Na današnji
dan prije 28 godina, Najbolja Od Svih Žena (sa trbuhom do zuba) i ja (mršav ko
grana) bježeći iz Sarajeva (glavom bez obzira) stigli smo u Kikindu nakon 52
sata putovanja (pješke, autobusom, kombijem, kolima, vojnom kampanjolom, opet
autobusom, opet kolima...). Namjera nam je bila da žena sačuva trudnoću, da se
malo okrijepimo, ostanemo u Kikindi 15 dana i vratimo se ka jugu (u Hercegovinu).
Danas je Kikinda moj grad. Došlo nas je dvoje Bovana (+Miloš u stomaku) a sada
nas je šestoro. Bravo za Bovane! Svašta (baš svašta!) smo prevalili preko
glave, ali kada se osvrnemo, ipak je bilo mnogo više lijepih nego ružnih
stvari. Ima li ko jači?! (bodrimo sami sebe).
10 коментара:
Sve čestitke za porodicu koju lično poznajem.
Sve drugo što sam napisao, obrisao sam jer...
Hvala!
Valja ponešto i obrisasti zarad boljeg raspoloženja.
Palac gore za Bovane!
Oba palca!!
Sa FB:
Zoran Horvatov Честитам свим Бованима, колико год да вас има, и нека вас је што више!!!!!
Sofija Necin
Sofija Necin Нека вас срећа прати још дуго, дуго
Milan Vukovic
Milan Vukovic Da ti neko rekao 1990 te da ces zavrsiti u Kikindi,rekao bi mu da je lud.
Eto,koliko znamo.
Neka si srecan tu,zdrav bio kao i svi tvoji,a sve vas je vishe,hvala Bogu.
Pozdrav svima.
Miodrag Petrović
Miodrag Petrović Imao sam zadovoljstvo da upoznam lično samo vas četvoro! Nadam se da će uskoro Bovana u Kikindi biti bar 10!
Čestitamo na opstanku i uvećanju porodice Bovan.
Šarići
A zašto baš Kikinda? Daleko je od Sarajeva!
Zato što se u Kikindi pravi crijep! Vidovito!
Pozdrav za porodicu Bovan!
Pozdrav Slavku i čitavoj obitelji Bovan.
Slavko Naletilić
Постави коментар