REAGOVANJE

Autor: Zdenko Capan

NOSTALGIJA (390)

Prilog: Jovan Nedić

U Enigmatskom udruženju "Čvor" radio sam kao urednik enigmatskih izdanja od 17. jula 1978. do 30. aprila 1980. godine i ponovo od 4. maja 1981. do 31. decembra iste godine. U međuvremenu sam bio na odsluženju vojnog roka u Somboru i Lokvici kod Nove Gorice.

Ova fotografija snimljena je na spratu "Čvorove" stare zgrade (do ulice) u avgustu 1979. Kasnije je izgrađena nova zgrada u dvorištu pa je redakcija preseljena u nju.

ZRNCA (697)

Autor: Ilija Đurković

ASOCIJACIJE (668)

Autor: Miodrag Bata Babović

ANAGRAMIRANJE (1412)

Autor: Verica Rajović

REBUSANJE (1314)

REČ PO RIJEČ (791)

BENGALSKA VATRA

Bengalska vatra je poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora, gori lagano crvenim žutim, zelenim ili belim plamenom.

SKANDI PESMARICA

Još jedan specijalitet Mladena Markovića.

ANAGRAMIRANJE (1411)

Povodom 91. godišnjice rođenja Mire Alečković.

AKTUELNO IZ KATARA

Autor: Luka Pavičić

EVERGRIN (319)

Somborska ukrštenica broj 2

Autor: Milan Milin
(Prilog: Ilija Đurković)

REBUSANJE (1313)

IDEMO NA UNU (4)

Idemo li na Unu u maju?
Ako mogu zaključiti iz razgovora sa enigmatima i poruka koje mi stižu - IDEMO!
Više kolega je izjavilo da sa nestrpljenjem očekuju zakazani susret u "Sedri".

Možda je vreme da malo porazgovaramo o pravilama kvizovke koja će važiti na najavljenom turniru.
Evo polazne osnove. Tekst sa SH.WIKIPEDIA

ANAGRAMIRANJE (1410)

Autori: Luka i Slavko

Povodom 113. godišnjice rođenja srpskog matematičara.

ZRNCA (696)

Belomanastirke Vesna i Sonja čekaju "vođu puta" koji "lunja" Sentom

ZLATKO U NOVINAMA

Ukrštanje - Zlatko Delić, doktor za reči

Enigmatika na izdisaju!

Banjalučanin Zlatko Delić, koji se kao jedan od najboljih srpskih enigmata skoro četiri decenije bavi uredničkim opisom i izradom svih vrsta ukrštenica, kaže za Press da su štampana enigmatska izdanja na izdisaju.

Tekst možete pročitati: OVDE

ASOCIJACIJE (667)

Autor: Marko Mihaljević

ŽIRIRANJE NASLOVNJAKA

Počela je druga faza žiriranja 3. kola Naslovnih anagrama. Tokom dana autori će dobiti listu od 229 odabranih anagrama. Svi učesnici će imati zadatak da udaberu 30 anagrama  boljih od ostalih. Odabrane anagrame ne treba rangirati!

Na listu svaki autor može uvrstiti najviše 3 svoja anagrama.

Rok: subota 07.02.2015. do podne.

Nakon obrade pristiglih glasova biće formirana lista anagrama koji će biti upućeni na ocenjivanje.

ANAGRAMIRANJE (1409)

Autor: Verica Rajović

REBUSANJE (1312)

Autor: Mesud Malkoč

Rešenje rebusa

REČ PO RIJEČ (790)

Drvored u Kikindi (foto: Jovan Nedić)

AMERIČKI KOPRIVIĆ

Američki koprivić (Celtis occidentalis L.), poznatiji kao BOĐOŠ (mađ. bogyo – bobica), drvo je poreklom iz Severne Amerike. Najčešće se pojavljuje kao primešana vrsta u lišćarskim šumama u rečnim dolinama, naročito reke Misisipi i njenih pritoka. Bođoš je drvo koje može da naraste u visinu do 35 m, najčešće ne više od 20 m. Voli bogata i sveža zemljišta, iako uspeva i na slanim, i oceđenim, peskovitim zemljištima. Otporan je na niske temperature i sušu. Takođe, dobro podnosi gradska zagađenja. Cvetovi su jednodomi, zelenkasti, sitni, promaljaju se u rano proleće, istovremeno s listanjem. Plod je okrugla, plavičastocrvena ili tamnocrvena koštunica. Zri u mesecu septembru i oktobru. Bobica je jestiva, a za ishranu ga najviše koriste ptice. Pionirska je vrsta, pogodna za zaustavljanje erozionih procesa. U Americi je često upotrebljavan u poljozaštitnim pojasevima dok je kod nas najčešće u parkovima i drvoredima u Vojvodini. Ime rodu, Celtis, dao je čuveni švedski botaničar Karl Line (Linnaeus Carolus, 1707-1778) prema grčkoj reci koju je Plinije koristio za opisivanje nekih vrsta. Zrela bobica bođoša upotrebljava se tucana kao začin ili se, pak, prave hranljivi kolači od mlevenog ploda zamešanog a kukuruznim brašnom i masnoćom. Urođenici iz Dakote (indijanci) bođoš zovu Yamnumnugapi, đto znači zdrobiti, pošto ptice drobe bobicu u ishrani. Takođe, poznata je upotreba u narodnoj medicini američkih urođenika (indijanaca) u lečenju prehlade, upale grla i regulisanja menstrualnog perioda. U Somboru, (a zasigurno ni u Kikindi,) ako kažete koprivić, niko neće znati o čemu govorite. Ako kažete bođoš, e, to je već nešto drugo. Neki mu se dive, neki klinci pune pljuce njime, neke sove žive na njemu, a neki bi baš da poseku "onaj veliki, ispred kuće".

Prilog:Ilija Ozdanovac. Izvor: http://www.biblioso.org.rs/eko.php?id_eko=21&lng=sr

Ivan Šugar (*) navodi mnoštvo hrvatskih naziva za ovu vrstu, abecednim redoslijedom:
balačinka, čiburić, ćići borići, drenjula, fafarikul, fafarikule, fafarinka, fafarika, farikul, gangulić, glandulić, glangulić, grangulić, haharinka, kastanjuole, kompriva, koprivac, koprina, kopriva, kopriva stup, koprivić, koprivnjak, koprna, koprnja, koprva, kostanja, kostanjula, kostela, kostelić, kostelj, kostelja, koster, kostila, kostilja, kostjela, kostrila, košćela, košćela crna, košćil, koštel, koštela, koštil, kršanac, kupriva, ladonja, landonja, ledonja, lidonja, pelegrinka, pokriva, pokrivići, pokrova, popriva, poprivić, taferikola
*) Ivan Šugar, Hrvatski biljni imenoslov (Nomenclator botanicus Croaticus), 857, Matica hrvatska, Zagreb, 2008.
 

Prilog: Jovan Nedić

Izvor: hrvatska Vikipedija

ANAGRAMIRANJE (1408)

Autor: Luka Pavičić

Povodom 93. godišnjice rođenja.