Na SOZAH - u sam se prvi put u životu osećao kao ambasador Vladičinog Hana, a pri tom uopšte nisam bio spreman za tu ulogu (da jesam, poneo bih nekakav propagandni materijal). Nije da sam ravnodušan, ali kad se uporedim sa mnogima koje sam tamo sreo - čini se da premalo volim svoj zavičaj. Da konačno to objasnim: ta ljubav je recipročna - i zavičaj premalo voli mene. Od svih mesta u kojima sam bio, najgore mi je kod kuće, i to poslednjih 5-6 godina (ranije je bilo ok, ima život u rupi i svojih prednosti: vrtić mi je bio na pola minuta, zabavište i škola na minut, gimnazija na 2 minuta... ništa mi tu posebno nije falilo, moja porodica je pre tranzicije živela sasvim pristojno, mogao sam otići bilo gde bilo kada itd.) Na žalost ili na sreću, nemam u familiji kriminalce, kurve, lopove... a da bi čovek danas bio u ljubavi sa tim mestom, morao bi biti nešto od toga ili bar imati nekog dakvog u rodoslovu (što će reći: da sam poneo propagandni materijal, to bi uglavnom bile slike brdsko-planinskih jajara, političke žgadije, opštinskih kurvetina i slične elite). Dakle, ipak bih vas zamolio da me više ne identifikujete sa Vlad. Hanom. Ko želi, slobodno uvek može da navede odakle sam (da ne ispadne da se stidim, jer sam zapravo ponosan štio sam tu npr. još uvek živ), ali nema smisla lepiti to baš uvek uz moje ime.
A, da... U Širikom sam se često osećao kao ambasador, a sporadično kao da nemam ni ime.
Onaj gospodin koji je pričao kamiondžijske viceve prilikom uručivanja nagrada me je pozdravio kao kolegu Slavka Bovana. Ni ja ne znam kako se on zove (i ne zanima me), ali kad bi on došao ovamo gde je nepoznat, a kad bih ja bio konferansje - svakako bih ga pozdravio po imenu ili ga uopšte ne bih pozdravljao. Oslovljavanje tipa: Žikin kolega, Mikin šogor ili Radetov ujak zvuči malo prostački (kao i većina stvari koje je NN gospodin bez blama izgovorio u mikrofon).
Zamolio bih druga Jozića da napravi i jedan anagram od NEDJELJKO NEDIĆ - GENIJALAC, za kolegu sa slike. :) (Ako ga ne poznajete, Nedjeljko je jedan izuzetno dobar čovek, odličan enigmata i užasan kritičar :P Ne, nije baš užasan... samo je malo površan, nerealan i operisan od samokritike, inače odlično poznaje materiju).
Jedini u HR vrhunski anagramirajući prepjevavaš pjesme! Jedini u HR anagramirajući "revidiraš" glagoljički zapis! Jedini u HR anagramiranjem praviš kompot od ananasa! Jedini u HR anagramiraš ono što se anagramirati ne može, tj. mene!
25 коментара:
MLADEN MARKOVIĆ - VLADIČIN HAN
NEK MI VLADA LIČNA MOĆ I NADVRH!
Mladene, čestitam ti na pobjedi
kojom si ponovio prošlogodišnji uspjeh!
LAV MANDRAK NADVI MOĆI ČELNIH!
MLADIĆ NADOMAK VEČNIH VRLINA!
VEĆMA HVALIM RAD ODLIČNIKA!
NN
(nomen nescio)
Zahvaljujem. :)
Na SOZAH - u sam se prvi put u životu osećao kao ambasador Vladičinog Hana, a pri tom uopšte nisam bio spreman za tu ulogu (da jesam, poneo bih nekakav propagandni materijal). Nije da sam ravnodušan, ali kad se uporedim sa mnogima koje sam tamo sreo - čini se da premalo volim svoj zavičaj.
Da konačno to objasnim: ta ljubav je recipročna - i zavičaj premalo voli mene. Od svih mesta u kojima sam bio, najgore mi je kod kuće, i to poslednjih 5-6 godina (ranije je bilo ok, ima život u rupi i svojih prednosti: vrtić mi je bio na pola minuta, zabavište i škola na minut, gimnazija na 2 minuta... ništa mi tu posebno nije falilo, moja porodica je pre tranzicije živela sasvim pristojno, mogao sam otići bilo gde bilo kada itd.) Na žalost ili na sreću, nemam u familiji kriminalce, kurve, lopove... a da bi čovek danas bio u ljubavi sa tim mestom, morao bi biti nešto od toga ili bar imati nekog dakvog u rodoslovu (što će reći: da sam poneo propagandni materijal, to bi uglavnom bile slike brdsko-planinskih jajara, političke žgadije, opštinskih kurvetina i slične elite).
Dakle, ipak bih vas zamolio da me više ne identifikujete sa Vlad. Hanom. Ko želi, slobodno uvek može da navede odakle sam (da ne ispadne da se stidim, jer sam zapravo ponosan štio sam tu npr. još uvek živ), ali nema smisla lepiti to baš uvek uz moje ime.
NADVLADA MOMČIĆ NEKIH VRLINA!
MOLEĆIV MANDRAK :)
Opet lijepo Zdenko! :)
A, da... U Širikom sam se često osećao kao ambasador, a sporadično kao da nemam ni ime.
Onaj gospodin koji je pričao kamiondžijske viceve prilikom uručivanja nagrada me je pozdravio kao kolegu Slavka Bovana.
Ni ja ne znam kako se on zove (i ne zanima me), ali kad bi on došao ovamo gde je nepoznat, a kad bih ja bio konferansje - svakako bih ga pozdravio po imenu ili ga uopšte ne bih pozdravljao. Oslovljavanje tipa: Žikin kolega, Mikin šogor ili Radetov ujak zvuči malo prostački (kao i većina stvari koje je NN gospodin bez blama izgovorio u mikrofon).
VRLOM ĆE NADIMAK?!
Malo šale:
Što da ja Mladene kažem, zovem se Željko Jozić,
anagramiram sve živo i neživo a sebe ne mogu!
ZAKOS JE TIJEK ŽGOLJINE MOĆI (uzdravlje Lega :)))
Bravo majstore s mora!
Sretan sam ko prase u kaljuži! :)
Tko li zgotivi ovu dvojicu pričalica?
Zamolio bih druga Jozića da napravi i jedan anagram od
NEDJELJKO NEDIĆ - GENIJALAC, za kolegu sa slike. :)
(Ako ga ne poznajete, Nedjeljko je jedan izuzetno dobar čovek, odličan enigmata i užasan kritičar :P Ne, nije baš užasan... samo je malo površan, nerealan i operisan od samokritike, inače odlično poznaje materiju).
GDJE JE NADOĆI LAK CILJ? NENE!
ŽILJ ĆOK ZOJE!
U prijevodu: LJILJAN KORIJEN ŽIVOTA
ŽILJ - ljiljan
ĆOK - 1. korijen; 2. podrijtlo, loza, starina; predak
ZOJA - život
Sve riječi se mogu naći u rječniku stranih riječi (Bratoljub Klaić)
Zdenko hvala ti puno!
Cijela konstrukcija dobiva smisao
sa činjenicom da ljiljan cvjeta oko
imendana moga oca 13.6.
P.S. I ovdje se vidi tvoj istraživački rad
koji je kulminirao sa "Baščanskom pločom".
Mislim da je anagram tvoga imena i prezimena puno veći uspjeh :)
Jedini u HR vrhunski anagramirajući prepjevavaš pjesme!
Jedini u HR anagramirajući "revidiraš" glagoljički zapis!
Jedini u HR anagramiranjem praviš kompot od ananasa!
Jedini u HR anagramiraš ono što se anagramirati ne može, tj. mene!
Veličanstveno!
:)
Jesu li iz HAZU-a imali riječi hvale za Baščansku ploču?
Ne bih znao reći.
DAJ ONAJ KIĆEN CILJ LEGENDE!
Постави коментар