среда, 13. август 2014.

VESELO DRUŠTVO

Dajte da se nešto srkne! Napatismo se! Pola sata se ništa nije konzumiralo!!!


Eroteka (141)
Enigmatski klub „Ero“ osnovan je prije 30 godina, okljupljao je sastavljače i rješavače iz cijele Hercegovine. Tako je stajalo u statutu! Zbog te odredbe u statutu imali smo neke poteškoće prilikom registracije jer bi, prema tadašnjim propisima, bilo mnogo lakše registrovati klub bez tog člana u statutu (ako se područje djelovanja odnosi samo na opštinu sjedišta). Ipak, insistirao sam da tako ostane u zapisano u osnivačkom aktu jer je to bilo istina. Osnivači su bili iz Mostara, Lištice, Čapljine, Gruda i Nevesinja, a kasnije su nam se priključili članovi iz još nekih od tadašnjih 16 hercegovačkih opština. Klub je formalno prestao da postoji iz dobro poznatih razloga jer se skupština nije održala dvije godine.
Ipak, iako klub formalno ne postoji, svi smo veoma ponosni na ono šta je najveća vrijednost „Ere“. Održala su se prijateljstva. Međusobno uvažavanje kolega može da bude uzor mnogima. Različiti karakteri ljudi, različit pristup enigmatici i različit odnos prema enigmatici nikada nisu bile nikakva smetnja u komunikaciji. Namamo zavađenih članova, a nikada ih nismo ni imali. Kako čovjek zbog toga da ne bude ponosan. Daaaa, bilo je rasprava na enigmatske teme i to žestokih. Ima ih i sada. Neko sa strane, ko bi to posmatrao naše razgovore, pomislio bi: „Ovi će se poklati zubima“ oko banalnih stvari npr. „Da li ima viška crnih polja?, Treba li insistirati na bjelinama?  Da li je to isti korijen u rebusu?...“. Rasprava je rasprava, a druženje je druženje. Susreti su puni veselih razgovora, zajebancije na tuđ, ali posebno na svoj račun, smijanja, anegdota,... Začudo gosti koji se nađu u našem društvu brzo postaju isti kako mi. Izgleda da smo experti za razmrguđivanje mrguda. Kada gost dođe dobro baždaren na zajebanciju onda je to pun pogodak. Time veselje postaje još veselije.
Kada je Nevenko Soldo, prošle godine, predložio da se okupimo, svi smo to rado podržali. Vidi tekst:ZAGONETAČKA METROPOLA
Tada smo se dogovorili da idemo laganim koracima ka proširivanjem kruga gostiju, da bismo za koju godinu pokušali da organizujemo VELIKI skup enigmata u širokom Brijegu.
Već sam opisao svoje peripetije oko dolaska na ovogodišnje druženje. Nastavljam sa izvještajem.
Luka Pavičić (danas slavi rođendan! Čestitam i ovdje!) je na radu u istočnoj Hercegovini. Šef je radilišta koje se nalazi između Bileće i Stoca. Sve smo uskladili prema njegovom dolasku. Reče da će biti u Mostaru oko 17 sati pa smo se dogovorili da tada krenemo za Široki Brijeg. Planirano je da po Luku, Marinovića (Džemsa) i mene dođe autom Ružica Soldo (ne, nije u srodstvu sa Nevenkom i Mariofilom!). Iz Nevesinja sam imao bus u 12.30 (vozi oko 45 minuta) i nije bilo kasnije veze jer su neke linije koje su postojale, zbog sezone godišnjih odmora, poukidane. Izračunah da ne mogu da skoknem do Bune, pa napravih plan da idem odmah na zapadnu stranu Mostara, domognem se nekog restorana sa debelom hladovinom i čekam. Džems se najavio da će doći ranije. Kaže da je od podne u svatovima, udaje mu se rodica, ali da će „uteći“ oko 14.30 te da će brata zadužiti da uskoči kao rezerva. Tako je Džems više puta pobjegao iz svatova od Džulije Roberts u filmu „Odbjegla nevjesta“. Svaki put razlog za bijeg bila je enigmatike – Osijek, došao je u svatove ali je bio s kolegama koji su se okupili povodom „Enigmatskog vlaka“, prošle godine bio je u Širokom Brijegu cijelu veče s nama, a u svatove koje je eskivirao došao je oko 01 sat (kada su se gosti počeli razilaziti) i evo, ove godine. Čujem da je zaprijetio rodbini da se ubuduće ne žene i udaju u vrijeme enigmatskih svetkovina.
Pijuckam bezalkoholno osvježavajuće piće u restoranu koji gleda na autobusku stanicu (zapadnu) i čekam. Upekla zvijezda, vrućina...ali u hladovini je koliko-toliko prijatno. Stiže poruka od Luke „Dolazim taksijem iz Stoca“. Dobro, mislim, sigurno je nabasao na neki linijski taksi prevoz koji vozi po cijeni autobuske karte. Taman sam počeo da računam za koliko vremena će da dođe (mislim jedno 60 minuta) kad stiže Luka!!! „Jesi li to stigao helikopterom?!!!“. Nije stigao helikopterom, a ni linijskim taksijem. Kaže da nije želio da ga dugo čekamo pa je uzeo (sam) taksi. Cijena, prava sitnica(!?). Blago ga ukorih, jer nije trebalo da se izlaže dodatnom trošku, ali iz daljeg razgovora shvatih da je i Luki ovo naše druženje izuzetno bitno, te da trošak nije važan. Stiže Džems! Pivopije udariše po osvježavajućem napitku od ječma! Nisu mnogo izvoljevali (ha-ha). Uzeli su pivo koje je konobar preporučio, pa još jedno-dva da se priberu od vrućine. Ružica javlja da je stigla, ali na istočnu autobusku stanicu. Kaže da ni ne zna gdje je zapadna autobuska stanica (kolodvor). Rekosmo joj gdje ćemo biti. Ustajemo i idemo do „Piramide“ (tržnog centra, jer je Džems pronicljivo zaključio da žene imaju istančan osjećaj za pronalazak puta do tržnog centra). Niko se mnogo ne uzbuđuje. Laganim hodom za 3-4 minuta, sve tražeći hladovinu stižemo na mjesto sastanka. Stiže Ružica. Ispozdavljasmo se, te upoznasmo Luku sa Ružicom, i Ružicu sa Lukom. Usput ne zaklapamo usta. Troje Hercegovaca plus Dalmatinac jednako galama. Vesela galama!
Za tili čas eto nas pred objektom u kome ćemo prespavati („Šeherezada“). Stiže Nevenko. Sjedamo da se okrijepimo. Pivo se nije pilo čak 30 minuta koliko je trajala vožnja. Valjalo je to nadoknaditi! Dogovaramo dalji raspored. Treba da se smjestimo u sobe pa da idemo u restoran „Borak“ da se  okrijepimo (Sve velika patnja: Okrijepimo se ovdje, pa se okrijepimo ondje, pa sve ukrug). Potom idemo malo ranije (prije 20 sati) u restoran na Gradskom bazenu da se, pogađate, okrijepimo do početka programa obilježavanja „Dana enigmatike u Širokom Brijegu“.
(Nastavak uskoro slijedi)

19 коментара:

Slavko Bovan је рекао...

Fotograf: lično i personalno Ero.

Gojko је рекао...

Veselo društvo tj Ve-De....sjede

N. Petkovski је рекао...

Moje čestitke Luki za njegov rođendan

Анониман је рекао...

Nestrpjivo cekam nastavak.

Slavko Bovan је рекао...

Možda malo pretjerujem sa detaljnim pisanjem?
Ako ovako nastavim trebaće mi još najmanje četiri teksta o druženju u Širokom Brijegu. (Prije Bazena, Bazen 1 i Bazen 2, Mostar nedjelja).
Čita li ovo iko?
Da malo skratim?

IlijaO је рекао...

Dakako da se čita- piši, čovječe!

Marko Mihaljević је рекао...

Pozdrav hercegovačkom korpusu. Uživajte kako znate kad ne mogu ja.
Šteta što vam se ove godine nisam mogao pridružiti. Datum je pao u najgore moguće vrijeme kad sam pretrpan poslom tijekom ljeta; da je barem bilo organizirano petnaestak dana kasnije nekako bi se uspio pripremiti.

Valjda će biti još prilika, negdje za jubilarnih 40 godina kluba, ha,ha

Uzdravlje društvo, i ja ću večeras nazdraviti u ime 30 rođendana!

::::))))

Ilija Đurković је рекао...

Ma kakvo skraćivanje, samo opleti, ovo se čita u jednom dahu!

Dejan Minić је рекао...

Pa, dokle više da te čekamo...

Slavko Bovan је рекао...

Neće se napisati samo, a stalno me prekidaju nekim važnim stvarima. Evo sad me mame na pitu sirnicu. Iako sam se nakrkao prije pola sata, kako odbiti tu primamljivu ponudu!

Slavko Bovan је рекао...

Biću deset kilograma teži kada "uteknem" od tazbine.

Slavko Bovan је рекао...

Za popodne imamo poziv kod ženine tetke. Poziv je bio: "Dođite na kafu". Zaključak, opet neko meso u ogromnim količinama. Pa ti odbij, ako si junak!

Slavko Bovan је рекао...

Nevenko mi javlja da su i oni (učesnici hepeninga) nestrpljivi da pročitaju nastavak, kako bi zaključili da li da mi daju prelaznu ocjenu za pisanje!

Unknown је рекао...

Pozdrav Slavko. Nadam se da si se odmorio od nase hercegovacko-dalmatinske galame i turisticko-ludog tulumarenja po vrelom hercegovackom suncu. Strasno nam je drago da si nas pocastio svojim dolaskom jer bez tebe nista ne bi bilo isto. Nadamo se da ces nam doci i slijedece godine i povesti jos kojeg kolegu zagonetaca iz Srbije ili Vojvodine. Hvala ti na svemu. tekst je odlican i ja uzivam citajuci tvoje virtuozne i vrckave izvjetaje.Puno pozdrava tebi i svim zagonetacima diljem Srbije.

Slavko Bovan је рекао...

Hvala, Ružice!
Biće još tekstova (večeras). Sada sam dobio dodatnu inspiraciju.

IlijaO је рекао...

Ima li mjesta za Slavonce?

Jer...samo su nas sekunde dijelile do katastrofe( figurativno rečeno) , neodgodive obaveze su me već ove godine spriječile u dolasku tamo.
Pozdrav Hercegovini i , dakako, Ružici!

N. Petkovski је рекао...

Čita se i u Makedoniji. Znamo i mi srpsko-hrvatski jezik i ekavicu i ijekavicu, pa sve razumemo.

Rešad Besničanin је рекао...

Pozdrav veselom društvu!
Vi baš znate da uživate!

Unknown је рекао...

Hvala Ilija na pozdravu, cekamo te slijedece godine. Pozdrav i Resadu i onima koji nisu uspjeli doci, Dubrovicu, Spahicu itd.Svi dobronamjerni su dobrodosli. Uz njih ce biti jos veselije.
Slavko, trebao razmisliti o pisanju knjige s raznih zagonetackih susreta, odlicno ti ide. Veliki pozdrav i pusica.