ZAŠTO SAM SE TAKMIČIO?

Mnogi znaju da se ne takmičim ni u pojedinačnoj konkurenciji od kad je ESS (nepravedno i nestatutarno) prognao ekipu EK “Kikinda” sa SES-a. Na prethodna dva Susreta bilo je pokušaja nagovaranja da treba da se takmičim makar pojedinačno (jer to, zaboga, nije zabranjeno), ali bilo je i podsmijeha od strane onih koji su nas na pravdi Boga izbacili. Držao sam se principa, a princip je važniji od bilo kog pehara koji sam mogao (objektivno) osvojiti na nekom od takmičenja. Šta će mi pehar kad ekipi ne daju da nastupi, a za jedan klub je važnije učešće ekipe (za marketing i promociju kluba u lokalnoj sredini) nego nekakva pojedinačna značka. Uvijek sam se čudio što klubovi sa većim brojem članova nemaju ekipu. Zašto postoje, pitao sam se, ako nisu u stanju sklopiti ekipu od tri člana. S druge strane, klubovi sa malo članova skoro redovno imaju ekipu, pa makar i okrnjenu (dva člana). Na prethodnim Susretima u Vrnjačkoj Banji pojavila se šansa da nastupimo kao “ekipa” u kvizu, te smo tu šansi iskoristili. Najbolja Od Svih Žena i ja, nastupismo u kvizu pod imenom EK “Kikinda”. Čak smo se domogli i finala i časno izgubosmo od Jovana Ćuka i Miloša Karne.

Za Susrete na Kopaoniku, kada smo vidjeli program, odlučili smo da učinimo isto u rešavanju rebusa u paru. Najbolja je spakovala dresove i krenusmo za Brzeće s odlukom da opet preskočim pojedinačna takmičenja, a da na teren istrčimo u narandžastim dresovima samo jednom.

I šta se dogodilo, da sam promijenio odluku (uz punu podršku Najbolje Od Svih Žena)?

Prilikom dolaska u Brzeće, prije početka svih aktivnosti, imao sam mnoštvo razgovora s prisutnim kolegama, od kojih su neki uticajni članovi ESS. Najčešće se pričalo o povratku EKK u ESS. U početku razgovora, obično je od mene traženo da pošaljemo “molbu” te da će odmah sve biti usvojeno. Odgovarao sam da EKK nikada, ali baš nikada, neće pisati nikakvu molbu za prijem u ESS jer smatramo da smo nestatutarno i samovoljno isključeni (Svi znamo da je to potpuno tačno). Onda je slijedilo – Po to je samo forma, zašto ste tvrdoglavi…i slično. Obično sam odgovarao da je suština u tome što ne možemo da se pomirimo s činjenicom da smo bez ikakvog razloga isključeni, čak i prije roka koji nam je dat da “otklonimo tzv. nedostatke u radu i ponašanju”. Rekoh stav nekih članova predsedništva EKK koji su za to da treba da nas ESS vrati tek kada sankciju dobiju oni koji su prekršili statut. Ja nisam tako strog, meni je dovoljno da odluku ponište (da priznaju da su nam nanijeli nepravdu). Rekoh, mi hoćemo da se računa da nikada nismo bili van ESS, te da su ove tri-četiri godine samo ružna epizoda u radu ESS. Nakon dugih razgovora/pregovora stekao sam utisak da su pojedinci konačno shvatili da se mi ne inatimo i prkosimo, već samo branimo interese EKK, a bogami i svih enigmata Srbije, pa i njihove. Postepeno počeše da popustljivije reaguju (shvataju da su imali pogrešno polazište). Dobih obećanje da će status EKK biti uskoro razmatran od strane rukovodstva ESS i da će biti uvaženi naši stavovi. Zato sam se takmičio! Sada su oni na potezu, pa ćemo da vidimo.