. Ipak je lozovača bila glavna.
D U D
Dud bi odmah pored druma
i vlasništvo Joce kuma
Dobro pamtim,bijah mali
kad dudinje mi smo brali
Sa strahom se na dud peli
i plodove u strast jeli
Ja dud stari često sanjam
u hlad njegov da se sklanjam
I sad često prođem tuda
nema kuma, nema duda
Zato ga u pjesmu stavljam,
ne bih da ga zaboravljam
(Tijanin zub, 2008)
Dodovača?
Постави коментар