Eroteka (120)
Kakav mi je ovo naslov
(„Tražeći Hristifora“) pitate se vi? Strpljivi čitaoci (ako ih ima, mislim -ako
ima čitalaca!) saznaće.
Prošlog petka
promovisana je jedna lepa knjiga (koju hvale oni koji su je pročitali, a kude
oni koji je nisu ni prelistali), a pisac (u pokušaju) ovih redova najavljen je kao
jedan od govornika. Autora, Miodraga Ivaniševića, nisam nikada sreo, nekoliko
puta smo razgovarali telefonom i razmijenili smo nekoliko mejlova, ali moram
priznati da mi godi što je želio da govorim na promociji njegove knjige. (Mora
da je tome kumovao ovaj veseli blog).
Čovjek je rizikovao,
jer nije znao šta ću da pričam, a od Hercegovca se svašta može očekivati.
Obećah da ću doći, i sve sam isplanirao, ali u četvrtak su se izdešavaše neke
sitnice koje mi stvoriše tehničke (finansijske) probleme. Uh, odmah se
nasekirah! Da l’ da otkažem? Ne bih da otkažem jer želim da upoznam Ivaniševića
(nadimak autora je Migo!). Kako? Okrećem, obrćem, lomim se...i onda na scenu
stupa Najbolja od svih žena, koja me poznaje bolje nego što poznajem sam sebe.
Ona zna da su mi ovakvi susreti vrlo bitni u životu, a vidi da se lomim i
žderem. Reče (odlučno): „Ima da ideš, pa makar pješke!“. Ona nosi „titulu“ Najbolje
od svih žena, i zbog podrške koju mi pruža. Budimo realni – Ipak se mi bavimo
dangubom i nekome ko nema razumijevanje teško je objasniti šta nam je toliko važno
u ovoj budalaštini zvanoj enigmatika! Najbolja od svih žena, već 24 godine trpi
mene i enigmatiku (naglasak na trpi) te je i ovog puta priskočila u pravom
momentu. Mnogo je važno to što nikad nema rasprave o mojim odlascima na
enigmatska druženja. Moje je samo da najavim datum, a logističku podršku
(pakovanje) pruža Najbolja! (Moj đed Danilo bi na ovo rekao: „Ljepota i
uživancija“)
Dakle, krenuh iz
Kikinde u 13.40. Bus do Beograda vozi dva i po sata, a to vrijeme koristim da
telefoniram kome treba, a posmatram i područje koje je bilo u smetovima samo
dan-dva ranije. Stižem i susrećem se sa Živanićem, predsjednikom ESS. Lijepo od
njega što me sačekao, jer bih teško sam našao Galeriju 73. Pijemo kafu i
razgovaramo o enigmatici. Kaže mi da je počelo žiriranje ukrštenica i anagrama
pristiglih na konkurs ESS-a povodom 100 godina ukrštenice. Reče mi da je imao
neke probleme sa kompjuterom te sve malo kasni, ali da je sve pod kontrolom. Dobra
kafa sa ratlukom, a veseli i razgovori, pa vrijeme brzo prolazi.
U Galeriju 73 stižemo
prije svih. Malo čekamo, i stiže Ivanišević sa porodicom i prvim komšijama.
Upoznajemo se! Odmah vidim da ona moja šala („Hercegovačka veza“) nije bez
osnova. Zaključujem da će ovo biti početak jednog lijepog prijateljstva. Kažem
mu da „od mene može svašta očekivati na promociji“. Smijemo se! Upoznao sam i
četvrtog govornika, Milenka Vasića, urednika izdanja. Ćaskamo, a preko oka
gledam po sali. Veoma lijep ambijent, mnooogoooo stolica, a nas samo osmoro.
Gledam na sat – 18,45. Nije valjda da ćemo svi zajedno da doživimo fijasko. Migo
reče da je na prošloj promociji (uvaženi slikar) bilo ukupno petoro u publici.
Neko pomenu da je u isto vrijeme i otvaranje Olimpijskih igara u Sočiju. Taman
sam se spremao da počnem da paničim, kad nagrnu publika. Baš nagrnu! Momentalno
mi se popravi raspoloženje. Stižu skoro istovremeno Radojica Jovičić i
Aleksandra Čolakov. Pozdravljamo se i ćaskamo. Publika pristiže. Sala se
popuni, a popuniše se i mjesta „na stajanju“. Zaključujem da autora uvažavaju
poznanici i prijatelji. Kasnije se raspitujem za sastav publike (prepozajem
samo Neleta Karajlića). Saznajem da su slušaoci, neću pretjerati ako kažem, intelektualna
elita. (Gospođa u trećem-četvrtom redu je ataše Mađarske ambasade). Opaaaaaa,
rekoh sebi – Drž’ se Slavko! Nemam tremu, jer znam o čemu ću da pričam, i planiram
„iznenadni napad i brzo povlačenje“ (sve za 5 minuta). Dogovaramo se kako ćemo
da nastupimo. Autor pozdravlja prisutne, zahvaljuje im što su došli u velikom
broju, te predstavlja govornike. Živanić
govori prvi a njegovo izlaganje možete pročitati ovdje: http://enigmatikatio.blogspot.com/2014/02/zivanic-o-knjizi.html
Potom „govornicu“
preuzimam i najavljujem da ću govoriti malo neuobičajno za promocije, da bih
upozorio prisutne da se ne preneraze. Naime, iskreno rekoh da sam prvi put čuo
za Ivaniševića kada su me on i Živanić probudili iz popodnevne drijemke. Rekoše
mi da će mi stići knjiga o rebusima. Tada pomislih, a svoju misao podijelih na
promociji: „Kooooo? Nemam pojma! Mora da je još jedan skriboman! Šta je ovo? Svi
bi da pišu knjige! Hajde dobro neka pošalje knjigu“(sve to praćeno mrzovoljom
jer me telefon probudio). Pomenuo sam i frontalni napad od onih koji nisu
knjigu ni pogledali. Publika nije (mnogo) iznenađena, ali sam pridobio njihovu
punu pažnju.
Potom sam kazao ono
što je živa istina – Knjiga me oduševila. Tekst je dobro napisan. Neke poznate
činjenice su “dobro upakovane“, ima obilje interesantnih stvari, mnoštvo
endnota... U knjizi svakako nema antologijskih rebusa, ali to i nisam očekivao,
jer ovo nije antologija „Ko će bolje!“ već djelo koje se lako čita i koje ima
zadatak da čitaoca zabavi i ponešto (podosta) nauči. Ukratko, knjiga je
zanimljiva i ljudima koje rebusi uopšte ne interesuju, onima koji bi željeli da
nauče početne korake u odgonetanju rebusa, ali i iskusnim enigmatima jer će
uživati u zanimljivom štivu. Publika mi je aplaudirala, te zaključujem da i
nisam bio (mnogo) loš!
Potom je govorio gospodin
Vasić o tehničkim karakteristikama knjige i načinu rada na njoj.
Nakon promocije
nastavili smo sa neobaveznim ćaskanjem, a iskoristili smo priliku da se
fotografišemo. Aleksandra i ja se slikamo, a ona „prijeti“ da će odmah „zagrljenu
fotografiju“ da turi na fejs. Uhhhh, meni se ideja odmah dopade. Kažem da šalje
odmah, da Najbolja od svih žena vidi da ne dangubim po Beogradu.
Publika se razilazi, a
nekoliko zvanica nastavlja druženje u „Carevoj ćupriji“. Baš sam se prihvatao
aperitiva kad mi stiže poruka. Piše mi Najbolja od svih žena: „Slikaš se sa tetama.
A? Vidjela i odmah lajkovala!“.
Najzanimljiviji dio
tek sad dolazi (ovo je samo uvod u priču!)
Šta je dalje bilo,
saznaćete (ako vas interesuje) u narednom nastavku.
A Hristifor?
I to ćete saznati!
20 коментара:
Ovo je trebalo da se pojavi na blogu prošle nedjelje, ali nije!
Nastavak (Careva ćuprija, razgovori do kasno u noć, razgovori od ranog jutra, posjeta ateljeu, te Hristifor) bi trebalo da se pojave na blogu čim bude napisan.
Naravno, ako bude interesovanja, i ne bude mnogo uuuuaaaaakanja.
Odoh da popijem kafu, da malo odmorim prste od lupanja po tastaturi.
Ima jedna, stara dobra hercegovačka - čuh je kao mali od prepametnog ujaka mi, pok. Milana: AKO ČOVJEK, U ŽIVOTU, ZNA ŠTA TRAŽI - NAĆI ĆE SIGURNO! Sve se svodi na zagonetku (moderno - ENIGMATIKA!)
Što niste snimali promociju, makar samo zvučno, pa da i mi ostali čujemo kako je bilo?
I, naravno, zanima me šta je bilo dalje.
Nadam se da će se javiti i osječki Lega i opisati svoju "ideju" poručenu mi u "pet do dvanaest".
Hvala Jovane na zanimanju. (Sada tek teba da pišem o onome o glavnoj temi ove Eroteke iz dva dijela). Trebalo bi da se tekst poavi večeras.
Naravno, sada sam i ja zainteresovan da satnam za tu "petdodvanaest ideju".
Ispadoh ja teta :)))
Aleksandra!
To je naša interna šala. Naime, Najbolja od svih žena i ja tako (u međusobnoj komunikaciji) skraćeno nazivamo lijepe žene (djevojke)
Svojevremeno su sve djevojke koje su se pojavljivale na naslovnoj strani "Orbisa" (a nisu poznate ličnosti) nazivane samo: Simonida Puhalo.
Dakle, kada smo spremali naslovnu stranu, pa treba da ide neka anonimna djevojka na naslovnu stranu, onda smo tražili da stave "Simonidu Puhalo" i Sejo (tehnički urednik) je stavio Simonidu Puhalo.
Ma,sve je ok,ja se uvek šalim :)
Posjetioci (komentatori) skloni šali su uvijek dobrodošli!
Inače, nastavak teksta je u "procesu proizvodnje". Istovremeno pišem tekst i opisujem nekakve skandinavke. (Uvijek radim na dvije mašine istovremeno)
Pokušajte da pogodite u kom od ta dva posla više uživam.
I dok ti na jednoj "mašini" misliš na Simonidu Puhalo, normalno je da se u skandinavci na drugoj pojave kojekakve greške!
Šta je skandinavka bez greške?! Pih, kao supa bez bibera :)
Da se ne bismo udaljili od teme.
Čekamo reakciju Miodraga Ivaniševića o prvom dijelu teksta. Da li sam koliko-toliko vjerno dočarao atmosferu, makar onaj dio prije nego što se "zakuhalo" ("Careva ćuprija").
Sinoć kasno mi je poslao poruku sa odmora. Kaže da je samo bacio pogled na tekst jer ima problemčiće da se konektuje telefonom na internet.
TEKST O PROMOCIJI MOŽETE VIDJETI I OVDJE
Ne samo da si dočarao atmosferu već si malo i pretjerao. Jedva čekam da pročitam nastavak i da vidim šta ćeš napisati o mom Risti. Slavko, imam probleme sa kucanjem na mobilnom
- ovo ti pišem i brišem skoro deset minuta... Vidim da je na www.slobodnahrcegovina.com osvanuo Mišin tekst o promociji Rebusa uz nekoliko slika. Veliko Hvala obojici - baš ste me zadužili.
Pozdrav iz Opatije
Hvala na javljanju!
Uživaj na odmoru.
(Možda za koji mjesec zajedno dođemo u taj kraj na Susrete odgonetača i zagonetača Hrvatske, u Kraljevicu)
Постави коментар