Zagonetke iz Rebusa (3)
Časopis REBUSI br. 37 str. 8 – 15. IX. 1953.
Ovu stranicu iz 37. broja Rebusa odabrao sam jer ima više različitih zagonetaka: književna posjetnica, kvadrat 7x7, niz dopunjaljki, pletenica i slovni rebusi – svaki s po tri odgonetke te magična bela ukrštenica. Rebusi nisu potpisani, no rebusolozi će sigurno naći sve odgonetke.
Tu je i jedan kvadrat 7x7 čiji autor je stanoviti Tomić, no ne znam kako mu je ime. U svojoj evidenciji imam dvadesetoro autora s tim prezimenom, ali iz tog razdoblja najbliže bi bio Radivoje Tomić koji je bio suradnik beogradske Enigme 1955. godine. Možda je i on suradnik koji bi mogao nositi pseudonim Raško? Pod šifrom Dr. krije se zagonetač Dragan Rumenčić, a Dima je pseudonim Radmila Dimitrijevića.
Šifra Enig ostala je neriješena, bar za mene. (Stjepan Horvat)
9 коментара:
U magičnom kvadratu odgonetka prvog pojma može biti i VOKATIV i LOKATIV, a nikako kako je opisano: 7. padež INSTRUMENTAL. Pametnome dosta.
Park, Slovak - Uzde - Samac (par K, slova K, uz D E, sama C)
NEKE ODGONETKE:
Anagram: PERL BAK "DRUGI BOGOVI";
Kvadrat 7 x 7:
LOKATIV
OKOMITE
KO?OTAL
AMORALI
TITANIK
ITALIJA
VELIKAN
Magična bela ukrštenica:
sprat, ugaon, strane, Ronsar, presto, istina, rasti, Tened, antikvarijati, Teo, Vilko, cin, altan, Uri, rkati, kej, gostioničarka, Antej, ambar, osinac, Krbava, naneti, ekavac, radin, jarac.
Dopunjaljke: k-ren-e, o-doš-e, p-obed-e, s-trad-a, i-spad-a.
Slovni rebusi: KK= park, istok, Slovak; DE= uzde, Dode, pride; CC= cista, samac, cece;
Vlašar
U srpskom jeziku lokativ je sedmi, a instrumental šesti padež. Vidjeti npr. ovdje: sr-Wikipedia.
A to nisam znao, hvala. Može mala nagradna igra: tko prvi nađe ovog američkog atletičara KO?OTAL iz magičnog kvadrata.
Ja tipujem, zasad bez dokaza, na COYOTAL.
TiO ima i edukativni karakter, tzv. obrazovanje odraslih :)
Što se tiče padeža, nisam ni ja znao da je lokativ sedmi u srpskom jeziku. Ja sam učio u školi da je instrumental 7. padež i mislio sam da to važi za obje varijante.
U Vukovoj pismenici iz 1814. (tj. u prvoj srpskoj gramatici na narodnom jeziku) ima 6 padeža, kao u latinskom. Imaju čak i imena u duhu slavjanoserbskog jezika (koja im je po svoj prilici ranije dao Mrazović): imeniteljni, roditeljni, dateljni, viniteljni, zvateljni i tvoriteljni (odgovara instrumentalu). Lokativ se pojavljuje malo kasnije, te se u gramatici Ilije Zaharinovića zove skazateljni. Daničić u svojoj gramatici (1850) navodi te prevode, ali ih jednostavno zove: prvi, drugi... i sedmi (lokativ).
Dakle, ako nekoga zanima zašto ke u srpskom lokativ 7. padež, eto odgovora: zato što je sa zakašnjenjem dospeo na listu.
E sad... od koje tačke se ta stvar može pratiti kod Hrvata, ne znam točno jer oni navode neke predilirske izvore, kao glasovitu Kašićevu gramatiku, mada nije izvesno o kom jeziku taj Kašić govori (to je nekakav čakavsko-štokavski miks). U svakom slučaju, on je već 1604. postavio na sedmo mesto padež koji odgovara instrumentalu i označavao ga kao sedmi ili Sept. (imao je i osmi, Oct. za množinu). No, kod njega je 6. bio ablativ, nasilno poistovećen sa latinskim ablativom tj. nije imao lokativ (osim valjda u množini, ali to je naknadna interpretacija iz 20. veka). Taj ablativ su prepisivali sve do sredine 19. veka i na to mesto je u ilirskom periodu uskočio lokativ (zanimljiva stvar: lokativ je i tamo ušao poslednji, ali je 7. mesto na listi već bilo zauzeto i zato je postao šesti).
Постави коментар