Piše: Miodrag Ivanišević
Žureći da stignem na vrijeme, odnosno da opet previše ne zakasnim na dogovoreni sastanak, krenuo sam kraćim putem preko „Stankoma”. Na samom izlazu iz tržnog centra, a to je već ulica Stevana Brakusa, ugledao sam pričvršćenu tablu s neobičnim grafičkim rješenjem i odmah se mašio za džep da izvadim prepametni mobilni telefon. Počeo sam praviti fotografije, ali mi je jaka svjetlost smetala pa sam se uzvrtio tražeći najbolji ugao i izbjegavajući nepotrebne reflekse.
Prišao mi je nevisok mladić i kroz osmijeh se obratio: „Vi to slikate?”
„Pokušavam da napravim par fotografija…”
„A zašto ste odabrali baš tu tablu?”
„Kako da vam kažem, ja se pomalo bavim enigmatikom, rebusima uglavnom, a ovo rješenje mi izgleda zanimljivo”, odgovorio sam nepoznatom manje-više učtivo.
„Zašto?”, upitao je iskreno zainteresovan.
„Pa, ‘mečka’ je u žargonu naziv za mercedesova vozila, a ovo meče ima njuškicu napravljenu od svima prepoznatljivog znaka. To mi se učinilo simpatičnim.”
„Hoćete li možda vizitku, ako ne možete dobiti čist snimak?”
„Čiju vizitku?”, začudio sam se ponudi, ne shvatajući je u potpunosti.
„Moju brate, to je moj kafić!”
„'Crno meče’ je vaš kafić? A otkud mu ime ‘Crno meče’? Zašto baš tako?”
„To je bilo jedino logično – kupio sam ga od te pesme!” Gledao me je pravo u oči.
„Molim?”, zinuo sam u čudu.
„Crno meče je moja pesma, bila je veliki hit na splavovima! Nastupao sam baš svuda i zaradio fine pare!”
„Izvinjavam se, ali ja zaista nikad nisam čuo…”
„Čudno, ali ako tako kažete”, prebacio je svoj mali kožni neseser iz ruke u ruku, zatresao zlatnim narukvicama i podebelim lancem, i počeo da pevuši: „Svako veče crno meče da po tebe dolazi... ”, očekujući bilo kakvu moju reakciju. „Da li vam sad zvuči poznato?”
„Žao mi je, meni nema pomoći. Hvala vam u svakom slučaju.”
Rastali smo se kao stari prijatelji, uz obećanje da ćemo se nekad negdje opet sresti. Sigurno.
Sjeo sam za kompjuter i otišao do sveznajućeg Gugla. Ne očekujući bog zna šta ukucao sam: „Crno meče” i u djeliću sekunde shvatio da je moje neznanje mnogo veće nego što sam mogao i pretpostaviti. U Vikipediji piše da je Deni Boneštaj crnogorsko-srpski pop-folk pevač, rođen u Podgoricai 22. juna 1988. godine, a najpoznatiji je po pesmi Crno meče. Svako veče…
Otišao sam i do Jutjuba pa ostao zatečen saznanjem da Denijev mega-hit ima više od 12 miliona pregleda. Što će reći – nije malo.
Ispričao sam Nadi kako sam se silno iznenadio saznanjem da je pjesma za koju nikada nisam čuo pregledana 12 miliona puta, a ona mi mudro skrenu pažnju na naše godine koje svako nosi na svoj način. Kao da ja ne znam kako se nose godine, šta li je drugo htjela da kaže? Ma, znam ja svašta, ali Meče me dobrano prodrmalo.
„Pitaj Nevenu da li zna ko je taj tvoj, kako si rekao da se zove? Ako mi ne možeš ništa pomoći oko ručka prestani me prekidati svaki čas kojekakvim pričama!” Okrenula se i ostavila me na milost i nemilost našoj kćerki jedinici.
„Nevena, sine, da li si ikada čula za Denija Boneštaja?”, upitao sam je ne želeći da od svog djeteta čujem potvrdan odgovor. Sporo je cijedila cigaretu kao da smišlja šta će mi reći, a da me ne povrijedi. Neizvjesnost me ubijala.
„Čula sam, naravno da sam čula, pevao je ono 'Crno meče'. Ta mu je najjača. Otkud ti on pade na pamet, pa stvar je stara najmanje deset godina? Slušali smo to nekad na splavovima kad smo bili mlađi. Nisam znala da ga i ti slušaš.”
„Sreo sam ga danas u Stankomu i…”
„Opa! Majkili, jesi li čula s kim se tajko druži?”, upitala je Nadu ni sama ne verujući sopstvenim ušima u ono što je upravo čula
Dok sam kucao ovaj tekst „Crno meče” je prešišalo 19 miliona pregleda, još tačnije prije par sekundi mi se otvorio broj 19.084.788, a Jutjuberi na tome neće stati.
4 коментара:
Ako će ti biti lakše, ima još jedan koji nije čuo ni za autora ni za pjesmu. Mora da je do nas. Totalno smo neinformisani.
Шоу живи сад код мене у канцеларији. Наравно да ни ја нисам чуо и поносан сам на то.
Прочитам прилог мог омиљеног чланкописца Иванишевића, одем на Јутут да видим шта је тај јад и онако успут питам колеге да ли су чули за то... Даљи развој ситуације не морам да причам - АПСОЛУТНО СВЕ ИСТО, чак и исте речи од стране неколико колега, само што нису жена и ћерка, већ две колеге и две колегинице...
Dobro došli u klub!
Zahvaljujem Migu što je podelio ovu priču sa nama. Pomalo ovo tera na razmišljanja i preispitivanja. Možda su i godine u pitanju.
Pomenutu pesmu nikad nisam čuo, niti imam želju da je čujem, ali mi je izvođač po imenu donekle poznat. Mora da sam nekad negde na internetu pročitao nešto o njemu.
Trenutno slušam na YT grupu ˝Kerber˝ i pesmu ˝Svetlana˝ sa legendarnog unplugged koncerta iz novosadskog studija M iz januara 1996. koja ima (da vidim) tačno 38024 pregleda.
Постави коментар