GURGUSOVAC
Stari naziv za Knjaževac.
Evo nekih tekstova sa interneta.
Podignut je na sastavku Svrljiškog i Trgoviškog Timoka. Antički Timacum maius bio je na mestu današnjeg sela Rgošte. Od 1454/5. (u turskom popisu Vidinskog sandžaka) javlja se kao Gurgusović. Turci su ga zvali i Timočka Palanka, a 1859, posle rušenja ozloglašenog zatvora Gurgusovačke kule (u pesmi: „Vrenčevića kule”), promenio je ime u Knjaževac, po naređenju knjaza Miloša. Za taj događaj vezana je sledeća anegdota: na povratku iz izgnanstva, putujući iz Bukurešta za Srbiju, knez Miloš 17. januara 1859. dođe u Gurgusovac i pravo ode na grob svog prijatelja, zlatiborskog serdara Jovana Mićića, koji je u Gurgusovačkoj kuli bio zatočen i umro 27. decembra 1844. „Došavši na grob, knez se zaplače i rekne: ‘Ej, Mićiću, Mićiću, moje desno krilo, zar bi takva sudbina zla da ostaviš svoje kosti ovde.’ Četrdeset sveća, vele, zapalio je knez na grobu Mićićevom. Tako tužan i neveseo posmatraše knez Gurgusovačku kulu u kojoj su trulili njegovi privrženici, ostavljajući kosti svoje u njoj, pa će najzad, onako skrušen i u ljutnji reći: ‘Gurgusovac, Gurgusovac. Po materi te tvojoj, no si Ugursusovac, ali od sada ćeš se zvati Knjaževac.”* Međutim, U Zborniku zakona i uredaba kneževine Srbije nema ukaza ili rešenja o promeni imena varošice Gurgusovac.
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=17&ved=0CFwQFjAGOAo&url=http%3A%2F%2Fmirjanadetelic.com%2Fleksikon%2Fgradovi%2Fgradout.php%3Fic%3DKNJA%25C5%25BDEVAC&ei=KrYzUe2SNIXa4QTe4YCgAQ&usg=AFQjCNFVf2xgpqx6bzGo54hWtr8bgbzqWg&sig2=qmNCgRlJx9ESb9ZDsQBplw&bvm=bv.43148975,d.Yms
Књажевац (до 1859. године Гургусовац) је градско насеље и седиште истоимене општине у Зајечарском округу у Србији. Према попису из 200. у општини је живело 19.351 становника (према попису из 1991. било је 19705 становника).
Град се налази у долини реке Тимок. У римско доба био је познат под именом Timacum Minus. Касније је носио име Гургусовац. Данашње име је добио 1859. по кнезу Милошу Обреновићу.
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%9A%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86
Stari naziv za Knjaževac.
Evo nekih tekstova sa interneta.
Podignut je na sastavku Svrljiškog i Trgoviškog Timoka. Antički Timacum maius bio je na mestu današnjeg sela Rgošte. Od 1454/5. (u turskom popisu Vidinskog sandžaka) javlja se kao Gurgusović. Turci su ga zvali i Timočka Palanka, a 1859, posle rušenja ozloglašenog zatvora Gurgusovačke kule (u pesmi: „Vrenčevića kule”), promenio je ime u Knjaževac, po naređenju knjaza Miloša. Za taj događaj vezana je sledeća anegdota: na povratku iz izgnanstva, putujući iz Bukurešta za Srbiju, knez Miloš 17. januara 1859. dođe u Gurgusovac i pravo ode na grob svog prijatelja, zlatiborskog serdara Jovana Mićića, koji je u Gurgusovačkoj kuli bio zatočen i umro 27. decembra 1844. „Došavši na grob, knez se zaplače i rekne: ‘Ej, Mićiću, Mićiću, moje desno krilo, zar bi takva sudbina zla da ostaviš svoje kosti ovde.’ Četrdeset sveća, vele, zapalio je knez na grobu Mićićevom. Tako tužan i neveseo posmatraše knez Gurgusovačku kulu u kojoj su trulili njegovi privrženici, ostavljajući kosti svoje u njoj, pa će najzad, onako skrušen i u ljutnji reći: ‘Gurgusovac, Gurgusovac. Po materi te tvojoj, no si Ugursusovac, ali od sada ćeš se zvati Knjaževac.”* Međutim, U Zborniku zakona i uredaba kneževine Srbije nema ukaza ili rešenja o promeni imena varošice Gurgusovac.
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=17&ved=0CFwQFjAGOAo&url=http%3A%2F%2Fmirjanadetelic.com%2Fleksikon%2Fgradovi%2Fgradout.php%3Fic%3DKNJA%25C5%25BDEVAC&ei=KrYzUe2SNIXa4QTe4YCgAQ&usg=AFQjCNFVf2xgpqx6bzGo54hWtr8bgbzqWg&sig2=qmNCgRlJx9ESb9ZDsQBplw&bvm=bv.43148975,d.Yms
Књажевац (до 1859. године Гургусовац) је градско насеље и седиште истоимене општине у Зајечарском округу у Србији. Према попису из 200. у општини је живело 19.351 становника (према попису из 1991. било је 19705 становника).
Град се налази у долини реке Тимок. У римско доба био је познат под именом Timacum Minus. Касније је носио име Гургусовац. Данашње име је добио 1859. по кнезу Милошу Обреновићу.
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%9A%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86
2 коментара:
Najpoznatiji enigmata iz ovog kraja je Milan Jelenković (11. juni 1952 - 3. februar 1999.). Rođen je u Koželju 30-ak kilometara (putem) severno od Knjaževca. Živeo je desetak godina u Nišu (studirao na Građevinskom fakultetu), a krajem sedamdesetih godina prošlog veka se preselio u Beograd. Tu je pokrenuo nekoliko legendarnih enigmatskih listova i enigmatskih dodataka u "Politici" i nekim drugim listovima("Politika Huper", "Politika Mozaik", i enigmatska strana u "Politici za decu", enigmatski dodatak u "Politikinom Zabavniku", "Razonodu" sa još nekolicinom enigmata...)
Zahvaljujem na dopunskoj pričici.
Постави коментар