ЖИВАДИН (Богосава) ЈОВАНОВИЋ (06. 07. 1947 –
29. 01. 2023)
У пожаревачкој болници је 29. јануара ове
године после краће болести умро у 76. години Живадин ЈОВАНОВИЋ, дугогодишњи
енигмата и верни сарадник београдске „Енигме“.
Сахрањен је 01. фебруара на месном гробљу у селу Чешљева Бара, у коме је
живео са супругом Лепосавом по повратку из Беча 1993. године.
Живадин ЈОВАНОВИЋ је рођен у селу Гареву код
Великог Градишта 06. јула 1947. године. Основну школу је завршио у Чешљевој
Бари и Раброву а био је ученик Економске школе у Пожаревцу. Бавио се
пољопривредом. После женидбе и одслужења војног рока одлази у иностранство,
тако да је од 1973. до 1993. године био власник једне аустријске фирме за
рекламу путем телефона. Паралелно се бавио новинарством од 1981. године до
повратка у отаџбину. Био је акредитовани дописник „YU новости“ а радио је и за „Европске новости“, „Вечерње новости“,
„Спорт“, Радио Београд, „Реч народа“ и друге.
Енигматиком се бавио више од 55 година па би
требало да му Енигматски савез Србије посмртно додели ЗЛАТНУ ПОВЕЉУ. Први рад
је објавио у 597. броју београдске „Енигме“ 01. јуна 1967. године. Објавио је
око хиљаду енигматских састава (класичних укрштеница, скандинавки, магичних
квад-рата 7 х 7, испуњаљки као и загонетних цртежа) у београдским
издањима : „Енигма“, „Мала укрштеница“, „Разонода милиона“, „Политика мозаик“ ,
у бјеловарским листовима „Чвор крижаљка“ и „Чвор разбибрига“ као и у бањалучком
„Хику“ те у неенигматским листовима „Реч народа“ из Пожаревца и „ТВ недеља“ из
Беча и другим. У бјеловарском „Загонетачу“ објавио је чланак о загонеташтву у
Аустрији. Користио је псеудониме: „Јован Живадиновић“, „Жив. Б. Јовановић“,
„Жив. Б. Ј.“ И „Живадин“.
Био је члан Енигматског клуба Београд све до
престанка рада а затим је био члан Удружења енигмата „Вук Караџић“, Енигматског
клуба „Браничево“ из Пожаревца и једно време Енигматског друштва „Др Ђорђе
Натошевић“ из Сомбора. Учествовао је на 4. Сусретима загонетача Југославије у Винковцима
1972. године. Присуствовао је на три Сусрета енигмата Србије и то на 11. СЕС-у 2011.
године у Пожаревцу, на 14. СЕС-у 2014.
године у Бору и на 15. СЕС-у 2015. године у Ваљеву. Заступљен је у Лексикону
загонетача Југославије (Стјепан Хорват, Бјеловар, 1979), Лексикону српских
енигмата (Мирослав Лазаревић и Јован Вуковић, Београд, 2007) и Алманаху Сусрета
енигмата Србије 1 – 17 (1998 – 2017) (приређивач Крста Иванов, Бор, 2017).
Заступљен је магичним квадратима 7 х 7 у
антологијској књизи Владете Тривунца „МАГИЧНИ КВАДРАТ 7 х 7“ (Београд, 2007) са
5 радова и у књизи Бориса Антонића „ЗБИРКА КВАДРАТА 7 х 7“ (Бјеловар, 2019) са
3 рада.
Као енигматски колекционар успео је да
сакупи скоро 98% до сада изаш-лих часописа: „Енигма“ односно „Новости енигма“ ,
„Мала укрштеница“ и „Разонода милиона“ чиме
је допринео да текст Монографије „ЕНИГМА
– 70“, која је у припреми, буде што комплетнија и богатија. Захваљујући сачуваним часописима имао је
прилику да сарађује на блогу РЕБУСИ Бранислава Никића у рубрици ВРЕМЕПЛОВ
(последњи прилог објављен 28. јануара ове године, три ребуса из бјеловарског
„Предаха“ број 22 од 15.09.1976).
Својим стваралаштвом као аутор и као
колекционар енигматских часописа заслужио је да му се ода признање да је дао
значајан допринос српској енигматици и будућој библиотеци и музеју.
Иза себе је оставио супругу Лепосаву, која
му је здушно помагала у раду на енигматици, четворо деце (син и три кћери) и
четворо унучади.
Нека му је слава и посебно хвала на залагању
око сакупљања и чувања енигматских часописа.
В. Шарић
