NOSTALGIJA (1679)

Ukrštene reči br.9. str.27.(Novembar 2007.)
 Prilog: Gojko Mandić

ZRNCA (4406)

 Anagramna ispuštaljka
Taj ruski poluotok
nema što da nema
i najbolja palenta
baš se tamo sprema.

Nikola Petkovski

ANAGRAMIRANJE (6802)

 

REBUSANJE (4857)

 

ZA RAZGOVOR UZ KAFU (49)

Danas mi je stigla knjiga Aljoše Vukovića. I ovim putem se zahvaljujem na poklonu. Knjiga baš dobro izgleda. Svaka čast i autoru i izdavaču.

 

Evo prilike za “razgovor uz kafu”. Prilikom preuzimanja pošiljke država me “oglobila” za 380 dinara carine. Nije to neki veliki novac (cena dva bureka) ali me svejedno iznenadilo. (Iznenadilo bi me i da je carina jedan dinar). Gledam u propratnom pismu je navedeno da je u pitanju poklon i da je Aljoša platio 5,31 evro poštarine. Da li ovo ima za cilj da ljudi što manje komuniciraju “preko granice”, da što manje razmenjuju nešto napisano, da se zatvorimo u vlastite torove…? Na internetu sam našao jedan zanimljiv tekst o ovom problem, pa ću ga kopirati u komentare.

Imate li slična iskustva?

Čudite li se što se ja čudim, jer mislite da država (države) postupa ispravno?

 

BJELINAŠENJE (10)

ANAGRAMIRANJE (6801)

 

ACTA AENIGMATICA (250)

Grad križaljaka

Piše: Stjepan Horvat

U vremenu od početka rujna 1973. do kraja srpnja 1974. godine bio sam na odsluženju vojnog roka u Ajdovščini (Slovenija). Tada sam već imao 27 godina, što je bio krajnji rok za vojsku, a Enigmatsko udruženje Bjelovar (kasnije EUČ!) djelovalo je već punih pet godina. Moj odlazak stvorio je nove probleme oko vođenja društva, posebice u radu uredništva tadašnjih listova.

Dogovarale su se razne opcije vođenja i uređivanja listova zbog mog izostanka, pa je tako najvažnija odluka bila da će Slavko Peleh preuzeti dužnost odgovornog urednika, da će se za uređivanje u Bjelovaru pokušati angažirati nekog od mlađih suradnika, a da će i dalje suradnici urednici biti Zlatan Čop, Boris Antonić, Miroslav Šantek i dr. Za koordinatora i urednika trebala je osoba koja će biti u Bjelovaru i nakon više razgovora dogovor je postignut sa Stjepanom Tumpićem, mladim zagonetačkim suradnikom iz Varaždina. On je tako dobio posao u EU Čvoru od 1. studenog 1973. godine. Stjepan je došao u Bjelovar i tu je sljedećih devet mjeseci obavljao dužnost urednika sve do 14. srpnja 1974. godine.

O problemima koje je u to vrijeme imalo Društvo (i političkim i organizacijskim) možda nekom drugom prigodom, no EUB je ipak uspješno dočekao moj povratak.

* * *

Uredništvo zagrebačkog tjednika Studio imalo je stalnu rubriku u kojoj su novinari toga tjednika na zanimljiv način predstavljali pojedine gradove. U ožujku 1974. godine (broj 518) red je došao i na Bjelovar pa je tom prigodom objavljen članak novinara Studija Aleksandra Veljića Grad križaljka. U lidu članka piše:

Ivo Robić, rođeni Bjelovarčanin, ovaj put je pustio svoje sumještane da „pjevaju“ ● U Bjelovaru – sagrađenom od kvadrata – nema problema: rebuse i premetaljke rješavaju članovi jedinog Enigmatskog udruženja u Hrvatskoj

Kako se članak sastoji od niza razgovora s Bjelovarcima, među njima se našao i Stjepan Tumpić, urednik u Čvoru. U prilogu je preslik članka, a označen je dio koji se odnosi na razgovor s Tumpićem.

Tada je Bjelovar nazvan gradom križaljaka, ali kasnije je dobio i naziv enigmopolis, što je zabilježeno i na Wikipediji:

Enigmopolis (enigm(a) + o + polis), naziv za značajno enigmatsko središte. Za vrijeme bivše Jugoslavije taj se naziv obično dodjeljivao gradu Bjelovaru, jer je u njemu djelovalo vrlo aktivno i agilno Enigmatsko udruženje Bjelovar (kasnije Enigmatsko udruženje "Čvor" i Zagonetačko društvo "Čvor"), koje je tada - pored izdavanja enigmatskih listova - prednjačilo u izdavanju enigmatske literature, u organiziranju domaćih i međunarodnih enigmatskih skupova i u radu na enigmatskoj teoriji i historiografiji.

 

ZRNCA (4405)

 

ANAGRAMIRANJE (6800)

Zdenko Capan

REBUSANJE (4856)

Božo Miljević

PRVO POLUFINALE KVIZA 5+

U prvom polufinalu kviza 5+, u kome se takmiče ekipe svih 15 kikindskih osnovnih škola, sastale su se OŠ "Vuk Karadžić" i OŠ "Feješ Klara". Ovu emisiju (13. u ovom ciklusu) možete pogledati OVDE.

"ZADARSKI TJEDNIK" (31)

03.02.2023.

MAGIČNI LIK

"DUBROVAČKI DNEVNIK" (118)

03.02.2023.

ANAGRAMIRANJE (6799)

 

IN MEMORIAM

ЖИВАДИН (Богосава) ЈОВАНОВИЋ (06. 07. 1947 – 29. 01. 2023)

У пожаревачкој болници је 29. јануара ове године после краће болести умро у 76. години Живадин ЈОВАНОВИЋ, дугогодишњи енигмата и верни сарадник београдске „Енигме“.  Сахрањен је 01. фебруара на месном гробљу у селу Чешљева Бара, у коме је живео са супругом Лепосавом по повратку из Беча 1993. године.

Живадин ЈОВАНОВИЋ је рођен у селу Гареву код Великог Градишта 06. јула 1947. године. Основну школу је завршио у Чешљевој Бари и Раброву а био је ученик Економске школе у Пожаревцу. Бавио се пољопривредом. После женидбе и одслужења војног рока одлази у иностранство, тако да је од 1973. до 1993. године био власник једне аустријске фирме за рекламу путем телефона. Паралелно се бавио новинарством од 1981. године до повратка у отаџбину. Био је акредитовани дописник „YU новости“ а радио је и за „Европске новости“, „Вечерње новости“, „Спорт“, Радио Београд, „Реч народа“ и друге.

Енигматиком се бавио више од 55 година па би требало да му Енигматски савез Србије посмртно додели ЗЛАТНУ ПОВЕЉУ. Први рад је објавио у 597. броју београдске „Енигме“ 01. јуна 1967. године. Објавио је око хиљаду енигматских састава (класичних укрштеница, скандинавки, магичних квад-рата 7 х 7, испуњаљки  као и загонетних цртежа) у београдским издањима : „Енигма“, „Мала укрштеница“, „Разонода милиона“, „Политика мозаик“ , у бјеловарским листовима „Чвор крижаљка“ и „Чвор разбибрига“ као и у бањалучком „Хику“ те у неенигматским листовима „Реч народа“ из Пожаревца и „ТВ недеља“ из Беча и другим. У бјеловарском „Загонетачу“ објавио је чланак о загонеташтву у Аустрији. Користио је псеудониме: „Јован Живадиновић“, „Жив. Б. Јовановић“, „Жив. Б. Ј.“ И „Живадин“.

Био је члан Енигматског клуба Београд све до престанка рада а затим је био члан Удружења енигмата „Вук Караџић“, Енигматског клуба „Браничево“ из Пожаревца и једно време Енигматског друштва „Др Ђорђе Натошевић“ из Сомбора. Учествовао је на 4. Сусретима загонетача Југославије у Винковцима 1972. године. Присуствовао је на три Сусрета енигмата Србије и то на 11. СЕС-у 2011. године у Пожаревцу,  на 14. СЕС-у 2014. године у Бору и на 15. СЕС-у 2015. године у Ваљеву. Заступљен је у Лексикону загонетача Југославије (Стјепан Хорват, Бјеловар, 1979), Лексикону српских енигмата (Мирослав Лазаревић и Јован Вуковић, Београд, 2007) и Алманаху Сусрета енигмата Србије 1 – 17 (1998 – 2017) (приређивач Крста Иванов, Бор, 2017).

Заступљен је магичним квадратима 7 х 7 у антологијској књизи Владете Тривунца „МАГИЧНИ КВАДРАТ 7 х 7“ (Београд, 2007) са 5 радова и у књизи Бориса Антонића „ЗБИРКА КВАДРАТА 7 х 7“ (Бјеловар, 2019) са 3 рада.

Као енигматски колекционар успео је да сакупи скоро 98% до сада изаш-лих часописа: „Енигма“ односно „Новости енигма“ , „Мала укрштеница“ и „Разонода милиона“  чиме је допринео да  текст Монографије „ЕНИГМА – 70“, која је у припреми, буде што комплетнија и богатија.  Захваљујући сачуваним часописима имао је прилику да сарађује на блогу РЕБУСИ Бранислава Никића у рубрици ВРЕМЕПЛОВ (последњи прилог објављен 28. јануара ове године, три ребуса из бјеловарског „Предаха“ број 22 од 15.09.1976).

Својим стваралаштвом као аутор и као колекционар енигматских часописа заслужио је да му се ода признање да је дао значајан допринос српској енигматици и будућој библиотеци и музеју.

Иза себе је оставио супругу Лепосаву, која му је здушно помагала у раду на енигматици, четворо деце (син и три кћери) и четворо унучади.

Нека му је слава и посебно хвала на залагању око сакупљања и чувања енигматских часописа.

В. Шарић