"ZIV 2" (13)

 

"ZIV 2" (12)

"ZIV 2" (8)

 

"ZIV" (48)

 

ZA ROĐENDAN

 

ISZ (49)

ISZ (31)

 

REAGOVANJE

Vojko Maksimčuk se javlja reagujući na objavu na TIO. Tekst je u komentarima.

"VESNIK NZ" 85 (10)

REAGOVANJE

Mladen Marković:

Isprobao sam Jovanov recept za križaljku (ne ukrštenicu) sa 11 tematskih pojmova na formatu 13 x 11, pa sad mogu da posvedočim koliko je to teško izvesti. Naravno, hteo sam da liči na nešto, da ne gomilam crna polja i da svi pojmovi budu normalni. Uz to, ispoštovao sam zahtev da se tematski pojmovi ne ukrštaju, jer to sastavljanje čini težim, tj. sužava ionako tesan raspoloživi prostor (možda ima onih koji ne razumeju: ne mora tako, ali Jovan je tako želeo i kad bismo sad napustili taj zahtev, ne bismo imali pravu sliku težine zadatka).

Kao što sam napisao u komentaru, za ovakav sastav je (više nego u bilo kom drugom slučaju)  potrebna pažljiva obrada datog i zadatog tj. analiza pojmova  i mogućih pozicija. Pretpostavljam da je krenuo od tih 11 pojmova i da nije bilo vrdanja, mogućnosti zamenjivanja ili izostavljanja.  Niti se ond anas seća kako je radio, niti sam ja pokušao da rekonstruišem tuđi misaoni tok, ali mogu da kažem kako sam ja koncipirao rad: trebalo je prvo rešiti se najdužih pojmova (koji su istovremeno i nemonotoni), a sve vreme imati na umu da mora ostati mesta i za sve kraće i jednostavnije pojmove. U tom procesu, morao sam da odustanem od izbalansiranog sastava, bio primoran da vezujem neka crna polja i da pristanem na 2 jednoslova. Takođe, neki pojmovi nisu baš za paradu (pridevi ozaren i viskozno). U svakom slučaju, zadatak je izuzetno težak, iako na prvi pogled deluje naivno.

 VIDI OVDE

ZA REŠADA

 

KIKINDSKI ENIGMATA

Danas sam upoznao Živojina, Žiku Krdžalina, još jednog kikindskog enigmatu. U prijatnom ćaskanju proveli smo 30-40 minuta. Kaže da je aktivno sastavljao do 1990. godine, da je sad rešavač. Zdravlje (problem s leđima) mu ne dozvoljava da nam se priključi na našim okupljanjima, ali ne isključuje mogućnost da nam se pridruži. Živi u Bregalničkoj ulici, nekoliko kuća od Ilije Stančula. Za Iliju kaže da ga je on uveo u svet enigmatike.

Prvi kontakt (telefonski) nas dvojica smo imali pre četiri godine, a danas smo se prvi put uživo sreli.

Svojevremeno je Stjepan Horvat napisao:

Živojin KRDŽALIN rođen je u Mokrinu, 28. VIII. 1944. godine. Bio je tehnički crtač, što je valjda osamdesetih prošlog stoljeća bila velika prednost jer je mogao nacrtati neki lik križaljke i sl. Od 6. III. 1978. godine bio je član Enigmatskog udruženja Bjelovar i prema navodu iz pristupnice zagonetke je počeo sastavljati 1976.

Ukrštenica koja ilustruje tekst je rad Živojina Krdžalina (1980). Ovo je na TIO objavio Mladen Marković u tekstu: “Enigmatika u Nevenu” (VIDI)

"KRAGUJEVAČKE NOVINE" O ENIGMATICI

Preuzeto sa sajta "Nove zagonetke"
 

POBOGU, LJUDI!

Nebojša, Božo, Rešad, Gojko, Slavko i Amir u "Marčelu" (foto: konobarica)

Eroteka (p)

U Banja Luku smo stigli sa znatnim zakašnjenjem u odnosu na planirano. Odmah smo se na autobuskoj stanici raspitali za autobus za Travnik. Nema prije jutra! Amira Begovića hvata blaga panika, a u svrhu podizanja raspoloženja, peckam ga da krene s nama za Novi Sad u 00,30, pa da ujutro hvata bus za Travnik, ili da iz Novog Sada ide do Zagreba, pa u Travnik. Nije mu smiješno. Ljudina Božo ga umiruje govoreći mu da ništa ne brine, ide na konak kod njega, pa će ga on ujutro nakon kafe ispratiti na bus. Još jedno tapšanje za Božu! Ima još jedan vrlo važan Božin gest koji je za svaku pohvalu, ali nemam dozvolu da to javno napišem. Mogu samo kazati da se nadam da ću mu se odužiti već za Dane ludaje u septembru u Kikindi.Treba uvijek isticati da među enigmatima vlada uzajamno uvažavanje i podrška, makar ja to tako osjećam. Izuzeci su u ovom kontekstu nebitni.

Na autobuskoj stanici se začu neki tup udarac, pogledasmo, a ono Amiru pao kamen sa srca. Sad možemo na dogovoreno mjesto za susret. Zauzeli smo strateški dobru poziciju u piceriji “Marčelo”, nas četvorica uz pomoć ljubazne konobarice spajamo dva stola jer čekamo Nebojšu i Gojka koji “kaskaju” za Božom Šumaherom, te Dinka Osmančevića i Gojkovu Najbolju. Nakon nekoliko minuta stižu njih dvojica i nose vijesti da Dinko ne može da dođe jer ima obaveze. Zaista smo kasnili, pa bilježim opravdan izostanak. Žao mi je jer sam želio da se upoznam s njim. Takođe, Gojko reče da će Najbolja izostati jer joj je neprijatno. Tu se svi okomismo na Gojka, “Čuj, neprijatno!... Ne može to tako!”. Rekoh mu da joj kaže da ću je javno isprozivati na blogu, pa da ubuduće pazi kako se ponaša. Naravno, sve je ovo rečeno kroz šalu i veselje.

Pravimo plan. U “Marčelu”  ćemo se pribrati uz neko osvježavajuće piće, Nebu i Gojka ćemo poslati da se odmaraju, a Božo će nas voditi na ćevape “Kod Muje”, pa na autobusku stanicu. Baš je trebalo da glasamo i jednoglasno usvojimo dnevni red, kad Božo ciknu: “Šta je ovo, Sunce ti žarko?! (gleda u telefon). “Šta je ovo na tvom blogu?” – upita me. Zamalo mi ne ispade pivo iz ruke. Prvo mislim da se šali, a onda kad vidim da je ozbiljan, povezah se na internet i otvorih TIO. Čitam i ne vjerujem svojim očima. Mladen Marković je još tog jutra u 9.10 postavio komentar: Stižu li ti pompezno najavljeni rezultati? Valjda neko od ovih srebrodobitnika ima telefon sa zadnjom kamerom (ako nemate, mogao sam vam dati jedan da ponesete). Nacentriraš, pa klik na crveni kružić, pa save... i cap na blog. Pitam za druga, čuo sam da među laureatima ima i odsutnih. Nije 1972, živimo u elektronskoj eri”. Iza toga, ubrzo je Dejan Minić napisao komentar u kome navodi da je nedopustivo da se tako dugo čeka na objavu rezultata. Dragiša Cetić pokušava da sve okrene na šalu, ali badava…slijedi niz komentara, o tome kako nije u redu ovo ili ono.

Mladenov komentar u 16.02: Možda ne bi trebalo da se začudimo ako se večeras pojavi oglas na blogovima: "Prodajemo rezultate interesentima. Dobijate popust ako uzmete svih 5 kategorija.". Ukratko, ovo je uvredljivo za sve one koji su iz pukog entuzijazma trošili vreme i energiju da bi podržali natječaj bez nagrada (da ne kažem: jedan apsurdni konkurs), jer je očigledno da se rezultati do daljnjeg kriju od onih koji ih nisu uživo videli ili čuli.

Pade mi klapna!? Čekaj da rekapituliram. Rezultati su objavljeni (ono što je objavljeno) sinoć, danas smo cijeli dan bili zauzeti izletom i putovanjem, nemam pristup internet, a svjetski problem je to što će rezultati biti objavljeni čim to bude moguće. Ovi moji za astalom pokušavaju da me povrate u život. Čekajte, sokolovi, niko se ne istresa na Tanjug, BBC, Rojters, Ansu, Večernjak, prvi i drugi dnevnik RTS-a, na Ženmin žibao, na Nedjeljka, Modrića, Valtera,…zato što nema kompletnih rezultata 24 sata. Niko nije ništa objavio! Zamislite, cijela 24 sata. Propade svijet!. Ali, glavno je pitanje zašto se to samo meni nabija na nos! Izvan sebe sam. Ja koji se trudim da sve (baš sve) objavljujem najbrže moguće, da svakom ispunjavam “želje i pozdrave” kad je to god moguće, sad uopšte ne valjam jer sam sebi dozvolio luksuz da cijelih 12-13 sati budem van domašaja TIO i uživam u društvu kolega. Kako da se javim?! Golubom pismonošom? Možda nemam pravo da radim išta osim da vodim enigmatski blog? Možda mi je dopušteno jedino da dišem? Ili nije no to?! Znao sam ono šta je Valter čitao, a potpune rezultate ćemo dobiti čim bude moguće. (Valter je to i učinio te večeri. Svi učesnici su dobili mejl).

Odgovaram u 21.34: Pozdrav iz BL. Ne znam da li znate da putujem? U Ki stižem sutra do 10. Možda ne znate da ne koristim helikopter, a uz to znate da sve objavljujem najhitnije MOGUĆE. Nemojte me srditi!

Ljut sam, jako sam ljut. Blog je volonterski posao. Nema nikakvog profita Čak ni reklame neću da dozvolim na blogu da bi blog bio ono što jeste – neprofitabilan izvor informacija, ulažem mnogo energije, ne tražim nikakvu zahvalnost jer radim to što volim I ŠTO HOĆU DA RADIM, ali dajte, ljudi,  makar malo razumijevanja. Gotovo je, upropašten mi je dan…hajdemo na te čuvene ćevape da  se malo priberem!

Rešad misli da Mladen i njega proziva jer mu telefonom nije javio ništa. Kaže, mislio je da mu se javi čim noćas pređemo granicu, kad se dočepa svoje mreže pa da mogu dugo pričati. Tu mi na pamet pade ona narodna pričica o čovjeku koji je pošao u grad, a njegovi seljani mu redom govore šta da im donese (ali ne daju pare), samo jedan dječačić daje dinar i traži da mu kupi sviralu (koja košta znatno više) a ovaj mu odgovara; “E, ti ćeš zasvirati”. Zašto sam ovdje povukao ovu analogiju, ne znam, ali dobro paše. Pričica o svirali me malo vrati u život, te krenusmo na te čuvene ćevape. Pažljivi čitalac će se sjetiti onog jutarnjeg bureka pri dolasku u Banja Luku, pa je red da na povratku probamo drugi specijalitet. “Kod Muje” je ćevabdžinica na samoj obali Vrbasa  koja radi od 1923. godine. Banjalučki čevap je baš Mujin pronalazak. Za razliku od ostalih ćevapa koji su poznati svima na Balkanu, ovaj je specifičan po tome što u porciji (velikoj) nema deset već osam ćevapa i to 2x4 (četiri čevapa su spojena i zajedno pečena na roštilju). Iskusni gurman Božo predlaže da naručimo takozvanu kombinaciju - banjalučki + šiš ćevap. Valja slušati dobre preporuke. Stvarno, prste da poližeš!

E, tako…od bureka do ćevapa, sve odlično. Ovaj grad je baš lijep, a lijepi su i ljudi. To veče je grad bio pun omladine koja kreće u provod, ljudi u porodičnoj šetnji, građana u ozbiljnim godinama koji ćaskaju na klupama ispred zgrada. Lijepo, lijepo.

Božo i Amir nas dovoze na stanicu u oko 23 sata. Imamo vremena još 90 minuta. Božo hoće da nam pravi društvo do polaska autobusa, ali nas dvojica insistiramo da ide da se odmara, mi smo veliki, znamo sami ući u autobus. Pozdravljamo se, pa se opet pozdravljamo…odoše, a nas dvojica pijemo kafu i sekiramo se zbog onih komentara. Kažem, valjda će se sve raščistiti do jutra, pa da će to samo biti jedna ružna epizoda u ovom fenomenalnom vikendu.

Nastavak slijedi: VRATIJA SE ŠIME