VRATILI SMO SE U KIKINDU

Noćas, tačno u ponoć, kikindska ekspedicija stigla je na polaznu tačku. Bio je planiran povratak do 15.00 (polazak je bio u 05.10) ali smo bili prinuđeni da oko sat vremna uživamo u pogledu koji se pruža na usponu prema Bradini (iza Konjica) a onda još jedno šest sati da razgledamo lepote Kreševa (30-tak km od Sarajeva). Ipak, ako se zanemari to neplanirano zadržavanje, sve je bilo ODLIČNO.

Narednih dana biće izvještaja na TIO.

Sada ukratko. Na kvalifikacijama za kviz Vanja Tomašev je imao 41 poen (od 50), Velimir Šmrkić, sedmostruki pobednik, i ja (prošlogodišnji pobednik) po 37, dok je Milan Kandić, student mašinstva, bio četvrti sa 31 poenom. Kviz je najavljen sa: "takmičenje tri momka i jednog dede, trojice Hercegovaca i jednog Lale, trojice inženjera i jednog pravnika..." Bilo je izuzetno zanimljivo takmičanje, kako nama takmičarima tako i mnogobrojnoj publici. Do pred sam završetak kviza sva četvorica smo bili u igri, svi smo mogli biti svako mesto (od prvog do četvrtog). Ima sam malo više spretnosti i još više sreće, te sam tri pitanja do kraja obezbedio pobedu (odbrana titule!) a u poslednjem pitanju Šmrkić je osvojio dovoljno bodova za drugo mesto, dok je Vanja Tomašev, koji je prošle godine bio drugi, morao zadovoljiti bronzanom medaljom. Na kraju, na pitanje voditelja koji su utisci rekoh: "Ne da se deda" što publika dočeka aplauzom.

Dakle, prva tri mesta osvojili su tri člana EKK, dok je četvrti prisutni član, Dragiša Cetić, za malo ostao bez finala, ali je na finale došao iz 50 km udaljenog Gacka  da bodri klupske drugove (iako je tvrdio da navija za Kandića, za sada jedinog nečlana EKK u finalu).

Bilo je baš dobro. Na fotografiji koju je napravio Dragiša Cetić  vidi se "šetanje" naših medalja u obližnjem kafiću.

Po povratku u Kikindu zatekao me ogroman broj mejlova. Trebaće mi dan-dva da sve rasporedim i obradim. Molim za malo strpljenja. Sve ću dovesti u red, ali sada imam prioritet - Treba malom Luki pokloniti medalju. Nije ga đed vidio sedam dana...