среда, 7. мај 2014.

NOSTALGIJA (203)

Enigma 2256, 22.09.2006.

5 коментара:

Slavko Bovan је рекао...

Bajina Bašta svima ostaje u lijepoj uspomeni!

Belirac је рекао...

Nisam bio, al' sam čuo!

Slavko Bovan је рекао...

Mnogo je "jak" naslov teksta. Vjerujem da je redakcijski.

Анониман је рекао...

Мени су сусрети у Бајиној Башти остали у сећању по низу догодовштина.
1. У петак 15.9.2006. почело се са снимањем квиза ''Високи напон'' на РТС. Имао сам част да будем у екипи која је снимала прву емисију; али нисам сео у столицу. Како су снимане две емисије дневно,а у другој је бриљирао Омер Екић, та друга емисија је нешто касније приказана као прва. Иначе, на првој паузи снимања водитељ Дејан Пантелић је питао редакцију - оне горе: је ли ово била проба или смо стварно радили? Одговорили су му да је све дотад урађено за емитовање. Ово говори како је тај квиз имао срећан и успешан почетак... Мислио сам да из БГ идем право за Б.Башту, али ми је последњи аутобус за ББ побегао испред носа, па сам се ипак вратио кући. Другар који ми је био у публици, полако је кренуо на аутобуску станицу и касније стигао у КГ. Кад је стигао кући назвао је моју најбољу од свих жена:''Послао сам ти мужа у Бајину Башту'', на шта му је она рекла да сам и ја дошао у КГ. Прокоментарисао је да сам стварно опичен и да нисам у стању ни да погодим аутобус...
2. У Бајину Башту сам кренуо у суботу рано, и расејан или не, заборавим мобилни телефон. Некако сам стигао до Ужица, али како је агонија чувене ''Ракете'' тад била на врхунцу, једва сам се докотрљао до ББ. Са рецепције сам назвао Мирослава Лазаревића на мобилни, и он ми је рекао да да су на гробљу (полагали цвеће на гроб Михаила Рељића) и да ме чекају. Сео сам у такси, и опет ми је аутобус измакао испред носа. Учесници су,ако се не варам отишли на Дрину.
3. Поподне је било тамичење у састављању анаграма, других такмичења у састављању није било. Први пут сам се такмичио после 28 година бављења енигматиком и победио. Тад сам себи рекао: ко на једном месту победи у састављању анаграма Милана Милина, Динка Кнежевића, Славка Бована и Јана Бажика треба стварно да се замисли!
Анаграми су били :
СУСРЕТИ ЕНИГМАТА У БАЈИНОЈ БАШТИ (ЕЈ ТУГЕ, И ТУ НАБАСАШ НА МИТ О СРБИЈИ)
ЉУБИЧЕВСКЕ КОЊИЧКЕ ИГРЕ (ЕРИ КЉУЧ : ЊИСКЕ, ЧОВЕК И БЕГ)
АПАРАТ ЗА МЕРЕЊЕ КРВНОГ ПРИТИСКА (ПРИКАЗ ТЕ НАПРАВЕ: МА ГОРЊИ ТРЕСКА!)
4. Ни повратак није ништа био бољи. Решад Бесничанин и ја смо седели до касно на аутбуској станици. Он је у неко доба отишао за Пазар неким обилазним путем а ја сам некако дочекао аутобус за КГ.Тада је рађен нови тунел у Овчар Бањи и ту сам се лепо начекао. Кући сам дошао у неко доба ноћи, али су ме чекали породица, комшије и пријатељи јер сам им јавио да доносим (прву) медаљу. Уз звуке трубача (са диска, не уживо) остали смо скоро целу ноћ.

5. Било је још догодовштина које су познате учесницима, а посбно Момиру Пауновићу који је цептерке фасцинирао игром. Било је и кафанског састављања анаграма, тад је неко за Решада сатавио нешто као : Е, НАШ ДИЧНИ СРБИНЕ... А у ноћи субота на недељу остали смо до зоре (било нас је десетак) у угодном разговору о стању у српској енигматици. Кад би могли да вратимо ту атмосферу!
Ацо Јанковић

Slavko Bovan је рекао...

Aco (i ostali) ovakva nostalgična sjećanja su uvije dobra za ovu rubriku. Dakle, šaljite pričice i sjećanja, a i fotografije su poželjne!