EKSKLUZIVNO IZ LJUBLJANE

Pobednička trojka i Sonja

Štefan Marković i Jože Pauman

Od specijalnog dopisnika!
Piše: Sonja Nedić

Moja enigmatska obitelj

Moja obitelj je mala. Samo mama Vesna, tata Jovan i ja. Vesna kaže da sam kao mala plakala što nemam brata ni sestru. Sad više nisam luda da plačem zato što svi pokloni i novci idu meni. Ampak, ja pripadam jednoj većoj obitelji, onoj enigmatskoj. I danas se, na turniru u križemkražemu u selu Crngrobu u okolici Ljubljane, ta tvrdnja još jednom pokazala istinitom. Dočekali su me kao svoju jer mi je tata ugankar, a većina ga ni ne pozna, ali to nije bitno, bitno je da je on jedan od njih, pa sam tako i ja jedna od njih, tj. vas.

Da se recimo dogodi da se moram preseliti u Beograd, znam da bi jedan telefonski poziv bio dovoljan i da bi za dva sata imala organizirani smještaj ili šta god drugo treba. Zato ja idem na skupova enigmata, ako ste se pitali zašto s 23 godine još uvijek putujem s mamom i tatom. Normalno je da se sa svojom širom obitelji susrećeš bar jednom godišnje.

Pravila križemkražema ću ostaviti stručnjacima, samo ću reći da je poredak bio sljedeći:

1.      Božidar Bajec

2.      Marjan Mrvar

3.      Deja Filipan

Sudionici su ispunili moje ankete za diplomski i ovim putem bi im se htjela zahvaliti na tome, a najviše Štefanu Markovičukoji je moj vodič i prevoditelj.

Slovenski enigmati su ipak drugačiji - oni spavaju. Posljedica enigmatskih skupova je ta da Jovan tri dana ne može pričati jer je promukao i tri dana nastoji ispavati ono što nije zbog dugih enigmatskih razgovora. Slovenski enigmati idu kući u pristojno vrijeme.

Zadnji puta kad su Adnan i čika Slavko bili kod nas, sva trojica su taj vikend sve skupa spavala dva i pol sata. I to je jedina razlika između moje slovenske i srpsko-hrvatsko-bosansko-crnogorsko-makedonske obitelji.