Полажајник или Полoжајник (у неким крајевима и Радован) је ритуални гост, први посетилац који долази у кућу једном годишње зимских празника, у периоду од Митровдана (26.Χ/8. XI) до Богојављења (празника Три краља) (6.1/19.1), иако се верује, доноси домаћинству срећу, родност и богатство. Обред је познат код Словена карпатско-балканског ареала - Украјинаца, Полака, Словака, Словенаца, Срба, Хрвата, Бугара (срп. полажајник, полаженик, положајник, походник, рус. полазник, укр. полазник, пољ. podlaźnik, свк. polažeň, polaznik, словен. polažar, polažič, буг. (с)полезник, полазник, по(х)ожняк, походняк, полазница).[1]
Mile i Sofija Bovan su 18 godina imali polaznika sa inicijalima SB. Kažu da su me prvi put roditelji odnijeli u susjednu kuću kad sam imao 33 dana jer je Mile insistirao da baš ja budem polaznik (Prepoznao budućeg dobrog čovjeka ha-ha). Sve do mog punoljetstva svake godine sam ustajao u 05.30 da budem polaznik iako smo se preselili u novu kuću (nismo više bili komšije). Jedne godine (kad sam imao 15-tak) godina zamalo nije došlo do žestokog skandala. Kada sam došao i čestitao Božić, vidim nešto nije u redu. A ono, jedan moj rođak pokušao da se pojavi ranije od mene. To je bio skandal svjetskih razmjera jer se u mom kraju TAČNO ZNA KO JE KOME POLAZNIK. Kada sam navršio 18 godina, sporazumno smo predali dužnost mlađem.
Da je ta titula u Hercegovini veoma bitna pokazuje činjenica da i sada svi u toj porodici, čak i čukununuci znaju da sam bio polaznik.
Vrlo često se ponavlja anegdota kada sam imao tri godine. Donio sam kafu, šećer i pakovanje alve (zauzvrat sam dobio dobre pare), a kada sam polazio tražio sam da mi vrate makar alvu :)
Kako i ne bi tražio alvu kada je slatka, a moj slučaj čest je bio, da odem kod komšinice, baš ono mali, klinac, a ona me nudi patišpanjom, a ja kažem da neću, i pružim ruku,da mi stavi na dlan (tako na selu bilo, iz ruke, kak'i tanjirići), i okrenem glavu suprotnu stranu od ruke, kao stid me i nije mi do patišpanje, i tako po više puta za redom kažem, neću a patišpanja lepo ode niz grlo.Eh, da sam otišao u političare...
"Patišpanj" je malo iskrivljen naziv od originalnih izraza - "pandišpan" ili "pandispanja" i znači "španksi hleb" ... i dalje ono što je Slavko objasnio.
12 коментара:
Полажајник или Полoжајник (у неким крајевима и Радован) је ритуални гост, први посетилац који долази у кућу једном годишње зимских празника, у периоду од Митровдана (26.Χ/8. XI) до Богојављења (празника Три краља) (6.1/19.1), иако се верује, доноси домаћинству срећу, родност и богатство. Обред је познат код Словена карпатско-балканског ареала - Украјинаца, Полака, Словака, Словенаца, Срба, Хрвата, Бугара (срп. полажајник, полаженик, положајник, походник, рус. полазник, укр. полазник, пољ. podlaźnik, свк. polažeň, polaznik, словен. polažar, polažič, буг. (с)полезник, полазник, по(х)ожняк, походняк, полазница).[1]
Da ste živi i zdravi!
Moj Petar je ˝profesionalni˝ položajnik u nekoliko kuća već 12 godina i za to vreme je zaradio dosta para:)
Mile i Sofija Bovan su 18 godina imali polaznika sa inicijalima SB. Kažu da su me prvi put roditelji odnijeli u susjednu kuću kad sam imao 33 dana jer je Mile insistirao da baš ja budem polaznik (Prepoznao budućeg dobrog čovjeka ha-ha). Sve do mog punoljetstva svake godine sam ustajao u 05.30 da budem polaznik iako smo se preselili u novu kuću (nismo više bili komšije). Jedne godine (kad sam imao 15-tak) godina zamalo nije došlo do žestokog skandala. Kada sam došao i čestitao Božić, vidim nešto nije u redu. A ono, jedan moj rođak pokušao da se pojavi ranije od mene. To je bio skandal svjetskih razmjera jer se u mom kraju TAČNO ZNA KO JE KOME POLAZNIK. Kada sam navršio 18 godina, sporazumno smo predali dužnost mlađem.
Da je ta titula u Hercegovini veoma bitna pokazuje činjenica da i sada svi u toj porodici, čak i čukununuci znaju da sam bio polaznik.
Vrlo često se ponavlja anegdota kada sam imao tri godine. Donio sam kafu, šećer i pakovanje alve (zauzvrat sam dobio dobre pare), a kada sam polazio tražio sam da mi vrate makar alvu :)
Kako i ne bi tražio alvu kada je slatka, a moj slučaj čest je bio, da odem kod komšinice, baš ono mali, klinac, a ona me nudi patišpanjom, a ja kažem da neću, i pružim ruku,da mi stavi na dlan (tako na selu bilo, iz ruke, kak'i tanjirići), i okrenem glavu suprotnu stranu od ruke, kao stid me i nije mi do patišpanje, i tako po više puta za redom kažem, neću a patišpanja lepo ode niz grlo.Eh, da sam otišao u političare...
Ja sam mislio da se to zove "preležajnik" :)
Živi i zdravi,još se kaže ,i bolji od ćaće.
božo
Polaznik....a Dolaznik?
Interesira me šta je patišpanj.
To je tzv. "žuti kolač" (bez "išta") koji služi kao osnova za druge kolače npr. čupavce, kozačke kape, ...
"Patišpanj" je malo iskrivljen naziv od originalnih izraza - "pandišpan" ili "pandispanja" i znači "španksi hleb" ... i dalje ono što je Slavko objasnio.
korekcija: "španski hleb"
Постави коментар