Portet trgovca Ivaniševića |
Eroteka (121)
Ovo je drugi nastavak
priče o promociji knjige Miodraga Ivaniševića „Rebusi i kako ih se rešiti“. Sa
ovim tekstom možete raditi šta vam je volja, možete ga preskočiti, čitati samo
ovaj dio (zasebna je celina) ali, ako ste radoznali a propustili ste prošli
nastavak, onda skoknite na ovu adresu: http://enigmatikatio.blogspot.com/2014/02/trazeci-hristifora-1.html
Dakle, ko je Hristifor?
Dobro, hajdemo redom.
Nakon uspješno završene promocije, svi smo bili veseli, ali ubrzo smo postali
još veseliji. Naime, nas nekoliko zvanica otišli smo na druženje uz iće i piće
u restoran „Careva ćuprija“. Prisutni - Migo (Ivanišević) sa porodicom, tri
bračna para njihovih najbiližih prijatelja, te dvojica enigmata – Živanić i
pedantni (i važno je naglasiti trijezni!) hroničar zbivanja. Odmah na početku
sebi udaram minus, ali i svima ostalima – Nismo se fotografisali, a štošta
vrijedno je valjalo zabilježiti! Domaćin se baš potrudio. Dobro to što se
sjetio da aperitiv bude loza (hercegovačka) a vino koje se služilo uz večeru
tvrdoški vranac – To smo i očekivali, ali čestitka za to što se potrudio da i
muzika bude primjerena veselom skupu!? Specijalno za nas, cijelo veče –
sevdalinke, stare hercegovačke pjesme, evergrin muzika sa prizvukom tog dijela Evrope.
Bravo za domaćina! (Intuicija mi govori da je tu značajnog udjela imala i
supruga Nada, inače, iz Bosne).
Rekoh svi smo
zadovoljni i veseli, a u našu veselu atmosferu uključiše se i uslužni konobari
i muzičari. Prava domaća, domaćinska, atmosfera. (Ostali gosti su morali da nas
trpe, ali nisam zapazio da je neko negodovao).
Tema za razgovor
bezbroj. Lijepo društvo i priča se nadovezuje jedna na drugu. Red pjesme, red
priče, red vina (rakiju smo već popili!). Pomalo se i mezi (pogađate šta je za
predjelo), pa se priča nastavlja, pa se večera, pa se nazdravlja (više puta)...
Sam sebe tapšem po
ramenu, jer sam tog petka bio u Beogradu u prijatnom društvu. Upoznao sam neke drage ljude. Ubrzo
svi imamo osjećaj da se znamo stotinu godina.
Kažem Ivaniševiću
(sjedi do mene) da je sve tačno ono što sam rekao na promociji, uz jedan detalj
– Kada sam čuo da je slikar i dizajner Ivanišević napisao knjigu mislio sam na
jednog drugog Ivaniševića iz mog kraja, te da sam se bacio na pretragu preko interneta i tada
saznao sa se radi o dva prezimenjaka približno istih godina i sličnih
interesovanja. Prve informacije sa interneta su mi dale nadu da je Miodrag neko
ko bi mogao napisati interesantnu knjigu. Biografija mi je ulijevala nadu. Kada
sam dobio knjigu, moje nade su se obistinile. Tako ćaskamo, i onda dodatni
stimulans dobrom raspoloženju. Komšinica, ako sam dobro zapamtio, doktorka
ginekološkinja (Rodna ravnopravnost! Da me čuje đed, momentalno bi me se
odrekao!) zatraži malo pažnje. Muzika stade i ona se obrati svom dragom
komšiji: „Migo, knjiga ti je divna, ...knjiga ti je krasna... ja sam
zadivljena...tako sam ponosna što imam tako pametnog komšiju,...knjiga je
divna...eto obećaću ti da ću knjigu pročitati...“ (Opšti smijeh!).
Ćaskamo. Svakom
rečenicom sve sam uvjereniji da sam u društvu interesantnog umjetnika. (I
ostali za stolom su sve interesani ljudi, ali zbog ograničenog prostora,
akcenat bacam na središnju priču). Migo mi priča o karikaturama, o izboru „Pjer“
gdje je nekoliko puta bio u najužem izboru, o tome da ga rebusi interesuju
cijelog života, da ga je rebusima i šahu podučio otac još kad je imao 7-8
godina, o šahovskom meču sa Judit Polgar, o životu u Sarajevu, o planovima...i onda
-TUP „Hristifor!“. Sve priče i anegdote bile su mi interesantne, ali Hristifor
mi se momentalno podvukao pod kožu. U daljem toku večeri, kad god je razgovor
išao na drugu stranu, svog sagovornika sam vraćao na Hristifora.
Migo priprema knjigu o
Risti Ivaniševiću, svom pretku koji je neke davne godine bacio motiku dok je
jario (okopavao) kukuruz po najvećem zvizdanu (čelopeku) i otišao preko brda iz
Popovog polja u bijeli svijet da bi se obogatio. Samo dvije tri anegdote koje
sam čuo, mene su zainteresovale, pa sad jedva čekam knjigu. (Ovdje neću
otkrivati detalje jer nisam pitao Ivaniševića za dozvolu). Ko je Hristifor
(Risto), bogati dubrovački trgovac, kome srpska pravoslavna crkva svake godine,
već stotinu godina, na grobu u Dubrovniku, kao velikom dobrotvoru za Petrovdan
pali kandilo? Da li je na poznatoj slici „Portret trgovca Ivaniševića“ rad
Anastasa Bocarića, mostarski trgovac Risto (kao što literatura govori, a kako
sam i sam mislio) ili njegov savremenik, takođe Risto trgovac, ali mnogo
bogatiji i ugledniji, Dubrovčanin? Koje anegdote o Risti prepričavaju godinama
u Hercegovini, šta kažu legende o trgovcu Hristiforu u Dubrovniku? Šta čuvaju
arhivi o Risti/Hristiforu?...
Nadam se da ćemo sve saznati
uskoro. Nestrpljivo čekam knjigu. (Pročitao sam neke segmente knjige u
nastajanju, i vrlo sam zadovoljan).
Ovdje moram prekunuti
sa pisanjem (kada je najslađe!). Vjerujem da će o djelu/djelima mog novog
prijatelja Miodraga Ivaniševića biti prilike da se još govori.
Preskačem razgovor do
dugo u noć, buđenje u zoru (6.30) da bismo nastavili sa pričom, razgledanje
karikatura, rukopisa, knjiga, slika, ...odlazak do ateljea (mnooooogooo
vrijednih knjiga, i slika). Migo ima nekoliko slika Petra Omčikusa (sva
različita slova u imenu i prezimenu), mnoštvo priznanja za dizajnerski rad,...
Odličan vikend u
Beogradu. Na naše razgovore udarili smo zapetu. Nestrpljivo čekam prvu priliku
da nastavimo.
Čekam i Hristifora!
22 коментара:
Saznajem još jedan detalj. Kandilo na grobu Riste Ivaniševića stalno gori. Dokaz da se radi o važnom čovjeku svoga vremena.
U Hrvatskoj se kaže GINEKOLOGINJA. Mi smo se već naviknuli na takve riječi i više nam ne izgledaju čudno.
Ako se ikad budu uvodile i u Srbiji, ne vidim zašto bi bile drugačije nego u Hrvatskoj.
Za to sam se pokušao našaliti. I dalje ne mogu da se naviknem na takve nazive. Ginekolog je (za mene) ginekolog bez obzira da li je muško ili žensko. (A riječ sam "izmislio" ni ne razmišljajući kako bi se ženski ginekolog zvao). U svakom slučaju, gospođa se lijepo uklopila u veselo društvo.
Miodrag Ivanišević mi je obećao da će sutraa nakon jutarnje kafe napisati nekoliko riječi na ovu temu (promocije i Hristifora).
Danas sam dobio dva mejla. Jedan kolega piše da mu se sviđaju moji tekstovi (Eroteka 120 i 121) i traži da mu pošaljem neke skenirane strane iz knjige da bi lično donio sud o njoj.
U drugom mejlu jedan drugi kolega izražava podršku "Eroteci" u nadi da ću "oživeti rubriku" i da će biti redovija.
Prvom odgovaram da nemam skener, a i da imam ne znam šta bih skenirao jer u knjizi ima više segmenata i priča, a i nemam odobrenje autora za takav vid prezentacije knjige.
Drugom kolegi odgovaram: Možda!
sahovski mec sa judit polgar?
Ostavio bih sada Nićifora po strani i nadovezao se na Belirca u vezi ženskih oblika zanimanja. Kod nas to još nije definisano, pa se piše po svom nahođenju, jedino u listu "Danas" pišu i ženske oblike.
Ako imamo GLUMCA i GLUMICU zašto ne bi imali i GINEKOLOGA i GINEKOLOGINJU ili GINEKOLOŠKINJU. Često puta mi se dešava prilikom čitanja, da na osnovu teksta ne mogu da odredim da li je u pitanju muška ili ženska osoba, pogotovo stranih glumaca, naučnika, pevača i sl. Pogledajte primer BILI HOLIDEJ, svako od nas bi na osnovu imena i prezimena rekao da je u pitanju muška osoba, ali pošto je ona poznata mi znamo da je to slavna pevačica. Posebna priča su novije japanske ličnosti, pogotovo ako prvi put čuješ za nju/njega.
Dakle, bilo bi poželjno pisati i ženske oblike s tim što bi se trebalo dogovoriti koji oblik je u duhu našeg jezika GINEKOLOGINJA ili GINEKOLOŠKINJA ili možda neka treća varijanta.
Lozničanin
Dobro je, najmanje četvorica pročitala ovaj tekst. Dakle, nisam uzalud lupao (Mislim, lupao po tastaturi) dva sata.
Pardon šestorica (i ona dvojica koja su se javila mejlom)
Imao sam čast da budem jedan od dvadeset šahista protiv kojih je Judit Polgar prošle godine odigrala simultanku u Beogradu. Drago mi je da se Slavkovi tekstovi pažljivo čitaju.
Hvala Migo na odgovoru na nepotpisano pitanje (Ja na takva pitanja ne odgovaram, ali vi ostali možete)
Da li se sjećaš ko su bili ostalih 19 rivala Judit Polgar?
Miki Jevremović je izborio remi, a samo je mladi šahista Maksimović bio bolji od Judit. Bio je tu i Aca Seltik.... Uostalom, Judit bolje vodi evidenciju.
koliko se sjećam priče, izdata je i serija poštanskih maraka - na jednoj je bio i trgovac Ivanišević. Izdala naša PTT. Potrudićemo se da i to pronađemo da bi priča bila potpuna!
Tu seriju poštanskih maraka imam, a nabavio sam je odmah kada je objavljena (u vrijeme dok sam bio filatelista). Odavno ne sakupljam marke, ali ih i dalje čuvam u 2-3 albuma, koliko sam uspio da spasim.
Biće da sam osmi. :)
Da reknem i ja štogod o ženskim oblicima zanimanja.
Moderne sifražetkinje bi oči iskopale svakom ko ustvrdi da je nepotrebno dodavati -inja i -ica, a u novije vreme ih je više i sve su agresivnije. Ne dao vam bog da pred njima zucnete o nasilju nad ženama (preporučeni prilog za spašavanje očiju je prema), ili da neku od njih pitate za koga se udala (neeee! Jedino ispravno je: sa kim je stupila u brak). Dakle, više se ne dovodi u pitanje da li treba ili ne treba, ali u mnogim slučajevima i dalje visi u vazduhu: kako treba?
Jezik nam je ionako pun nedoslednosti (počev od glogola, gde, za razliku od bivše brače, imamo i -irati, i - isati i - ovati, bez neke posebne logike) , pa koji god oblik da zaživi - poslužiće (političkoj) svrsi. -Loginja zvuči "inostrano", pa naše borkinje (?!) za ravnopravnost polova na kojekakvim skupovima i tribinama obično koriste - škinja (valjda zato što nije sluginja, nego sluškinja).
Meni je cela ta zbrka u rangu sa biserom jedne staramajke, koja je na autobuskoj stanici u Beogradu jednom davno pitala: "Sine, je l' prošla jedanaestkinja?" :)
Mladene, potvrđujem da si osmi!
Tim brojanjem čitalaca malo se žalim. Vrlo sam zadovoljan brojem čitalaca koji su kliknuli na ovaj tekst.
Broj komentara nije podudaran broju čitalaca :)
Inače, juče je ovaj tekst pogledalo (da li su čitali nisam siguran) 295 ljudi iz 16 država širom svijeta.
Nije rđavo :)
Različitih ljudi (295) jer su se neki vraćali na tekst po 4-5 puta.
Počelo je kao Slavkova lagana priča o promociji knjige o rebusima da bismo došli do najave knjige o Hristiforu. Bilo je raznoraznih komentara, a pamtiće se polemika o ginekolegici.
Hvala ti Slavko na više nego detaljnom prikazu, čim se dočepam kompjutera poslaću ti neku od legendi pa ti vidi da li joj je mjesto na blogu. Možda nađemo i markicu.
Drago mi je da ste se tako lepo proveli posle promocije knjige :)
Glavna svrha svih okupljanja i treba da bude dobar provod.
Tačno! Slažem se u potpunosti!
Постави коментар