Sam se sebi čudim da pokraj takvog kvalitetnog vina nisam postao veliki ljubitelj vina. Volim popiti čašu- dvije uz dobar ručak ili večeru, ali nisam ni blizu mojim precima i bliskoj rodbiji, koji su znali da popiju 500 litara do Svetog Jovana (Za neupućene, to je svega 2-3 mjeseca od berbe i pravljenja vina). Doduše, nikad niko nije pio sam. Samo pijanice piju u samoći :)
Ovi moji Bovani (a ni Boškovići nisu daleko) su bili druželjubivi. Lično mogu da posvjedočim da su u našoj kući ponekad za jedno zimsko, dakle kratko, veče, moj otac, dva strica i kum mogli da sljuštili 15-20 litara žilavke, i da odu bez tuđe pomoći do kreveta!
Što se tiče vinograda koga više nema zbog poznatih razloga, lično sam kao školarac pomagao prilikom sadnje 850 "loza" odnosno trsova od kojih je 75% bila žilavka i 20 % blatina, a ostalo po nekoliko trsova sorti koje pomažu da vino žilavke bude još bolje.
I moje rodno selo (Jelašnica) je bila poznata po vinogradima (jedino sa leve strane Nišave) i po kvalitetnom kalemu i kalemarima. I danas ima porodica koje proizvode lozni kalem. Moja porodica je imala desetak vinograda, od nekoliko ari, pa do više od pola hektara površine. U podrumima je bilo na desetine buradi, nekoliko velikih bačvi, kaca, šafolja, velikih staklenih balona... krilnih pumpi za pretakanje vina, muljača, presa, rakijskih kazana. U jesen je sve mirisalo na kominu i kasnije na DŽIBRU. Tokom godine je mirisao plavi kamen i sumpor. Ni ja, kao i Slavko, nisam nastavio tradiciju...
8 коментара:
Zahvaljujem Iliji Đurkoviću koji mi je poslao ovu stranicu i podsjetio me na ovu akciju.
Možda će mi neko pripomoći i naći imena i prezimena dobitnika nagrada.
Ako se dobro sjećam jedna nagrada je išla preko Jovana nedića, ali kome...?
Bilo mi je zadovoljstvo!
Sam se sebi čudim da pokraj takvog kvalitetnog vina nisam postao veliki ljubitelj vina. Volim popiti čašu- dvije uz dobar ručak ili večeru, ali nisam ni blizu mojim precima i bliskoj rodbiji, koji su znali da popiju 500 litara do Svetog Jovana (Za neupućene, to je svega 2-3 mjeseca od berbe i pravljenja vina).
Doduše, nikad niko nije pio sam. Samo pijanice piju u samoći :)
Ovi moji Bovani (a ni Boškovići nisu daleko) su bili druželjubivi. Lično mogu da posvjedočim da su u našoj kući ponekad za jedno zimsko, dakle kratko, veče, moj otac, dva strica i kum mogli da sljuštili 15-20 litara žilavke, i da odu bez tuđe pomoći do kreveta!
Što se tiče vinograda koga više nema zbog poznatih razloga, lično sam kao školarac pomagao prilikom sadnje 850 "loza" odnosno trsova od kojih je 75% bila žilavka i 20 % blatina, a ostalo po nekoliko trsova sorti koje pomažu da vino žilavke bude još bolje.
Dopuna, predzadnjeg komentara.
Pravilo kuće - Vino se služilo u bokalu od oko 1,5 a točilo se direktno iz bureta u podrumu. Kada se popije jedan bokal, trk po drugi. MORA TAKO!
Obično sam ja bio zadužen za šipčenje gore-dole. Nabio sam dobru kilometražu!
I moje rodno selo (Jelašnica) je bila poznata po vinogradima (jedino sa leve strane Nišave) i po kvalitetnom kalemu i kalemarima. I danas ima porodica koje proizvode lozni kalem. Moja porodica je imala desetak vinograda, od nekoliko ari, pa do više od pola hektara površine. U podrumima je bilo na desetine buradi, nekoliko velikih bačvi, kaca, šafolja, velikih staklenih balona... krilnih pumpi za pretakanje vina, muljača, presa, rakijskih kazana. U jesen je sve mirisalo na kominu i kasnije na DŽIBRU. Tokom godine je mirisao plavi kamen i sumpor.
Ni ja, kao i Slavko, nisam nastavio tradiciju...
Постави коментар