KNJIGA JE DA SE ČITA

Eroteka (162)

Sve knjige imaju svoju svrhu. Neke su ukras na policama (tu je važna boja korica), neke služe kao podmetač ispod ormara umjesto slomljene noge, neke pomažu da se pritisnu kore za kolače, neke da sakupljaju prašinu,...

Ipak, većinom su knjige štampane iz dva razloga – (1) da budu čitane ili (2) da se zabilježi nešto važno. Ove knjige iz prve grupe same se izbore za svoje mjesto, probiju se do čitalaca, sve biblioteke ih žele i traže... Te knjige su ili dobre i čitane, ili su loše i brzo padnu u zaborav.

Knjige iz druge grupe zavrijeđuju posebno poštovanje. Njih autori pišu iz „sebičnog razloga“ – da zabilježe neke (njima) važne stvari uz nadu da će nekada nekoga nešto od zapisanog zainteresovati. Obično autori ulažu veliki trud, okolina ne shvata taj njihov „udarnički rad“, nerijetko ima i podsmijeha, ali oni imaju misiju koju su sami sebi zacrtali.

Imam osjećaj da je tako bilo i sa knjigom „Bolman je bio Bolman“!

Knjigu dobih (dobismo) na poklon od Jovana Nedića (onog sa srednjim slovom S). Imam lično pravilo, koje  koje glasi: „Svaku knjigu koju sam dobio na poklon ću pročitati kad-tad!“. (Naravno, ovdje se misli na knjige koje su lični poklon, a ne donacije za takmičenja ili osvojene nagrade). Svaku knjigu koju sam do sada dobio, pročitao sam ili je čitam. Velikom većinom knjiga bio sam zadovoljan, ali nekoliko me baš i namučilo (Jednu od 130 strana sam čitao dvije godina i nije mi se dopala. To sam i rekao autorki, koja mi nije mnogo zamjerila na iskrenosti.Jedino mi više nije poklanjala svoje naredne knjige). Nekoliko od knjižnih poklona me oduševilo, pa sam to i rekao autorima. Jednom prilikom sam nahvalio roman jednog mog prijatelja i kazao mu da će se po knjizi snimiti film, ali da sam zapazio dva „faula“ (jedna istorijska nelogičnost i jedna jezička nepreciznost). Autor se mnogo nasekirao zbog toga i to ga je držalo 2-3 dana, ljutio se na sebe i na urednika, ja sam ga tješio jer je to ništa u odnosu na kvalitet romana...a onda je sudbina umiješala prste, odnosno pokazalo se da sam pomalo vidovit. Moj prijatelj je dobio ponudu da se po romanu snima film!!!! (U drugom izdanju „faulovi“ su ispravljeni)

Ovoga puta pišem o najnovijem poklonu.

Knjiga „Bolman“ je gabaritna. Ima 758 strana. Treba „zasukati rukave“ i iščitati je! Ipak, iskusan sam ja čitalac. Naime, obično istovremeno čitam 3-4 knjige i to pred spavanje ili u vremenu kada se odmaram (odnosno kada resetujem umorni mozak). Čitanje traje danima, sedmicama i mjesecima, osim kada me knjiga mnooooogoooo zainteresuje i kada je pročitam „u komadu“.

Pitate se šta sada čitam?

Jedna od knjiga je roman koji se čita na „normalan“ način. To nisam dobio na poklon već sam davno kupio, ali sada je došlo na red.

Druga je knjižurina koju poneko zove i Enciklopedija, a ja je zovem "podsjetnik". Tu knjigu čitam „na preskok“.

Treća knjiga na dohat ruku je „Bolman“.

Prvo sam prelistao, pa sam „bacio pogled“ na  neke stare fotografije, pa pogledao karte da se upoznam sa lokalitetom koji se opisuje,... Zadržao sam se na nekim crticama u tekstu („Bab’ne“ ...Novorođenom djetetu nose se pokloni, koje u Bolmanu zovu „bab’ne“. Prva poklone donosi kuma, a onda ostala rodbina i prijatelji. ...“). Potom sam pogledao šta je zabilježeno o Jovanu Nediću. Pogledah i iznenadih se. Eno i mene u knjizi! I ne samo mene. Ima podosta enigmata koji se pominju.

U knjizi je i „Mali rječnik bolmanskog divana“.

Upoznajem se sa knjigom, te krećem sa čitanjem.

Po mojoj procjeni, iščitaću je (čitajući je po nekoliko stranica dnevno) do Susreta enigmata Srbije (avgusta-septembra). Vjerujem da će autoru/autorima biti zanimljivo da čuju kakvo mišljenje o knjizi ima neko ko nikada nije bio u Bolmanu.

(Podaci o knjizi: Autor: Jovan M. Nedić; Vlastito izdanje autora; Urednik: Jovan S. Nedić; Predgovor i recenzija: dr Stanoje Bajanin; Korektura i lektura: Jovan S. Nedić; Druga korektura: Milan Dvornić i Vesna Nedić; Ilustracije: Milan Dvornić; Grafička priprema korica: Milan Drača, Štampa: „Rajs“, Markušica, Tiraž: 300 primjeraka).