Ovo sam juče sasvim slučajno našao. Dužan sam neke odgovore i objašnjenja. Dejane, kada sam ja već bio zreo književnik, ti si gurao papuču i govorio "brn-brn" :) Jašta nego književnik! Pripremam vizit-kartu pa smišljam šta sve treba da turim tu, ili je možda dovoljno Slavko svestrani genije? (Pojašnjenje za slušajne čitaoce koji me ne poznaju - Malo se sprdam. Nemam ja nikakve književne ambicije, iako bi se u mojim papirima moglo pronaći svašta. Ne "svašta" u negativnom smislu, već svašta u značenju - različiti tekstovi)
Migo, Jovane, Mirka - Vjerovali ili ne, priča je istinita. Ja sam samo zapisao i uobličio u tekst. Pisao po sjećanju te 2002. godine na osnovu kazivanja iz 1980-1981. Mislim da sam potrefio i stil izražavanja Zorke Medanove. Sve činjenice (i imena) iz priče odgovaraju istini.
Zdenko, takođe, i ja sam ljubitelj kratkih priča. Svojevremeno dok su novine bile novine, a ne kao danas "novine", mnoge od njih su njegovale kratku priču kao obavezan sadržaj. Tu je bilo pravih bisera.
Vjerovatno je mnogima poznato sledeće (kopirano je sa interneta): Postoji anegdota da je "Najkraću priču ikad ispričanu" ispričao mladi Ernest Hemingvej. On je, naime, svojim prijateljima tvrdio da može napisati jednu kompletnu, smislenu priču – u samo 6 reči!
Njegovi prijatelji su se slatko nasmejali i naravno nisu se složili sa tom izjavom. Štaviše, svi su se u 10$ opkladili protiv njega, tvrdeći da je to nemoguće.
Hemingvej je uzeo čistu salvetu sa stola, napisao na nju 6 reči i prosledio je svima da pročitaju. Nakon što su pročitali PRIČU svi su se jednoglasno složili da je on bio u pravu. Ovo je NAJKRAĆA PRIČA IKAD ISPRIČANA:
12 коментара:
Slavko, nisam znao da si ti i književnik:)
Volim kratke priče. Sažeto, kratko i jasno. Super!
Bravo Slavko! Meni je ova pričica baš legla.
Kratko - jasno. Ko razumije shvatiće, a ko nije njemu dvije;-).
I neka sad čitaoci nadugačko razmišljaju zašto baš Zorka Medanova i ko je Đuro Crnogorac...)
I meni se dopalo. Kilo dinamita je zasjenilo sve ostalo. :)
Ovo sam juče sasvim slučajno našao. Dužan sam neke odgovore i objašnjenja.
Dejane, kada sam ja već bio zreo književnik, ti si gurao papuču i govorio "brn-brn" :)
Jašta nego književnik! Pripremam vizit-kartu pa smišljam šta sve treba da turim tu, ili je možda dovoljno Slavko svestrani genije?
(Pojašnjenje za slušajne čitaoce koji me ne poznaju - Malo se sprdam. Nemam ja nikakve književne ambicije, iako bi se u mojim papirima moglo pronaći svašta. Ne "svašta" u negativnom smislu, već svašta u značenju - različiti tekstovi)
Migo, Jovane, Mirka - Vjerovali ili ne, priča je istinita. Ja sam samo zapisao i uobličio u tekst. Pisao po sjećanju te 2002. godine na osnovu kazivanja iz 1980-1981. Mislim da sam potrefio i stil izražavanja Zorke Medanove. Sve činjenice (i imena) iz priče odgovaraju istini.
Zdenko, takođe, i ja sam ljubitelj kratkih priča. Svojevremeno dok su novine bile novine, a ne kao danas "novine", mnoge od njih su njegovale kratku priču kao obavezan sadržaj. Tu je bilo pravih bisera.
Vjerovatno je mnogima poznato sledeće (kopirano je sa interneta):
Postoji anegdota da je "Najkraću priču ikad ispričanu" ispričao mladi Ernest Hemingvej. On je, naime, svojim prijateljima tvrdio da može napisati jednu kompletnu, smislenu priču – u samo 6 reči!
Njegovi prijatelji su se slatko nasmejali i naravno nisu se složili sa tom izjavom. Štaviše, svi su se u 10$ opkladili protiv njega, tvrdeći da je to nemoguće.
Hemingvej je uzeo čistu salvetu sa stola, napisao na nju 6 reči i prosledio je svima da pročitaju. Nakon što su pročitali PRIČU svi su se jednoglasno složili da je on bio u pravu. Ovo je NAJKRAĆA PRIČA IKAD ISPRIČANA:
“Na prodaju dečije cipelice. Nikad nošene.”
Đuro Crnogorac im je bio vjenčani kum, i objektivno gledajući uopšte nije bio ružan (grdan), ali sve je u oku posmatrača, pa tako i u očima Zorke.
Ne bi trebao biti grdan ako su ga zvali Medan :)
Medan je prezime (djevojačko).
Pa to sam i pomislio kad sam pročitao priču: gle Slavka, zapisuje ko - Vuk Karadžić!
Постави коментар