NOSTALGIJA (2358)

ZEN br. 7 (1.1.1986.); str. 18
 Prilog: Gojko Mandić

ZRNCA (A472)

 ANAGRAM

ATOMSKO je ovo doba

vino u njem' nek se  proba. 

 Gojko Mandić

LEKSIKON U "POLITICI"

Prilog: Vladimir Šarić

MAGIČNI LIK

 

REBUSANJE (A572)

 

REČ PO RIJEČ (2341)

ŠATLEVORTOV ROGOZ

Šatlevortov rogoz je višegodišnja biljka iz familije rogoza. Na teritoriji Srbije raste 6 vrsta. Zeljasta je biljka sa puzećim rizomom. Stabljika ja visoka 1-1,5 m i široka oko 5mm. Listovi su usko linearni, u preseku ravni. Široki su uglavnom do 1 cm, ređe 1,5 cm, najčešće žutozeleni. Muška i ženska cvast su spojene u terminalnu jedinstvenu cvast. Ženska cvast duplo duža u odnosu na mušku. Muški cvetovi su sa prostim dlakama. Prašničke kesice duge 0,5-2 mm, a polenova zrna grupisana u tetrade. Egzina polenovog zrna blago izbrazdana. Ženski cvetovi bez ljuspica, sa 5-25 dlaka na dršci tučka. Stubić je jednake dužine ili kraći od dlaka, pa je cvast nakon precvetavanja sjajna i srebrne boje. Cveta u julu i avgustu, a oprašuje se pomoću vetra. Ova vrsta plodonosi od avgusta do oktobra, a rasejava se takođe pomoću vetra. Razmnožava se semenima i vegetativno, pomoću rizoma. Ova vrsta ima emerznu životnu formu i raste na zamočvarenoj podlozi, često na obalama i u plitkoj vodi bara, jezera i močvara. Široko je rasprostranjena u Evropi, areal obuhvata Francusku, južnu Nemačku, severnu Italiju, Balkansko polusotrvo i južne Karapate. U Srbiji je prvi put detektovana u okolini Novog Sada, Kragujvca, Sjenici i na Kukavici. Kasnijim istraživanjem tokom 21. veka pronađena je na Staroj planini, Ozrenu, Jelovoj Gori, Tari, Radanu i Goliji. Takođe se navodi da raste u okolini Bora, Svrljiga i Bosilegrada. Isušivanje bara i močvara u planinskim predelima predstavljaju negativne faktore koji utiču na ovu vrstu. Zato je ona zakonom zaštićena u Srbiji i ima status strogo zaštićene vrste. Ova vrsta se nalazi u Crvenoj knjizi flore Srbije, ali takođe i u Crvenim kljigama i listama drugih država (Austrija, Grčka, Bugarska, Lihtenštajn, Slovačka). Navodi se da je ovaj takson izumro u Mađarskoj. (vikipedija)
 

"POGAĐALICE" (22)

ANAGRAMIRANJE (A839)

 

REŠAD U "FENIKSU"

Feniks 795, 26. VI. 2025.

NOVA KNJIGA

Srebrenka Takšić:

Dopunjaljke u stihovima o 20 nekadašnjih i sadašnjih čudesnih stanovnika zagrebačkog Zoološkog vrta

Tko se kako ZOOve? zanimljiva je interaktivna slikovnica Snježane Marić, dugogodišnje urednice časopisa Smib. Sadržava 20 dopunjaljki u stihovima, a namijenjena je djeci u vrtićima i nižim razredima osnovne škole. Tekst za edukativnu slikovnicu Tko se kako ZOOve? nastao je kao svojevrsna čestitka zagrebačkom Zoološkom vrtu u povodu njegova 100. rođendana u lipnju 2025. Napisan je u obliku dopunjaljki u stihovima o 20 nekadašnjih i sadašnjih čudesnih stanovnika zagrebačkoga Zoološkog vrta.

Slikovnica je interaktivna što znači da djeca trebaju pogoditi o kojoj je životinji riječ i dopuniti njezino ime. Osim toga, zamišljena je kao šetnja različitim životinjskim staništima. Na svakoj duplerici predstavljene su dvije životinje koje se spominju u dopunjaljkama, a na uvodnoj su to prve stanovnice ZOO-a Zagreb, sova i lisica, koje u prirodi žive u europskim šumama. Uz još jednu duplericu o europskim šumama, slijede afrička savana, pustinja, šumovite močvare, tropske kišne šume i travnjaci, močvare i stajaće vode te podnožje Himalaje. Slikovnica je raskošno ilustrirana, s prikazom stvarnih staništa životinja. Stihovi su kratki, pisani u rimi i svaki od njih sadržava neku od karakteristika po kojoj je poznata navedena životinja. Na taj način djeca mogu saznati osnovne podatke o svakoj životinji, a time obogaćuju i svoj rječnik.

Pri odabiru životinja autorica je imala na umu to da je svaka od njih poznati sadašnji ili bivši stanovnik zagrebačkoga Zoološkog vrta, a pazila je i na to da obuhvati i djeci predstavi što raznolikije skupine životinja. Na posljednjoj stranici u kratkom tekstu navode se osnovni podatci o ZOO-u Zagreb.

Izdavač je Školska knjiga Zagreb, a tisak je završen u svibnju ove godine. 

DŽINOVSKO SRCE

Žarko Đokić

NOSTALGIJA (2357)

HUPER, br. 74 (12.1.1993.); str. 59
 Prilog: Gojko Mandić

ZRNCA (A471)

ANAGRAM

POKRIVEN? DA !

Ljeti mnogo znači

kažu mi kupači 

 Gojko Mandić

ANAGRAMIRANJE (A838)

 LAGANI KOP TRI ARA

NOMEN EST OMEN

 

 Пише Милош Милићевић

Стара латинска изрека nomen est omen, с времена на вријеме, покаже нам своју истинску снагу и то у анаграмној форми неологизма! Ево најновијег примјера.

Када сам недавно био у прилици да разговарам с протонамјесником Младеном Јурошевићем о извођењу представе уочи Видовдана, био сам пријатно изненађен његовим познавањем драмских текстова, философских расправа, теолошких тумачења, психолошких аспеката вјере и сујевјерја и свега чега смо се дотакли током разговора! Оставио је на мене снажан утисак као ријетко ко од оних посвећених проповиједању Христовог учења. Тај утисак је произвео потребу да му се, на неки начин, одужим за гостопримство приликом мог наступа уочи Видовдана. За дивно чудо није ми требало пуно времена да га анаграмски 'опишем", додуше у форми неологизма, али који је, по мом скромном мишљењу, више него успјешан, јер га савршено описује као личност! А анаграм гласи: МУДРОВЛАШЋЕНИЈЕ

REČ PO RIJEČ (2340)

DŽOLO

Džolo (Jolo) je vulkansko ostrvo na jugozapadu arhipelaga Filipina. Nalazi se između Bornea i Mindanaa, u arhipelagu Sulu ostrva. Na severu od ostrva Džolo je Sulu more.

Džolo ima površinu od 893 km² i 447.700 stanovnika (podatak iz 2000), većinom muslimana. (vikipedija)