недеља, 28. мај 2017.
BOŽIVRAN 2017
Povodom tridet pet godina
aktivnog rada Enigmatski klub Božidar Vranicki Split
organizira dopisni sastavljački natječaj Boživran 2017, koji se
sastoji od četiri enigmatske vrste: križaljka,
premetaljka, rebus i magični lik.
1. Križaljka: Zadatak je sastaviti SKANDINAVKU
dimenzija 8x14 polja, uz obavezno uvrštavanje naziva berem jedne enigmatske ili
logičke zagonetke.
2. Premetaljka: Zadatak je sastaviti čistu premetaljku od slova sintagme:
TRIDESET PET GODINA ENIGMATIKE ''BOŽIVRANA''
3. Rebus: Zadatak
je sastaviti klasični rebus
u čijoj postavci mora biti uvršten barem jedan broj, tj. kombinacija
bro(jev)a i drugih pojmova, vodeći pri tom računa o načinu prezentacije rebusa.
4. Magični lik: Zadatak je sastaviti MAGIČNI
KVADRAT dimenzija 8x8 polja,
sa uvrštenom sintagmom BOŽIVRAN, na bilo kojem mjestu mreže.
Generalno
pravilo:
Radovi u bilo kojoj kategoriji, moraju biti enigmatski ispravni uz obavezno korištenje ijekavice i etimoligije.
Rok za slanje radova je 30. svibnja 2017. godine, a
sastavljači mogu poslati maksimalno tri rada
u svakoj kategoriji na adresu kluba:
EK "Božidar
Vranicki", 21 000 Split, Vranjčki put 8, p.p. 263 ili luka130859@gmail.com
Uz rad(ove) obavezno dopisati
svoje ime i prezime, adresu, telefon i(li) e-mail,
radi kontakta. Za dodatna pojašnjenja možete se obratiti na gornji e-mail ili mob. (+385) 099 30 70 511.
Pristigli radovi bit će šifrirani
i priređeni za žiriranje. (Pr)ocjenivanje
radova, vršit će sami sastavljači prema vlastitom nahođenju, tako što će deset
uradaka ocijeniti sa: 13,
10, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2 i 1 bod(ova), s tim da autori
ne smiju davati bodove svom radu. Dvadeset
najboljeplasiranih radova će potom biti poslano na ocjenjivanje petorici
neovisnih enigmata.
Poredak po kategorijama utvrdit
će se zbrajanjem plasmana, a titulu pobjednika BOŽIVRAN 2017
ponijet će najboljeplasirani sastavljač na osnovu zbroja plasmana
radova u tri kategorije. Ukoliko autor ima radove u sve četiri
kategorije, u obzir se uzimaju tri bolja plasmana. U slučaju istog broja
bodova, dva ili više natjecatelja, poredak će odrediti plasman četvrtog rada
(ako ga ima), a potom usporedba plasmana tri vrednovane kategorije, te osvojeni
bodovi po kategorijama.
Službena obznana rezultata i
proglašenje najboljih učesnika bit će najesen na 33. SOZAH-u. Vjerujemo da će enigmatski listovi naći prostora za objavu
izvješća, kao i ponajboljih radova, a za najuspješnije sastavljače ćemo se
potruditi osigurati makar simbolične nagrade.
Split, 1.
ožujka 2017.
Za EK BOŽIDAR VRANICKI
Luka Pavičić, predsjednik
REČ PO RIJEČ (1586)
ČARNOK
Čarnok je
arheološki lokalitet koji se nalazi u naselju Bačko Dobro Polje u opštini
Vrbas. Pripada kategoriji spomenika kulture od velikog značaja. Arheološka
iskopavanja vođena su u periodu od 1984. do 1991. godine. Na prostoru južno od
Vrbasa u ataru naselja Bačko Dobro Polje, na potesu Čarnok, otkriveno je
naselje otvorenog i zatvorenog tipa. Naselje je bilo okruženo bedemom
elipsoidnog oblika. Ovakav tip utvrđenja karakterističan je za Podunavlje u 1.
veku p. n. e., a namena mu je pre svega odbrambrena. U knjizi Fridriha Loca se
navodi da je pronađen kružni šanac koji su imali Avari oko svojih utvrđenja i
on zaključuje da su ovaj teren kasnije, u 6. veku naseljavali Avari i Sloveni
(posle prodora Huna).
Osim što je
arheološki lokalitet, Čarnok je i Spomenik prirode treće kategorije zaštićenih
prirodnih dobara, značajno prirodno dobro, zbog retkih biljnih i životinjskih
vrsta koje ga nastanjuju.
Dolaskom
Kelta na ova područja u drugoj polovini 4. veka p. n. e, Čarnok postaje keltski
opidum, i funkcioniše prvenstveno kao trgovački centar a kasnije dobija i
odbrambenu ulogu. Od 1. veka nove ere ovi prostori su deo tzv. barbarikuma koji
se nalazi naspram Rimskog carstva i doživljava direktne uticaje Rimske
civilizacije. Istovremeno dolazi do naseljavanja Sarmata, naroda iranskog
porekla, koji donose i grčko-helenističke kulturne uticaje. Od 4. veka naše ere
prostore zapljuskuju talasi naroda koji su nošeni velikom seobom naroda i
Čarnok gubeći stratešku važnost biva trajno napušten.
Na
lokalitetu je otkriveno naselje sa utvrđenjem elipsoidnog oblika. Oko naselja
se nalazi zemljani bedem i rov. U središnjem delu je prostor za koji se
pretpostavlja da je predstavljao trg. Otkriveni su ostaci nekoliko horizonata
nastanjivanja.
Izvan
bedema konstatovano je naselje otvorenog tipa, sa obektom koji bi mogao biti
poluzemunica sa rovom. Pretpostavlja se da je ovo starije naselje.
Izvor: Vikipedija
субота, 27. мај 2017.
HAJRINI ANAGRAMI
HajroHodžić šalje anagrame i piše:
Luka je predložio i evo - u
prilogu su dvije verzije mojih anagrama sa ovogodišnje Une, koristite ih ako vam odgovara,
vaši komentari i komentari vaših rješavača su više nego dobrodošli.
Prva
verzija je original koji je ponuđen prisutnim natjecateljima – 33 anagrama bez
fraza, vrijeme rješavanja je bilo 30 minuta, najbolji je bio Boris sa 18
riješenih… Ova je verzija dobra ako želite da se vaši rješavači
uporede sa onima na Uni. Druga verzija je sa frazom što je bitno olakšanje.… Na
Uni mi je prigovoreno (bez sumnje s pravom) da je zadatak pretežak ovako bez
fraza, nekima se ni anagrami nisu dopali … Moja je ideja bila da ponudim malko
drugačije anagrame te da kratkoćom vremena istaknemo sposobnost nekih da stvar
urade brže. Nije mi neprihvatljivo da je nemoguće riješiti sve. Vjerujem da je
dobro da svaki susret ili konkurs ima specifičnosti i varijacije, što ne znači
da neću usvojiti moguće prijedloge za promjene.
AKO ŽELITE DA SE TESTIRATE, NE OTVARAJTE KOMENTARE, VEĆ PROBAJTE KOLIKO ANAGRAMA MOŽETE ODGONETNUTI ZA 30 MINUTA.
AKO ŽELITE DA SE TESTIRATE, NE OTVARAJTE KOMENTARE, VEĆ PROBAJTE KOLIKO ANAGRAMA MOŽETE ODGONETNUTI ZA 30 MINUTA.
STILISTIKA STIHA
ЕНИГМАТСКА КЊИГА
У ФУСНОТАМА УНИВЕРЗИТЕТСКОГ УЏБЕНИКА
Пише: Момир Пауновић
Када
сам одлучио да напишем књигу „Стиховни анаграм и његове варијације“ (Књижара
„Прота Васа“, Панчево, 2001), знао сам да код нас анаграми до тада нису били озбиљније
анализирани са енигматског аспекта, па сам имао скромну амбицију да, полазећи
од сопственог искуства у састављању ових загонетака, сачиним мали приручник,
који би представљао практично упутство будућим анаграмистима. Међутим, током
рада упустио сам се у детаљнију анализу прозних, а посебно стиховних анаграма,
па је резултат тога био текст на шездесетак страна, коме је додат избор од 250
стиховних састава. Мимо очекивања, књига је наишла на леп пријем, не само у
енигматској већ и широј јавности, па је приказана у десетак гласила. Посебно
треба истаћи приказ Јована Вуковића „Тајне и чари стиховног анаграма“ у
књижевном часопису „Свеске“ (број 59-61, децембар 2001, стр. 153-155), као и
текстове књижевног критичара Васе Павковића у новосадском „Дневнику“ и
„Панчевцу“ и песника Недељка Терзића у „Борби“.
Неколико
година касније, показало се да је ова књига била занимљива и једном озбиљном научном
истраживачу. Наиме, године 2004. истакнути српски филолог, проф. др Милосав
Чаркић, научни саветник Института за српски језик САНУ и професор на више
факултета, објавио. је у часопису „Стил“ (стр. 307-325) чланак „О неким
особеностима анаграма у поезији српских модерниста“, а 2006. у издању Института
за српски језик САНУ уџбеник „Стилистика стиха“ обима 287 страна. У попису цитиране литературе за ова два своја
рада проф. Чаркић је навео и књигу „Стиховни анаграм и његове варијације“, на
чије делове упућује са неколико фуснота.
„Стилистика
стиха“, поред осталог, садржи одељак „О неким стилским особеностима
анаграмирања у поезији српских модерниста“. У том делу књиге, на страни 144, након
констатације да „код нас анаграми нису
били предмет систематичнијег проучавања“, у фусноти 95) дају се следеће напомене:
„Треба рећи да се 2001. године појавила
књига
Стиховни анаграм и његове варијације.
Приступ овој проблематици је умногоме другачији од нашег. Наиме, аутор Момир
Пауновић прилази анаграму као врсти загонетке, преметаљке и посматра је
изоловано као одређену врсту енигматског састава. Пауновић у првом делу своје
књиге даје опште напомене о анаграму (место анаграма у царству загонетки,
настанак и развој анаграма, појам анаграма) и указује на врсте анаграма
(анаграм према садржини, анаграм по структури, анаграм по броју варијанти,
анаграм према односу поставке и решења, анаграм по форми обраде), износећи
веома интересантна запажања. Други део књиге је посвећен тајнама и чарима
анаграма, где се износе опште напомене и чиниоци који одређују квалитет
стиховног анаграма (поставка стиховног анаграма, актуелност решења, стиховна
обрада анаграма и других загонетки, основни елементи енигматских стихова,
модели стиховне обраде) и на крају даје изабране стиховне анаграме и сродне
стиховне загонетке. Међутим ми анаграм посматрамо као нераздвојну структурну
целину песничког дела (песме), где он не функционише као посебна стилска
фигура.“
На
страни 145 проф. Чаркић истиче да „код српских песника симболиста функционишу
три врсте анаграма: потпуни, делимични и привидни“. Уз појам „потпуни“, у
фусноти 98) даје се следећа напомена:
„М. Пауновић у својој књизи за ову врсту
анаграма користи термин прави или чисти анаграм“.
На
страни 145 и 146 аутор „Стилистике стиха“ у фусноти 99) пише:
„За анаграме којима смо ми дали име
делимични и привидни, Пауновић употребљава збирни назив модификовани анаграми,
које дефинише на следећи начин: „Ови анаграми се такође заснивају на преметању
слова, али (за разлику од правих амандмана) немају потпуну подударност слова
(слово више или мање) односно по врсти слова (једно слово замењено другим).
Постоји пет врста модификованих анаграма: крњи анаграм, проширени анаграм,
логогрифни анаграм, учаурени анаграм и мрежне варијанте анаграма“ (Пауновић
2001: 14). Оваква подела „неправих“ анаграма детаљнија је од наше, али је
непрецизна и у њој се мешају различите структурне врсте анаграма.“
На
готово идентичан начин проф. Милосав Ж. Чаркић поменуо је књигу „Стиховни
анаграм и његове варијације“ у фуснотама уз чланак „О неким особеностима
анаграма у поезији српских модерниста“ (часопис „Стил“, 2004, стр. 307-325).
Треба
посебно истаћи да је у литератури датој уз књигу „Стилистика стиха“ (стр.
242-250), поред књиге „Стиховни анаграм и његове варијације“, наведена и књига
Мирослава Шантека „Загонетке анаграм и палиндром“ (Чвор, Бјеловар, 1975), као и
приказ Јована Вуковића „Тајне и чари стиховног анаграма“ (часопис „Свеске“ број
59-61, децембар 2001, стр. 153-155), а имена тројице њихових аутора наведена су
у именском регистру (стр. 281-285).
Чињеница да књиге и
други текстови енигматских писаца могу да побуде пажњу и шире, па и научне
јавности, доказује да су енигматска удружења и Енигматски савез Србије на
правом путу и представља додатан мотив да се, иначе богата издавачка делатност
у области загонеташтва, још више развије
NOSTALGIJA (662)
 |
| Dejan Minić i Gojko Mandić |
 |
| Krsta Ivanov i Zoran Milošević |
 |
| Tomislav Popović i Stojimir Talijan |
(Foto: Jovan Nedić i Slavko Bovan)
REČ PO RIJEČ (1585)
CAR-ZVONO
Car-zvono je ogromno zvono unutar Moskovskog
Kremlja. Naručila ga je carica Ana Ivanovna, bratanica cara Petra Velikog.Ovo zvono je najveće zvono na svetu, teško
216 tona, visoko 6,14 m i prečnika 6,6 m. Izlili su ga u bronzi majstori Ivan
Motorin i njegov sin Mihajlo od 1733. do 1735. godine. Ornamente, portrete i
natpise napravili su V. Kobelje, P. Galkin, P. Koktev, P. Serebrijakov i P.
Lukovnikov. Ovo zvono nikada nije zazvonilo, jer se u požaru 1737. godine
odvojio veliki deo (težak 11, 5 tona), dok je zvono još uvek bilo u kalupu. Nakon požara, zvono je ostalo u svom
kalupu skoro ceo vek. Car-zvono je 1836. godine postavljeno na kameno postolje
pored Zvonika Ivana Velikog u Kremlju.
Postojala su
još dva zvona sa istim imenom, izlivena početkom 17. veka i 1654. godine (teško
oko 130 tona). Ovo drugo zvono je uništeno u požaru 1701. godine. Njegovi
ostaci su iskorišćeni da se napravi sadašnje Car-zvono. Neko vreme Car-zvono je
služilo kao kapela, a pukotina je korišćena kao vrata.
Izvor: Vikipedija SREĆNO VESELJE!
(Ovo je arhivska fotografija koju je napravio Jovan Nedić u Boru. Danas je ponuda ića i pića na stolu ispred veselog Slavonca znatno raznovrsnija)
петак, 26. мај 2017.
BORSKO SEĆANJE
 |
| Фото (л/д): Милен Миливојевић, Марина Раичевић, Крста Иванов, Весна Јовановић и Радомир Матић |
Пише: Крста Иванов
На данашњи дан (датум), пре 37. година, 26.
маја 1980. године, борски енигматски заљубљеници, окупили су се и основали
Енигматски огранак „Бор” – Енигматског клуба Београд. Организовано дружење поклоника и заљубљеника енигматике постаје популарно,
па 17. маја 1985. огранак постаје правно лице – енигматски клуб. Законске
обавезе, пререгистрација и остало, клуб није могао да испрати и свој рад
наставља као енигматска секција Енигматског савеза Србије.
ЕК
„Бор” за протекли период од 37. година постојања и рада, има више чиме да се
похвали од онога за чим да жали.
Судбина, скоро свих енигматских клубова у Србији, па и нашег клуба, је
да нема енигматског подмлатка.
Данашње окупљање чланова ЕК „Бор” у ресторану „Медаља”, од 17. до 19. часова,
уз које пиће и десерт“ била је прилика да се евоцирају енигматске успомене. Такође, било је речи и о наредним
плановима.
EVERGRIN (635)
POLITIKA - MOZAIK, broj 100. od 19. februara 1989. ( PODLISTAK, dnevnog lista POLITIKA )
Prilog, Momir Vučenović
ZRNCA (2538)
MENJALJKA
Hajdučki pomagač
eno,poput vođe
od pileta komad
sada slasno glođe!
Autor: Gojko Mandić
LOGIČKI ALFABET
Link je OVDE.
KONKURISALI SMO!
Grad Kikinda je juče raspisao konkurs za sufinasiranje projekata udruženja građana. Rok za dostavljanje potrebne dokumentacije je (iz nekog razloga!) izuzetno kratak (6 dana, računajući i vikend), ali EKK je organizovan klub, spreman i za hitno delanje. Juče smo imali kratak ali efikasan sastanak, pa smo sve brzo dogovorili. Prikupljena je potrebna dokumentacija, napisan projekat i sve je predato nadležnom organu na odlučivanje. Dakle, ako nam odobre "koji dinar", pravićemo enigmatsku brošuru na kikindske teme. A, ako nam ne dodele?! Ništa, biće još prilika. Naše je samo da prilike ne propuštamo.
REČ PO RIJEČ (1584)
HANS MULČER
Hans Mulčer (nem. Hans Multscher; rođen oko
1400. godine, umro 1457.) je nemački renesansni slikar i vajar.
Potiče iz nemačke škole u Ulmu. Kao mlad je
posetio Holandiju i Burgundiju. On je razvijao realističku tendenciju u
nemačkom slikarstvu zajedno sa Konradom Vicom.
Bio je
ljubitelj jake plastike i reljefnosti. Često je koristio zlatnu pozadinu
karakterističnu za tradicionalnu vizantijsku umetnost. Dosta truda ulagao je na
detalje tako da je uspevao da komponuje zanimljive slike sačinjene od
svakodnevnih fizionomija. Jedno od najpoznatijih dela mu je "Hrist pred
Pilatom“
Izvor: Vikipedija
Пријавите се на:
Постови (Atom)