Primetno je da u dosadašnjim ocenjivanjima anagrama ima mnogo različitosti. Ovo proističe iz razloga nedostatka vremena, mnogo radova, otaljavanja, navijanja, pa i neznanja. No, želimo li da realno i što poštenije ocenimo sastavljene anagrame, a uz to i da se ne brukamo kao ocenjivači, moramo pri ocenjivanju imati na umu najpre samu definiciju anagrama. Dakle, šta je to anagram?
Siguran sam da gotovo svi znamo da je u pitanju premetaljka, tj. drugačiji raspored slova od zadatog pojma, ali koji najviše asocira, tj. upućuje rešavača u odgonetanje zadatog pojma. Imali smo antologijske primere poput : KRASAN JE ODMOR –Jadransko more, MUDRINA –umni rad, KOTAČ – točak, VRAŠKI RUS JE PESNIČKA LEGENDA - Aleksandar Sergijevič Puškin itd.
S tim u vezi, treba ponoviti da se anagrami vrednuju po uspelosti. U zavisnosti od toga, koliko i kako su sama postakva anagrama i rešenje povezani smisaono i tematski tj. koliko postavka asocira na rešenje, razlikujemo pet kategorija anagrama:
1. istiniti anagram čija postavka najviše asocira na rešenje, kao što su navedeni antologijski primeri.
2. tematski anagram kod koga su i zadatak i rešenje vezani za istu temu, područje
3.pasivni anagram koji može biti i dobar ako se proprati dobrim tekstom.
4. Antigram ili kontrast-anagram čija je postavka suprotna rešenju, ali se i on može tekstom oplemeniti da bude zanimljiv.
5. nonsens anagram, tj. besmisleni anagram, jer između zadatka i rešenja nema nikakve veze. Ali, uz dobar duhoviti tekst i on može biti interesantan.
Takmičari se trude da sastave anagram prve kategorije. Ponekad i nekoliko njih uspe u tome. Ipak, retko se poklope dva potpuno identična sastava. Stoga je na ocenjivačima da dobro odmere sve elemente ocenjivanja.
Na takmičenjima se svi takmičari trude da sastave anagram prve kategorije. Ponekad i nekoliko njih uspe. Treba najpre pregledati sve sastave. Potom izdvojiti anagrame koji imaju KLjUČNI POJAM. tj. onu ključnu reč koja asocira na zadatak. To je, po meni, kao subjekat u rečenici. A nema li subjekta, ne može biti ni rečenice. Naravno, ne treba zanemariti i ostale elemente rečenice, predikat, dodatke… No nema li subjekta, ili se on i ne nazire, nemoguće je anagram ni rešiti.
Žao mi je što se u većini slučajeva, kod ocenjivanja anagrama ne vodi dovoljno računa (ili se ne zna) šta je bitno kod ocenjivanja. A dovoljno je uvek imati na umu samo definiciju, ili se postaviti iz perspektive rešavača, koji ne zna temu – kako bi došao do rešenja?!
Kod ocenjivanja više sastava na istu temu moguće je i treba voditi računa o napred navedenom. Dovoljno je koncentrisati se na ključnu reč, izdvojiti sastave, pa od izdvojenih vagati. Mnogo je teža situacija kod iznalaženja najboljeg sastava kod različitih tema (kao što su naslovni anagrami). Sve su teme različite i navedene elemente za ocenjivanje treba tražiti posebno kod svake.
Naravno, na kraju se ipak izdvoje najbolji sastavi, ali se mnogi ocenjivači pošteno obrukaju. Ne verujem da je u pitanju neznanje, no pasivan pristup i otaljavanje.
A to nekog sastavljača ipak pogodi!
Siguran sam da gotovo svi znamo da je u pitanju premetaljka, tj. drugačiji raspored slova od zadatog pojma, ali koji najviše asocira, tj. upućuje rešavača u odgonetanje zadatog pojma. Imali smo antologijske primere poput : KRASAN JE ODMOR –Jadransko more, MUDRINA –umni rad, KOTAČ – točak, VRAŠKI RUS JE PESNIČKA LEGENDA - Aleksandar Sergijevič Puškin itd.
S tim u vezi, treba ponoviti da se anagrami vrednuju po uspelosti. U zavisnosti od toga, koliko i kako su sama postakva anagrama i rešenje povezani smisaono i tematski tj. koliko postavka asocira na rešenje, razlikujemo pet kategorija anagrama:
1. istiniti anagram čija postavka najviše asocira na rešenje, kao što su navedeni antologijski primeri.
2. tematski anagram kod koga su i zadatak i rešenje vezani za istu temu, područje
3.pasivni anagram koji može biti i dobar ako se proprati dobrim tekstom.
4. Antigram ili kontrast-anagram čija je postavka suprotna rešenju, ali se i on može tekstom oplemeniti da bude zanimljiv.
5. nonsens anagram, tj. besmisleni anagram, jer između zadatka i rešenja nema nikakve veze. Ali, uz dobar duhoviti tekst i on može biti interesantan.
Takmičari se trude da sastave anagram prve kategorije. Ponekad i nekoliko njih uspe u tome. Ipak, retko se poklope dva potpuno identična sastava. Stoga je na ocenjivačima da dobro odmere sve elemente ocenjivanja.
Na takmičenjima se svi takmičari trude da sastave anagram prve kategorije. Ponekad i nekoliko njih uspe. Treba najpre pregledati sve sastave. Potom izdvojiti anagrame koji imaju KLjUČNI POJAM. tj. onu ključnu reč koja asocira na zadatak. To je, po meni, kao subjekat u rečenici. A nema li subjekta, ne može biti ni rečenice. Naravno, ne treba zanemariti i ostale elemente rečenice, predikat, dodatke… No nema li subjekta, ili se on i ne nazire, nemoguće je anagram ni rešiti.
Žao mi je što se u većini slučajeva, kod ocenjivanja anagrama ne vodi dovoljno računa (ili se ne zna) šta je bitno kod ocenjivanja. A dovoljno je uvek imati na umu samo definiciju, ili se postaviti iz perspektive rešavača, koji ne zna temu – kako bi došao do rešenja?!
Kod ocenjivanja više sastava na istu temu moguće je i treba voditi računa o napred navedenom. Dovoljno je koncentrisati se na ključnu reč, izdvojiti sastave, pa od izdvojenih vagati. Mnogo je teža situacija kod iznalaženja najboljeg sastava kod različitih tema (kao što su naslovni anagrami). Sve su teme različite i navedene elemente za ocenjivanje treba tražiti posebno kod svake.
Naravno, na kraju se ipak izdvoje najbolji sastavi, ali se mnogi ocenjivači pošteno obrukaju. Ne verujem da je u pitanju neznanje, no pasivan pristup i otaljavanje.
A to nekog sastavljača ipak pogodi!
11 коментара:
Upravo sada sređujem glasove koji su do sada stigli za Memorijal "Đuro Knežević" i mogu kazati da (uz blage oscilacije u glasovima) desetak anagrama dobijaju baš dosta glasova. Biće zanimljivo i u drugoj fazi.
Ja bih još dodao ljepotu rečenice. Nije važno samo ono što je pjesnik htio reći nego i kako je to rekao. Nije problem pronaći jednu ili više riječi koje dobro pristaju uz zadanu temu ili naslov, pa onda između njih pometati crtice ili od njih napraviti više rečenica, već te riječi treba ukomponirati u jednu lijepu rečenicu. Anagrami kod kojih je višak slova stavljen na početak rečenice u obliku E, O, EH, AH itd. ne mogu imati istu vrijednost. To su za mene polukrnji anagrami :). Ja rađe "žrtvujem" neku "dobru" riječ u korist lijepe rečenice, naravno pod uvijetom da se zadrži povezanost sa temom.
Ni malo humora nije zgorega. Kod ovakvog masovnog i dugotrajnog natjecanja, unatoč ponekim propustima, na kraju se uvijek "iskristaliziraju" najumješniji "slovopremetači". :)
Ovo bi bila dobra tema za neku enigmatsku radionicu na susretima enigmata. Nikola npr. izloži svoje mišljenje i to pokaže na konkretnom primjeru žiriranja npr. naslovnih anagram sa Slavkovog bloga, a onda ostali učesnici radionice raspravljaju o tome.
Ne moraju na susretima enigmata biti samo takmičenja i - svađe. Mogle bi biti i radionice...
Kada je više glasača, sve se "ispegla". Evo, trenutno u Memorijalu "Đ. Knežević" od 27 glasača za jedan anagram glasalo čak 22 kolega, a ima dosta anagrama sa preko 15 glasova.
Pri sastavljanju anagrama obično se prvo pomisli na mogućnost rješavanja i ako se u tom smislu dodje do dobre startne kombinacije onda je rješavač na dobitku, a i anagram bude uspješan.
Kod naslovnjaka to najčešće nije moguće pa se često ide na kvalitet poruke anagrama gdje se najčešće pribjegava humoru. Tako neki anagrami budu vrlo uspješni i dobiju mnogo bodova, ali su nerješivi.
Sa Zdenkom se slažem, ali ukoliko je poruka anagrama efektna i jasna a u rečenici ima veznika, uzvika i raznih znakova interpunkcije onda se može prihvatiti da su i ovi dodaci, gramatički gledano, sastavni dio rečenice.
U svemu, slažem sve s Jovanovim prijedlogom da ova Pešićeva priča može biti šlagvort za radionicu, možda već na Uni 2015.a da Zdenko bude uvodničar.
Ne samo da se slažem, nego i podržavam ideju!Naime smatram , da se protekom vremena stvari mijenjaju pa tako i anagrami. Kako teme, tako i način sastavljanja, pa je već poznato da to umjesto nekih enigmata to radi računalo ( vjerovali ili ne- moj alat je olovka, gumica i pločice kvizovke).
Razumljivo je dakle da , sukladno gore rečenom niti anagrami nisu tako efektni, savršeni, bez faula, zbrkani i slično.
E o tome se da i može razgovarati i peglati.
Sustav "ocjenjivanja" je nešto drugo!
Osobno smatram da ih bude hrpa,( pogotovo kobasica od 40 slova) a što zahtijeva dodatno pretprosijavanje, pa se onda , kao i ja, mnogi izgube u šumi.Ako je , pak, anagram po volji, subjektivan izbor( ako zadovoljava osnovne značajke- da je u vezi s temom, da je rješiv i da sama fraza ima smisla- onda na sudije ne može biti prigovora drugih.
Drago mi je što se rodila ova ideja...
@Slavko Bovan:
Kada je više glasača, sve se "ispegla". Evo, trenutno u Memorijalu "Đ. Knežević" od 27 glasača za jedan anagram glasalo čak 22 kolega, a ima dosta anagrama sa preko 15 glasova.
Matematika je neumoljiva: ako je od 27 sudija 22 dalo svoj glas jednom anagramu, a petorica nisu, onda ta petorica ne znaju šta je dobar anagram... ili obrnuto, što je manje verovatno. A ta petorica (ili njima slični) i te kako odlučuju u završnim glasanjima kada se raspolaže velikim brojem glasova (bodova), i često se dešava da lošiji anagram pobedi ili zauzme bolje mesto od nekog mnogo boljeg. Ja nikad ne glasam kad nemam dovoljno vremena za ozbiljno žiriranje - mislim da je bolje uopšte ne glasati nego to odraditi ofrlje.
Dakle, da ne dužim: mislim da veći broj sudija NE MORA GARANTOVATI PRAVIČNO GLASANJE. I još da dodam da bar četvrtina glasača glasa za svog prijatelja (kad su poznati autori takmičarskih radova). Jedino rešenje je da se oformi grupa od 5-10 proverenih sudija, a da se od njih prave žiriji (bira se 3-5 za žiri od onih koji imaju vremena i ne učestvuju u tom takmičenju).
Slažem se u potpunosti s Miroslavom.
M. Milićević
Složio bih se i ja s tim da nema jedne činjenice.
Trenutno se bira 30 od 142 anagrama, a ako ima 50-tak anagrama za koje se može glasati, onda je 22 od 27 odličan rezultat (plus ako se zna da autor nije glasao za svoj anagram). Dakle, sada kada dobijemo listu od 30 anagrama velika je šansa da upravo taj anagram pobjedi. Hajde baš da napravimo eksperiment po tom pitanju. Da vidimo šta će se dešavati u finalnom glasanju.
Podrzavam Zdenkov kriterij - recenica mora biti suvisla, lijepa, zvuchati savrsheno normalno (duhovitost je super pozeljna) i, posebno, bez tih uzvika i sl neupotrebljivih viskova. Posebno mi je drago kada postavka anagrama ima manje rijechi od originala/rjeshenja.
Oko glasanja - slazem se s Miroslavom veliki broj ocjenjivacha ne garantira savrshen kvalitet ziriranja, ako ih je premalo onda je josh loshije. Desetak bi bilo sasvim dovoljno, da poslu pridju ozbiljno i obrazloze svoj izbor. Shifriranje radova je pozeljno ako je moguce... jeste sve ovo prijateljsko druzenje, ali ako nesto moze biti izvedeno savrshenije zasto ne.
Постави коментар