Lepo, čestitam. Tehnički - skoro savršeno, sadržinski... tako-tako (ima tu svega i svačega, skoro kao kod Hajra... ne čudi me što mu se rad toliko dopao). KU pobedničkom radu je situacija obrnuta: struktura jedva prosečna, ali zato većinski pitak i poznat sadržaj, tj. rešivost u prvom planu. U svakom slučaju, nijanse su odlučivale i kako već rekoh, ne bih bio razočaran ni da je Radoja pobedio (on je moj alter-ego u ukrštanju, jedan od 3 koje imam, i vrlo sam ponosan na njega, tim pre što se možda danas ne bi ni družio s nama da ga nisam zvao nazad).
Ako imam pravo glasa, ova skandinavka mi se baš dopada (Nemojte ovo pročitati kao: ...za razliku od ostalih). U finalu je bilo još nekoliko skandinavki koje bih (da sam u žiriju) stavio na visoku poziciju, ali ova bi (vjerovatno) bila na vrhu.
Samo 8 crnih polja (vjerojatno najmanje od svih) i 30 skupina izdvajaju je od inih. Dojam kvare pojmovi TAKAMI, VIGLA, ASPID i UKI, umanjenica MIŠČICA te množina TAVANKUĆANI. Da sam mogao glasovati, unatoč težim pojmovima, ova križaljka bila bi ipak ispred Mladenove i Nebojšine.
Zaintrigiralo me je tvoje razmišljanje, Nedjeljko, o pojmovima koji kvare dojam iz prostog razloga što nas dvojica vrlo često imamo slične stavove, a ovdje se poprilično razlikujemo. Pa, rekoh, da prodiskutujemo malo.
Slažem se za prva 3 koja si naveo, ali se generalno ne slažem za troslov (i četveroslov) koji nije skraćenica, i posebno se ne slažem za ova dva navedena na kraju. Smatram da su MIŠČICA i TAVANKUĆANI(N) strukturno lijepe, neobične i vrlo rijetko u ukrštenicama korištene riječi. Jasno se vidi da te riječi nisu „iznuđene“, već sam ih (iz navedenih razloga) odabrao između nekoliko mogućnosti. Meni lično najviše smeta glagol UTETOVIRATI i svakako bih ga izbjegao da je ikako bilo moguće.
Radoja, ni ja se ne slažem sa Nedjeljkom kada je reč o Tavankućanima. Sasvim ispravno i strukturalno interesantno, a ne vidim nijedan ovozemaljski, zdravorazumski kriterijum po kom bi etnik u jednini bio vredniji od etnika u množini (Nene inače pri nabrajanju "feleričnih" pojmova katkad koristi neke samo njemu poznate i jasne aršine, a pri tom je i formalista, pa mu sadržina neretko promakne). No, ima tu još pojmova koji nisu baš za izložbu: AMADO MIO (u ćiriličnim sastavima nije uobičajeno, a ni mnogo suvislo korišćenje stranih naziva pesama, predstava itd.), ARMANT (A je gotovo nerešivo), a onda i taj glagol koji ima nekakvo opravdanje, ali nije standardizovan. Kao vrline ističem sintagme AORTNI LUK, LIČNA STVAR, KAĆKI MOST. MIŠČICA je u redu, UKI takođe (uobičajeni nadimak za Uroša).
Kako god, rad ima i prednosti i mane u odnosu na prvo -, treće -, četvrto - plasirani (a verovatno i u odnosu na one koje još nismo videli), ali koliko god se trudio da budem objektivan, ne bih mogao da kažem da je generalno bolji od bilo kog dosad viđenog. Ne čudi što oni koji formu stavljaju ispred sadržine (kao Nedjeljko i Hajro) misle drugačije, jer je u formalnom smislu (kao što već rekoh u prvom komentaru) bezmalo savršen. Međutim, kad čovek sve uzme u obzir, jednako je daleko od savršenstva kao i ostali nagrađeni radovi (i zato su nijanse odlučivale).
TAVANKUĆANI su u redu, ali dugačke množine inače nisu preporučljive. Kako ne vjerujem da je još netko sastavio križaljku sa samo 8 CP, onda je ovo mogla biti i pobjednička križaljka.
Ne vidim zašto bi sagledavanje rada kao cjeline (pokušavajući primijeniti sve kriterije na cijelom prostoru mreže), za razliku od forsiranja dimenzija bjeline i ignoriranja svega ostalog, bilo forma i ignoriranje sadržine. Različitost u ukusima i prioritetnosti kriterija je savršeno OK. Rad je daleko od savršenstva, no ipak pristupom i realizacijom najbliže...
Mladene, čini mi se da si jednom isticao kao poseban kvalitet mojih radova upravo to što se u njima često sreće ono što nije uobičajeno. Takav je i AMADO MIO – kod nas neprevedeni naslov poznate pjesme i posthumno objavljenog Pazolinijevog romana. Pomenuti roman kod nas je preveden i objavljen pod naslovom „Amado mio“ 1984. g. („Narodna knjiga“ Beograd), dakle u vrijeme kada se o (ne)suvislosti vodilo mnogo više računa nego danas.
Nadalje, glagol UTETOVIRATI je standardizovan; naveden je i u dvomatičnom i u najnovijem jednotomnom Rečniku srpskog jezika MS, a meni je sporan kao i svaki drugi glagol – generalno imam otpor prema njima, prema ovom još i više zbog monotonije.
Za armanta se mogu složiti, ali u kontekstu te priče o rješivosti najslabija karika u ovom radu je u stvari VIGLA, teško rješiv pojam uprkos činjenici da se može opisati na 10-ak načina. S druge strane vigla je i te kako važna karika – nosiva greda cijele konstrukcije. Da li ju je zbog rješivosti trebalo izmaknuti i sve srušiti? Naravno da nije.
Na kraju moram raći da baš i ne razumijem to upoređivanje drugoplasiranog, a ne pobjedničkog što bi bilo logičnije, sa svim drugim radovima.
Hajrudine, ne vidiš to što si naveo zato što si sklon formalizmu. Logično (u belini vidiš samo belinu, u balansu samo balans, u strukturi samo strukturu, u detaljima noseće ideje itd. Tako je vazdan s tobom bilo i zato 40 godina praviš delimično do potpuno nerešive ukrštenice, baš kao i npr. Sreten).
Radoja, ne verujem da je Narodna knjiga štampala "Amado mio" na ćirilici (da bude jesanije: ako u nekom validnom izvoru postoji ćirilični zapis naslova "Besame mucho", što će reći "Бесаме мучо", imaš odlično pokriće i za "Амадо мио").
Utetovirati meni ne zvuči dobro, pa neka je sto puta standardizovano u novim rečnicima (šta je sledeće? dotetovirati, protetovirati, natetovirati, rastetovirati?!)
I na kraju, ni ja ne razumem kako si zaključio da se ovde poredi samo drugoplasirani sa ostalima, a ne svi koje smo videli?! Pišemo ispod tvog rada, ali sve ih imamo u vidu (bar ja tako radim).
Ajajaj Mladene, bojim se da se mi ovdje bavimo različitim stvarima što obesmišljava nastavljanje. Bilo kako bilo, svi radimo najbolje što znamo u svim ulogama i slažemo se da je neslaganje savršeno prihvatljiva stvar.
Ne bavimo se različitim stvarima. U tvom komentaru uz "forsiranje belina" stoji "ignoriranje svega ostalog", a to suprotstavljaš "sagladavanju celine", te ispada da je rad sa belinom (verovatno pobednički) kao celina lošiji od onoga bez beline (u suprotnom, ne znam zašto bi to pisao ovde).
Ja ne mislim da belina nužno ugrožava ostale parametre ukrštenice, pa bez obzira na to što smatram da pobednički rad nije bogzna kakav, kad ga sagledam kao celinu, nalazim određeni sklad sadržine i forme (za razliku od npr. Radojinog rada gde je forma dominantnija).
Već smo utvrdili da od svih članova žirija ti najmanje ceniš moj rad. Ti to ne bi rekao otvoreno (prosto, takav si), ali se naša nepodudarnost vrlo jasno čita iz tvog ocenjivanja nepotpisanih radova.
Kad je objavljena pobednička ukrštenica, nisi se javio ni sa "mu", ni sa "ba" (mogao si bar čestitati SVIMA), nego si odmah objavio svoje argumentovano glasanje (iako nije imalo smisla to uraditi pre nego što vidimo te tvoje favorite), valjda da bi na posredan način izrazio svoje neslaganje sa ishodom.
E, sad... pošto si ti najglasniji od članova žirija, može bi se steći utisak da si najviše u pravu. A nisi, evo odmah da ti kažem: npr. u odnosu na Rešada si samo ukršteničar u pokušaju, a u odnosu na Peru si običan amater.
Kad sam već iskren, moram da kažem da ja u životu nisam video nijednu tvoju ukrštenicu koja nije teška, preteška, prenategnuta, sastavljena bez ikakve brige o rešavaču ili bar o kontekstu (nadam se da je sada jasnije šta znači stavljanje forme u prvi plan). Na drugoj strani, pošto je naklonost obično uzajamna (a u ovom slučaju se zasniva na podudaranju afiniteta tj. smisla za ukrštanje), meni je savršeno logično što ti uglavnom ne razumeš i nisko ocenjuješ moje radove: u njima ne možeš pronaći sebe (kao što i ja ne mogu pronaći sebe u tvojima).
Mladene, ovo je fonetska ukrštenica, a da li se u “Kikindskim novinama” enigmatika objavljuje na ćirilici ili latinici je ne znam i ne moram znati i uopšte me ne zanima, tim više što je u uslovima konkursa, kada je o ovom riječ, tražena samo fonetika. Pomenuti prevod je fonetski na što sam jasno aludirao navodeći izdavača i bez obzira na pismo na kome je štampan ovaj bi naslov bio fonetski prilagođen da je za tim postojala potreba.
Ne moram više ponavljati da se utetovirati ne sviđa ni meni, ali to je moj (očigledno i tvoj) problem; međutim, šta jezik ima s tim? Ta riječ je izdržala provjeru jezičkih stručnjaka i iz šestotomnog prenesena u jednotomni, što sam naglasio, rječnik srpskog jezika, a mnoge druge nisu iako bi se nama dvojici možda više dopale i bile neophodnije za enigmatsku „upotrebu“.
Ovo posljednje sam zaključio na osnovu podužeg završnog pasusa u tvom prethodnom komentaru. Rijetki su takmičarski radovi koji nemaju i prednosti i mane u odnosu na ostale, pogotovo one iz prvog dijela tabele. Svi težimo idealnom, ali ga je teško dostići. Ne kaže se uzalud da ne može i jare i pare.
Iskren da budem, sumnjao sam, a tvoji komentari koji su uslijedili potvrdili su tu sumnju, da je do sada izneseno jedino obrazloženje svojih ocjena i to člana žirija koji je nahvalio moj rad potaklo tu potrebu kod tebe da baš ovaj rad upoređuješ sa svim ostalim. Hajrudinu Hodžiću nije potreban advokat i ja tu ulogu neću preuzimati na sebe, on će se već sam znati braniti ako to nađe za shodno. Ponoviću samo ono što sam već više puta napisao, i još više puta javno rekao, neka se ljuti ko god hoće, da lično ne smatram kompetentnim nijednog čalan žirija, ma kako se on zvao, koji nije spreman ili nije sposoban, ja to ne znam, obrazložiti i braniti svoju odluku. U ovom žiriju je, znam, nekoliko imena na koje se prethodna konstatacija ne može odnositi, a zašto baš ovdje nisu dali obrazloženje drugo je pitanje.
Druže Raco, rekoh već da sam navijao za tebe (Slavko je sada odsutan, ali kad se završe DL, može ti potvrditi da sam ga u Širokom molio da - po cenu ogrešenja o regularnost - kako zna i ume spusti moj rad na drugo mesto. Tako je bilo, časna reč, no on je izričito protiv mućkanja i pobednik je ipak proglašen po glasovima žirija, a ne po mojoj želji).
Dakle, moj rad je pobedio zato što je žiri tako hteo. U tom žiriju je bio i tvoj simpatizer, ali nije mogao da smanji razliku od 7 poena. Prosto je tako: moj rad se u drugoj fazi više dopao žiriju nego tvoj. Glupo je da kažem da mi je žao zbog toga (a kad pažljivo pročitam šta pišeš - zapravo mi je sve manje žao).
I šta sad? Hajrudinu se ne sviđa pobednički rad i neko tu očekuje da se Žarko, Rešad i Aladin PRAVDAJU što su glasali tako kako jesu?! Da OBRAZLOŽE! Kome, bre, da obrazlože? Tebi? Pa, ti si brate takmičar, a oni su izabrani žiri. Možda bi trebalo da upute izvinjenje Hajru što ne misle kao on? Jeste li vas dvojica normalni? (čak bih i ja razumeo takav rezon da je žiri objektivno bio slabiji, ali ovo je najjači sastav žirija koji je ikada napravljen kod nas). Evo, Pero je dao tebi 10, meni 9. Meni je to ok i ne znam šta tu ima da se priča. Bane je pobedničkom radu dao 1 bod, a tvom 2. Isto ok. Aladin je napravio najveću razliku: meni 10, tebi 2. I to razumem (a ako ti ne razumeš, molim Aladina da se ni slučajno ne ponižava pišući obrazloženje).
I nije stvar u tome što je Hajrduin izneo obrazloženja, nego trenutak u kom je to uradio i način na koji se oglasio. Meni iskreno puca prsluk za njegovo mišljenje, odavno smo mi shvatili da se odveć i nepremostivo razlikujemo (to što smo se malo družili u Širokom je više omaž prošlim vremenima nego nekakva rekonekcija), ali čak nije bio ni ljubazan da nam najpre čestita (ne samo meni, nego i tebi, i svima ostalima) i da uvaži glasove svojih kolega (kad mu je već omogućeno da bude u žiriju sa duplo boljima od sebe), nego je odmah zapenio. (Sve ovo je moglo da bude napisano i ispod nekog drugog posta, tek da ne paranoišeš, ali eto, ovde se otvorila nekakva diskusija.)
Druže Mladene, mene uopšte ne zanima o čemu ste ti i Slavko razgovarali u Širokom Brijegu, mada mi je sada jasnije otkuda si ti znao „da se vodi bitka između nas dvojice“, a ja, eto, nisam imao pojma. To naravno nije bitno, kao što je nebitno da si ti pokrenuo cijelu ovu priču svojim manje-više zajedljivim komentarima. Najbitnije u svemu je to što ti kada ti ponestane argumenata raspravu spuštaš na pijačni nivo, ali ja ti u tome, izvini, neću sudjelovati.
Racanoviću, ako postoji neko na ovom blogu koga sam štedeo i prema kome sam uvek bio bar za 50 % nežniji i tolerantniji nego što sam inače - onda si to ti. Međutim, ako insistiraš, mogu i da promenim ploču. Ti samo nastavi sa tim drskim komentarima. I da se razumemo: i pijaca je za ljude. Nema potrebe da omalovažavaš pošten svet kao da si iznad njega, kad na svakoj pijaci radi bar po jedan tvoj kolega (po svemu bolji od tebe) koji je izabrao da bude pošten čovek i da prodaje paradajz, a ne da se prostituiše po političkim strankama kao neki.
Uh... Budući da se ovaj post u rekordnom roku popeo na vrh liste, osećam obavezu (prema nedužnim čitaocima, bez obzira na to što znam da oni u principu najradije prate ovakve rasprave) nešto da dodam.
Prvo, možda je teško u to poverovati, ali ja veoma volim Hajrudina. Mi se ne slažemo i nikada se nećemo slagati, skoro sve vidimo različito, pa i ukrštanje... no, ja razumem njegovu osetljivost. Ali i ja sam osetljiv, naročito na neuviđavnost.
Drugo, volim i Radoju (i u to je možda teško poverovati, a uskoro će biti još teže). No, u ovom klinču se iznenada do te mere osilio da je bez pardona počeo javno da nipodaštava kompletan žiri (osim Hajrudina, razume se, i osim Pere kojem se ispod posta sa rezultatima BZK - a obratio kao kuče, što je vrlo tipično za političke ličnosti), i to žiri u kojem su, između ostalih, i moji omiljeni enigmati. Dakle, on nije izrazio želju da dobije objašnjenje, već je insistirao da žiri BRANI svoje odluke ne bi li ih on uvažio! (čak se ni ja odavno nisam sreo sa takvom arogancijom, izuzev u politici, a to "izuzev" je najverovatnije ovde ključ). Čovek mrtav ozbiljan osporava npr. Besničaninovu merodavnost zato što se Reško nije javio da BRANI svoje glasove. To je isto kao kad bi prva pratilja negirala čitav izbor za mis jer tri člana prosto ne žele da se zamajavaju s njom i da joj objašnjavaju šta to misica ima, a ona nema. Ne znam... "insistiram na obrazloženju" znači isto što i "sumnjam u vaše poštenje". A to je, bogme, već ozbiljna stvar. U mom selu se ta stvar zove paranoja, a sličnu pojavu je moja baba jednom prepoznala gledajući skupštinu (objasnio sam joj da se to zove projekcija, i da su joj ponajviše skloni ponajmanje pošteni). (Usput, da bi sve ovo bilo jasnije, treba pročitati i Radojino obraćanje Peri) Ja takve iz hobija spuštam na zemlju, naravno, ukoliko verujem da su mentalno zdravi. Zasad verujem da je Radoja samo bahat.
I treće, užasno sam neprijatan kad sam uvređen, to je fakat. Zapravo, ne poznajem nikoga ko može da se meri sa mnom po brutalnosti koju emitujem kad me neko nagazi. Naročito ako me nagazi ko mi nešto znači (ili mi je nešto značio, sad je to manje važno), kao što su Hajrudin i Radoja.
Mladene, molim te!!!! Kolega kome si se obratio u obrisanom komentaru ima ime i prezime. Od sada pa nadalje i ubuduće, molim da se svima obraćaš sa poštovanjem. One koje ne poštuješ nemoj da komentarišeš na ovom blogu.
(Ovo je uputstvo/molba i za sve ostale komentatore)
Zbog obaveza oko Dana ludaje nisam detaljno pratio komentare, a sada nemam vremena da detaljno čitam ovu prepisku, ali ovo što sam ovlaš pročitao uopšte mi se ne dopada.
Nema šta nema gore (iznad), sve moguće i dozvoljeno, a sad je odjednom problem odgovoriti na jedno pitanjce o jednoj slikici. Čudna je igračka javna riječ.
Pitanje je precizno, a postavljeno je onima koji znaju odgovor. Koja crna retorika, nakon ove tuge gore kome bi bilo do retoričkih pitanja... Kad je nešto toliko tužno onda nije važno (za sve nas kojima je to iznad svega tužno) ko je rekao, šta i o kome, već je važna samo jedna stvar - zašto nam se tako tužne stvari dešavaju. Možda priča oko slike može pomoći.
Pravite dramu, gosn Hodžiću. Prvo, nije vam upućena ni jedna jedina ružna reč (izneo sam svoje mišljenje o vašem radu i vašoj kompetenciji na vrlo sveden način). Drugo, to što smo se slikali nema nikakve veze ni sa čim (npr. jednom sam se slikao i držeći zmiju, pa mi nije palo na pamet da je, jelte, gajim u nedrima).
Slavko, izgleda da ti je lakšte brisati (odjednom nepoželjne komentare), nego napisati par rečenica. Dakle, u najkraćem, evo odgovora na moje neretoričko pitanje – nakon nepotrebnog i neugodnog cirkusa (izrežirano slikanje, pokušaj utrpavanja klupske majice pred kamerom, ja sam bukvalno bježao, ti trčao za mnom, snimatelj za tobom...) na parkingu pred hotelom u Širokom Brijegu (ne bih više o tome, uostalom bilo je dovoljno svjedoka) e-mailom sam te zamolio da ne objavljuješ pomenuti fotos (možeš objaviti cijeli e-mail ako želiš), obrazložio sam moje razloge i posebno naglasio da taj moj zahtjev nema ništa sa Mladenom, naprotiv (rekoh kako mi je bilo drago i prijatno upoznati ga i družiti se s njim). Prihvatio si to, ja se zahvalio... no, nakon Mladenovih komentara (takva intonacija teško da je uzrokovana mojim žiriranjem i standardnim komentarima gdje, osim različitih kriterija i pristojnog pozivanja članova žirija da svojim obrazloženjima doprinesu kvaliteti i razumijevanju, nema baš ništa, sve to plus vrlo prijateljsko druženje udvoje par dana ranije...) se nameće pitanje KAKO SI TI njemu obrazložio neobjavljivanje fotosa za čiji nastanak je, očito, bio zadužen. Da li si samo previdio taj detalj ili si ga namjerno preskočio da malo zakuhaš zarad predvidive (ni najmanje opravdane) reakcije i „živosti“ na blogu (ne bi bilo prvi puta) to samo ti znaš. Najgluplje od svega je bilo to da ispada da sam ja nešto važan. Zaista ne razumijem zašto je sve to bilo potrebno, slikanje, majice i slične nekom važne, nekom nevažne stvari, bi se među kolegama i prijateljima trebale urediti u par riječi, bez trikova, režija, cirkusa…
U 20 dana u starom kraju sam imao samo prekrasna iskustva u druženjima sa enigmatima (Sarajevo, Rijeka, Bihać, Široki Brijeg, Banja Luka, Zagreb – Mato, Vlado i Ćos posljednjeg dana), napunih baterije, svima veliko hvala. Ova epizoda sa majicama, slikanjem, komentarima ... mi nije jasna, ni važna, nisam tužan, naprotiv... šta da čovjek radi, neke stvari se eto dese... ponadah se da ćeš se ti oglasiti svojim riječima na svom blogu o svom udjelu u onom što ja nazvah ZAJEDNIČKA TUGA (koja se gura pod tepih, kako i zašto svi znate bolje od mene, jedino što mogu je odbiti da učestvujem u tome) i pomoći opštem dobru, no ti biraš šutnju. Šute i mnogi drugi iako bi imali šta reći, no niti su aktivni sudionici nekih stvari, niti su blogogazde sa uticajem i odgovornošću. Dobre namjere, ambicije, vrednoća, rezultati … sve to imaš i zaslužuješ čestitke, ali i prijateljsko podsjećanje da se čovjek nekad previše zaigra u ulozi u kojoj se vidi (draga taština, svi je imamo), pa ponekad kreira više štete nego koristi. Nekad stvari treba reći, otud ovaj moj nevoljko napisani komentar. Pisao sam i pisaću o enigmatici, nikad o osobama. Ako se ti kao domaćin najpopularnijeg okupljališta ne slažeš s mojom "osjetljivošću" onda to reci jasno i glasno, odnosno probaj odoljeti iskušenju da, zaigran, pokušavaš sjediti na mnogo stolica.
Hajro, ja sam zgranut ovakvim konstrukcijama. Veze nema!
Ovo je moje viđenje "spornog" događaja: 1. S Mladenom NIKAD, ali NIKAD nisam ni pomenuo nekakvo vrbovanje za narandžaste. Uostalom, mi nikoga ne vrbujemo. (Majice EKK ima najmanje 6 zaslužnih ljudi koji niti su članovi, niti će ikada postati) 2. Mladen mi u Širokom Brijegu reče da hoćeš da imaš majicu kao suvenir. 3. Vas dvojica zagrljeni tražite da vas slikam (prije ikakvog uručivanja majice).Ne sjećam se ko je tražio da se slikate, ali pošto ste prethodni dan proveli sat-dva u razgovoru (odvojeni od svih ostalih) zaključih da je neko prijateljsko slikanje, te vas fotografisah. 4. Odlazim do torbe i dajem ti majicu (VAŽNO: Niti si ti tražio da budeš član EKK, niti sam ja pomislim da to hoćeš/želiš). 5. Istina, želio sam ovjekovječiti fotografijom uručenje poklona, ali kako si to odbio, odustah. Nećeš da se slikaš, dobro. 6. Ti si mejlom tražio da fotografiju zagrljenih prijatelja ne objavim. 7. Odgovorih da se molba uvažava (Uostalom, nije objavljeno još 50-60 fotografija, pa i nisam razmišljao zašto ne želiš da se to objavi, niti me sada razlog inzteresuje. Tražio si da se ne objavi, i to uvažavam) 8. MLADEN NIJE NI PITAO ZAŠTO NIJE OBJAVLJENA SLIKA, niti sam mu ja šta obrazlagao. 9. Ti postavi ono pitanje nakon "fajta" u komentarima. 10. Ja pojma nisam imao šta treba da napišem. Da li je trebalo da napišem: "Nije objavljeno jer je to Hajro tražio". Kontekst mi ni sada nije najjasniji.
Zaključak: Molim te ne izvodi nikakve zaključke a da me direktno nešto ne pitaš. Ovo okolišno pisanje često ne kontam. Dakle, ni sada ne vidim šta je moj propust.
Dragi Slavko, nema problema za izvinjenje, nemam ništa protiv da prihvatim da si i ti osjetljiv. Ovdje može ići pitanja o bezbrojnim istinskim i mnogo grubljim konstrukcijama u komentarima gdje niko nikad nije tražio izvinjenja, a ti kao domaćin si to puštao iako ti se “nimalo ne dopada”. No da pogledamo činjenice.
Nisam ja ništa konstruirao, ni okolišao, samo sam naveo činjenice i rekao da se NAMEĆE to pitanje. Dakle, ne tvrdim ništa (JER NE MOGU ZNATI) tek priznajem da sam bio iznenađen tonom komentara i iz tog iznenađenja logično proističe da se upitam, “otkud sad ovako intonirani komentari od čovjeka s kojim sam se prijateljski družio prije par dana”. Dakle:
- Mladen je bio jedini u klupskoj majici, prišao mi, zagrlio me, ti si isti čas bio spreman s kamerom (niko te nije zvao), ja sam prihvatio - Nikom nikad nisam rekao da želim majicu kao suvenir, niko me nikad nije vrbovao za bilo koji klub. - Nakon slikanja si odnekud izvukao majicu, ja sam već odlazio kao autu, ti trčiš za mnom, snimatelj za tobom… priznaćeš da je bilo malko glupo, nepotrebno, neprijatno - Je li moj zaključak da je sve bilo manje ili više planirano čista konstrukcija? Ako se sjetimo koliko si posljednjih godina volje i truda uložio u majice, slikanja, objavljivanja (sasvim pozitivno, ne mogu imati ništa protiv toga) možda i nije iznenađujuće da mi je to palo na pamet. - Nisam bio dio nikakvog “fajta” u komentarima, imam svoje mišljenje o tim “tiražnim” duelima i rekao sam to više puta - Da li je Mladen pitao zašto slika nije objavljena ja ne mogu znati, ali ako je jedini obukao majicu, inicirao slikanje, ti spreman sa kamerom iako te niko nije zvao (sve plus pomenuti kontekst truda oko majica, slika…), nakon onakvih komentara, teško da mi se može pripisati nekakva zločesta kreativnost i konstruiranje, tek malko povezivanja tačkica. Da sam ja (iz meni poznatih razloga) odradio majicu i slikanje, pa od slike ne bude ništa, pitao bih se zašto nije objavljena, a ako bih dobio odgovor da je onaj što je prihvatio poziranje poslije promijenio mišljenje i odbio da bude na slici sa mnom…., ne bi mi bilo drago sve to. Da li bih i kako reagirao druga je stvar. Ponavljam, samo sam rekao da se “nameće pitanje” i tvrdim da bi se nametnulo baš svakome u ovoj situaciji. - Zašto bi neko odrađivao majice, slikanje, prihvatanje poželjnog objašnjenja svega i sl… niti znam niti me zanima. Svako ima svoje razloge. Moj razlog za reakciju ovdje je da niti ja niti naša enigmatika (mnogo važnije od moje malenkosti) nismo ničim zaslužili ono šta je isporučeno i što je postala praksa. Ti si Slavko pomenut i “prozvan” zbog tvoje aktivne uloge (na parkingu i na blogu). Ako sam se zaigrao konstruirajući gornje nudim izvinjenje tebi i publikumu, no ne kajem se što napisah sve ovo. Moji motivi i argumenti o generalnoj praksi (mimo ove smiješne epizode sa majicom i slikanjem) su odavno ponuđeni enigmatskoj javnosti. Ne mogu da se ne sjetim zlatnih vremena koja za nas enigmate nisu bila zlatna zbog nekakvih ideologija i sličnih gluposti već zbog hobističkog pristupa nezavisnih individua koje su se našim lijepim hobijem bavile na bitno drugačiji način. Ili možda opet konstruiram, no ti si Slavko dovoljno star i iskusan da znaš o čemu govorim. Ovdje braniš sebe (nema u mojim redovima napada, tek otvorena pitanja i prijateljska podsjećanja) od posljedica uloge koju si sam prihvatio – javna riječ i javno djelovanje idu sa nekim pravilima i odgovornošću. Možda ja sve to shvatam preozbiljno, tu krivicu rado prihvatam.
Čak sam i ja zgranut (a stvarno me nije lako zgranuti). Odsad ću paziti na koje se postove pretplaćujem, jer bih živeo u mnogo lepšem svetu da mi ovo poslednje nije stiglo na mejl.
1. Slavko Bovan u oskudnoj komunikaciji koju smo imali u ŠB, kao ni ikada pre, niti kasnije nije ni spomenuo g. Hodžića. Časnu reč dajem da u životu nismo razmenili ni uzgredne mejlove na tako nebitnu temu. Pre dan ili dva sam u nekom komentaru IZ ZEZANJA pitao: šta li je sa tom slikom (koju gosn H. ovde pominje). Niti sam je tražio, niti ću je tražiti, niti želim OBRAZLOŽENJE zašto nije objavljena. Posle svega, drago mi je ako je izbrisana zauvek.
2. Priču o režiranom slikanju ne razumem jer ne kapiram konstrukciju. Gde su motivi u toj bizarnoj interpretaciji prostog događaja? Ko je to režirao i zašto? Ja ili Slavko? Ili obojica? Da li smo mi izgledali kao Jehovini svedoci koji vrbuju naivne kolege za svoju sektu? Ovo bi stvarno bilo smešno da nije nenormalno. Aman, šta Slavko ili ja (ili obojica) dobijamo ako bilo ko obuče EKK majicu?
Evo, ovako: tog jutra sam seftelisao poklonjeni odevni predmet, Hodžić i ja smo stajali ispred hotela, naišao je Slavko... i mašio se za aparat. Po mom sećanju, hteo je da slika SAMO MENE (jer sam prvi put u životu obukao tu majicu), ali ja sam (eto greške iz nehata, je*ao me bog) zagrlio više puta pomenutog gospodina (to je bilo spontano, ne mogu baš da kažem šta sam imao na umu... šta znam, valjda sam hteo da imam jednu sliku s njim, koliko god se mi razumeli ili ne razumeli). Slavko se tu malo zezao (kao: ovo ću objaviti da se zna kako si pobedio na DL), a ja sam odgovorio da opasnosti nema jer znam da mi H. nikad ne bi dao 10 poena (zaista to znam, poznajem čoveka, proveli smo mnogo više vremena zajedno od tog druženja uživo). Jedini detalj koji sam izgubio iz vida je da gosn H. nema smisla za humor (a zaista sam i to znao... kao što rekoh, je*ao me bog). Sa bukvalnim ljudima treba biti bukvalan, govorio je jedan moj profesor, a jedan drugi je tvrdio da sa onima koji nemaju smisla za humor najbolje ne razgovarati jer je odumiranje tog dela duha prvi simptom nekog ozbiljnog psihičkog poremećaja (ovom prilikom ne ulazim u istinitost tih tvrdnji, niti ih nužno povezujem sa ovim slučajem, samo asociram). Elem, gosn H. je veče pre toga pričao kako voli narandžasto (svedoci: Galogaža, Skopal, Marinović, Karačić, Hrgović, Kvalić, Kutnjak i možda još neki), pa sam IZ ZEZANJA prišao i nalepio mu svoju majicu koju sam nekoliko sati pre toga dobio (i nosio u kesi). Sutradan se posle slikanja setih toga, te ZAMOLIH Slavka da nabavi jednu i za gosn H. (a da li će je nositi, brisati njome šoferšajbnu, vršiti nad njome bludne radnje ili je koristiti u magijskim ritualima - uopšte me nije zanimalo, kao što me ni sada ne zanima). Mislio sam da bi mu bilo drago da ponese kući i taj suvenir. Tu se priča završava. Paranoidna obrada koja je očigledno usledila na proputovanju kroz "stari kraj" takođe nije moj problem.
3. Nisam ja mnogo pametan, ali imam intuiciju kao pećinski čovek. To je sve.
Hajro, pojma nemam o čemu pričaš. Meni je Mladen rekao,dok si ti bio na 50 cm od njega, da želiš majicu, a kasnije si mi i ti sam kazao da želiš takav suvenir. U prvi mah sam ti dao "pogrešnu" majicu, pa sam se u Mostaru potrudio da nađem majicu na kojoj je natpis "Una 2015" koju sam ti poslao "po kuriru" jer je trebalo da putujemo. Ako suvenir ne želiš, ili naknadno ne želiš, čini s njim šta ti je volja (baci, spali, pokloni,...) S Mladenom si za ta dva-tri dana razgovarao mnogo duže nego što sam ja s njim kontaktirao u životu. Otežavajuća okolnost je ta što tih dana nisam bio na internetu, pa je blog bio nebranjen. Tek naknadno sam čitao vaše komentare. Ono što sam pročitao, svakako mi se ne dopada.
Ako vi ti meni napisao onako kako sam ja tebi napisao (da nije bilo nikakvih dogovora, zasjeda i sl) ja to ne bih dovodio u pitanje. Uostalom, makar jedan od nas (ja) zna da je to istina.
...I nisam se dogovorio sa Mladenom da objavimo komentare u isto vrijeme. Mladen ima bolje pamćenje. Zaista sam se mažio za fotoaparat da uslikam Mladena u majici EKK s namjerom da to imam kao ilustraciju za post- objavu Slandinavke EDL.
Slavko, neka priča o majici i slikanju ostane kako je gore predstavljena iz tri glave, nemam šta bitno dodati. Nisam nikad rekao da želim majicu već sam je rado prihvatio kad mi je u restoranu ponuđena bez cirkusa sa kamerama. Narandžasto sam pominjao govoreći o holandskoj nogometnoj reprezentaciji. Smiješno, zar ne.
Šta ćemo sa pričom o komentarima koju preskačeš. Pitanje za tebe kao domaćina bloga: je li tebi u redu da se ljude etiketira, vrijeđa, postavljaju dijagnoze, da komentari često idu van granica pristojnosti, da ne govorim o tome da se počesto govori o osobama više nego o njihovim enigmatskim radovima ili za enigmatske radove vezanim komentarima. To su stolice o kojima sam govorio i to nije napad na tebe nego prijateljsko podsjećanje na neka pravila javnog djelovanja i javne riječi. Ako ti sve vidiš kao napad i odbranu, nekakav kontinuirani duel u stilu "e sad ću ja njemu reći" ili ti je to prihvatljivo ili poželjno iz drugih razloga, onda makar budi dosljedan pa to reci ... Ne možeš tražiti od mene izvinjenje za moje "konstrukcije" a puštati sve što puštaš, nema tu dosljednosti. Šutnju drugih ili povlađivanja se može objašnjavati, no neću se upuštati u to jer, kao što već rekoh, svi znate o važnim odnosima mnogo više nego ja. Ja vidim na blogu šta vidim i reagiram na to jer vjerujem u zajedničku stvar i zajednički rad na unapređivanju. Znam, znam, ja sam naivni idealist, sve je ovo sitno i neozbiljno, jedino mi čudno što se zbog tako sitnih stvari potežu krupne riječi, odustaje od osnovnih pravila pristojnosti i dosljednosti, bukvalno javno sramoti. Nema tu konstrukcija moj Slavko, to je nešto što se dešava kontinuirano i pokrivanje očiju ne pomaže, stvari su još uvijek tu. Ne pokušavam spašavati ništa, patronizirati nikog tek reagiram kad sam natjeran i to radim iskreno.
Hajro, naravno da ne podržavam etiketiranje i omalovažavanje bilo koga, ali nemam ja dovoljno vremena da 24 sata čučim na blogu i odgovaram na sve. Od jutros sam za kompjuterom (radim neke korisne stvari) a "izgubio sam" makar 2 sata neplanirano na čitanje komentara i odgovaranje. Odrasli smo ljudi, i tako treba i da se ponašamo.
Slavko, sam si izabrao da radiš super aktivan blog, sam izaberi kako ćeš riješiti ovaj problem. Nisi ti prvi u toj situaciji, samo odbijaš "platiti cijenu", pokušavaš imati sve, odnosno sjediti na više stolica. Sjeti se Adnanovog bloga, znalo je biti po stotinjak komentara, i tada je bilo komentatora sklonijih oštrini, etiketiranju i slično. Kako je on uspio to svesti u prihvatljive okvire? Imao je svoje prioritete i jednostavnu misiju - radio je blog na kome je htio okupljanje enigmata i priču na enigmatske teme, blokirao neprimjerene stvari. Ti imaš mnogo složeniju misiju i interese, pokušavaš žonglirati hrpu loptica u zraku, pustio si neke vragove iz boca, propuštaš da se javno i konkretno ogradiš od stvari koje, evo veliš, ne podržavaš ... ne krivim te, barem ne previše, znam ja šta je energija, ambicija, volja, ideje ... pokušavam pomoći. Pogledaj samo koliko je ozbiljnih enigmata odustalo od bilo kakvog komentiranja, koliko je umora i gorčine u mnogim redovima ... Zašto bi iko pristao sutra da bude član žirija (ja neću sigurno) ako će biti izložen neprimjerenim komentarima na temu njegove osobnosti, opusa i slično. Ljudi rade najbolje što mogu i imaju pravo da isto to očekuju od tebe kao organizatora ili domaćina. Ako je ovo najbolje što možeš, puštati vrijeđanja a braniti sebe od nepostojećih napada i tražiti izvinjenje, onda se nemoj čuditi ovim mojim redovima, odustajanju drugih ... Javljao sam ti se više puta direktno na teme tvojih individualnih duela i drugih detalja oko bloga, sve u želji da ti ponudim moguća rješenja na dobro ovog što radiš, nikad me nije smetalo ako se nisi složio. Ovaj put je moralo javno i nemam(o) se čega sramiti.
U 16. 43: eksplicitne optužbe da je Slavko učestvovao u mahinaciji na 2 (ili čak 3) nivoa: 1) jatakovao je meni vukodlaku u pokušaju da... pa ne znam šta... recimo: osramotim gosn H. tako što ću ga navesti da se slika u majici EKK - a (ne znam kako drugačije to da prepričam, kome zvuči nelogično - dobro je shvatio), a onda 2) perfidno iskoristio svoje učešće u tom režiranom poduhvatu da izazove konflikt na svom blogu kako bi... ne znam šta. (Glas naroda: Zaradio novac od poseta? Uživao u gladijatorskim igrama? Naslađivao se patnjama sirotog, naivnog i nevinog g. H. - a, koga je prethodno namamio u žiri? Glas naroda 2: sve je to bilo smišljeno, zapravo i Dani ludaje su organizovani zbog smaknuća gosn H- - a!).
Rezime prve epizode: Slavko Bovan je u 16. 43 izvređan na sopstvenom blogu od strane gosn H. - a, ali nije obrisao taj komentar, već je strpljivo, ljubazno i razložno odgovorio u 17. 14.
U 17. 17 je dodao da očekuje izvinjenje.
U 18. 28 gosn H. je ustvrdio da ništa ne konstruiše, pa je nastavio sa elaboracijom "činjenica" i "pitanja koja mu se nameću". U tekstu sada preovladavaju implicitne optužbe da je učestvovao u zaveri protiv njega. Treba li reći: gosn H. se nije izvinio Slavku (i o nije učinio do kraja serije).
Ni taj uvredljivi komentar nije izbrisan.
U 18. 38. se javio vukodlak. Rekao je šta je imao i nikoga nije uvredio. Imao je jednu digresiju (koja možda nekome deluje kao "pčelata na kapata", ali to je stvar interpretacije) i na kraju teksta je upotrebio sintagmu "paranoidna obrada", koja nema veze ni sa kakvom dijagnostikom i dijagnozama (tome su skloni i mentalno zdravi ljudi, npr. ako su pijani, premoreni, iscrpljeni, ili ako su slabije inteligentni, egocentrični itd.)
U 18. 45 se oglasio Slavko i opet bio vrlo tolerantan. Uveravao je ostrašćenog gosn H. - a da nije moj jatak, da mi nismo čak ni bliski, da nije odgovoran za moje verbalne okršaje na blogu itd. (Potvrđujem navode i dodajem da me je za poslednjih x godina opomenuo između 60 i 60 000 puta ; takođe, mnogi moji komentari su izbrisani kad se ispostavilo da se nekome ne dopadaju).
U 19. 38. gosn H. pomera fokus svoje elaboracije na uvrede koje je navodno dobio od vukodlaka (potpuno nesvetan uvreda koje je pre toga uputio samom blogogazdi - a tako nešto čak ni vukodlak nikad nije uradio). Onda to uopštava (jer on inače ne ume konkretno, jasno i glasno da izrazi svoj stav), te sebe u ovom neprijatnom okruženju nežno i svileno naziva "naivnim idealistom". Smisao teksta je ponovno optuživanje Slavka Bovana da je kriv za sve reči koje je vukodlak ovde napisao, a njemu se nisu dopale. (Glas naroda: blog nije totalitarna država u kojoj su neki formirale karakter, već mesto na kome je dozvoljeno izražavanje ličnih stavova. Glas naroda 2: kriv je vukodlak, Ne poštuje bogove i kvari omladinu, treba ga ubiti kukutom!)
U 19. 55 Slavko ljubazno pokušava da završi neprijatnu diskusiju sa gosn H. - om.
U 20. 15 gosn H. opet vrti istu priču, implicitno naziva Slavka (po ko zna koji put u toku prepiske) licemerom i takođe implicitno predlaže da se vukodlak trajno udalji sa bloga (možda i ubije, ko bi znao šta ima na umu). Na kraju se, naravno, predstavlja kao misionar. (glas naroda: već su nam slali "mirotvorce i "misionare" iz Amerike, pa nam silan narod pogibe... treba biti oprezan).
Rezime: gosn H. razume isključivo sebe i svoju osetljivost, šta god pisao i šta god tvrdio.
Je li baš neophodno da se nekog od kolega naziva "amaterom", ako se zna da se u toj enigmatskoj vrsti (križaljke) itekako dokazao još prije nekoliko decenija? Čemu takvo ophođenje, da ne kažem pljuvanje?
Iako uvijek podstičem komentarisanje (konstruktivno) mislim da je vrijeme da ovdje privodimo kraju komentarisanje konstatacijom: Ovo je dobra skandinavka kolege Racanovića.
Ima još nekih postova koji jedva čekaju da se popenju na vrh najčitanijih.
44 коментара:
Lepo, čestitam.
Tehnički - skoro savršeno, sadržinski... tako-tako (ima tu svega i svačega, skoro kao kod Hajra... ne čudi me što mu se rad toliko dopao).
KU pobedničkom radu je situacija obrnuta: struktura jedva prosečna, ali zato većinski pitak i poznat sadržaj, tj. rešivost u prvom planu.
U svakom slučaju, nijanse su odlučivale i kako već rekoh, ne bih bio razočaran ni da je Radoja pobedio (on je moj alter-ego u ukrštanju, jedan od 3 koje imam, i vrlo sam ponosan na njega, tim pre što se možda danas ne bi ni družio s nama da ga nisam zvao nazad).
Ako imam pravo glasa, ova skandinavka mi se baš dopada (Nemojte ovo pročitati kao: ...za razliku od ostalih). U finalu je bilo još nekoliko skandinavki koje bih (da sam u žiriju) stavio na visoku poziciju, ali ova bi (vjerovatno) bila na vrhu.
Samo 8 crnih polja (vjerojatno najmanje od svih) i 30 skupina izdvajaju je od inih. Dojam kvare pojmovi TAKAMI, VIGLA, ASPID i UKI, umanjenica MIŠČICA te množina TAVANKUĆANI. Da sam mogao glasovati, unatoč težim pojmovima, ova križaljka bila bi ipak ispred Mladenove i Nebojšine.
Zaintrigiralo me je tvoje razmišljanje, Nedjeljko, o pojmovima koji kvare dojam iz prostog razloga što nas dvojica vrlo često imamo slične stavove, a ovdje se poprilično razlikujemo. Pa, rekoh, da prodiskutujemo malo.
Slažem se za prva 3 koja si naveo, ali se generalno ne slažem za troslov (i četveroslov) koji nije skraćenica, i posebno se ne slažem za ova dva navedena na kraju. Smatram da su MIŠČICA i TAVANKUĆANI(N) strukturno lijepe, neobične i vrlo rijetko u ukrštenicama korištene riječi. Jasno se vidi da te riječi nisu „iznuđene“, već sam ih (iz navedenih razloga) odabrao između nekoliko mogućnosti. Meni lično najviše smeta glagol UTETOVIRATI i svakako bih ga izbjegao da je ikako bilo moguće.
Radoja, ni ja se ne slažem sa Nedjeljkom kada je reč o Tavankućanima. Sasvim ispravno i strukturalno interesantno, a ne vidim nijedan ovozemaljski, zdravorazumski kriterijum po kom bi etnik u jednini bio vredniji od etnika u množini (Nene inače pri nabrajanju "feleričnih" pojmova katkad koristi neke samo njemu poznate i jasne aršine, a pri tom je i formalista, pa mu sadržina neretko promakne).
No, ima tu još pojmova koji nisu baš za izložbu: AMADO MIO (u ćiriličnim sastavima nije uobičajeno, a ni mnogo suvislo korišćenje stranih naziva pesama, predstava itd.), ARMANT (A je gotovo nerešivo), a onda i taj glagol koji ima nekakvo opravdanje, ali nije standardizovan.
Kao vrline ističem sintagme AORTNI LUK, LIČNA STVAR, KAĆKI MOST.
MIŠČICA je u redu, UKI takođe (uobičajeni nadimak za Uroša).
Kako god, rad ima i prednosti i mane u odnosu na prvo -, treće -, četvrto - plasirani (a verovatno i u odnosu na one koje još nismo videli), ali koliko god se trudio da budem objektivan, ne bih mogao da kažem da je generalno bolji od bilo kog dosad viđenog. Ne čudi što oni koji formu stavljaju ispred sadržine (kao Nedjeljko i Hajro) misle drugačije, jer je u formalnom smislu (kao što već rekoh u prvom komentaru) bezmalo savršen. Međutim, kad čovek sve uzme u obzir, jednako je daleko od savršenstva kao i ostali nagrađeni radovi (i zato su nijanse odlučivale).
TAVANKUĆANI su u redu, ali dugačke množine inače nisu preporučljive. Kako ne vjerujem da je još netko sastavio križaljku sa samo 8 CP, onda je ovo mogla biti i pobjednička križaljka.
Ne vidim zašto bi sagledavanje rada kao cjeline (pokušavajući primijeniti sve kriterije na cijelom prostoru mreže), za razliku od forsiranja dimenzija bjeline i ignoriranja svega ostalog, bilo forma i ignoriranje sadržine. Različitost u ukusima i prioritetnosti kriterija je savršeno OK. Rad je daleko od savršenstva, no ipak pristupom i realizacijom najbliže...
Mladene, čini mi se da si jednom isticao kao poseban kvalitet mojih radova upravo to što se u njima često sreće ono što nije uobičajeno. Takav je i AMADO MIO – kod nas neprevedeni naslov poznate pjesme i posthumno objavljenog Pazolinijevog romana. Pomenuti roman kod nas je preveden i objavljen pod naslovom „Amado mio“ 1984. g. („Narodna knjiga“ Beograd), dakle u vrijeme kada se o (ne)suvislosti vodilo mnogo više računa nego danas.
Nadalje, glagol UTETOVIRATI je standardizovan; naveden je i u dvomatičnom i u najnovijem jednotomnom Rečniku srpskog jezika MS, a meni je sporan kao i svaki drugi glagol – generalno imam otpor prema njima, prema ovom još i više zbog monotonije.
Za armanta se mogu složiti, ali u kontekstu te priče o rješivosti najslabija karika u ovom radu je u stvari VIGLA, teško rješiv pojam uprkos činjenici da se može opisati na 10-ak načina. S druge strane vigla je i te kako važna karika – nosiva greda cijele konstrukcije. Da li ju je zbog rješivosti trebalo izmaknuti i sve srušiti? Naravno da nije.
Na kraju moram raći da baš i ne razumijem to upoređivanje drugoplasiranog, a ne pobjedničkog što bi bilo logičnije, sa svim drugim radovima.
Hajrudine, ne vidiš to što si naveo zato što si sklon formalizmu. Logično (u belini vidiš samo belinu, u balansu samo balans, u strukturi samo strukturu, u detaljima noseće ideje itd. Tako je vazdan s tobom bilo i zato 40 godina praviš delimično do potpuno nerešive ukrštenice, baš kao i npr. Sreten).
Radoja, ne verujem da je Narodna knjiga štampala "Amado mio" na ćirilici (da bude jesanije: ako u nekom validnom izvoru postoji ćirilični zapis naslova "Besame mucho", što će reći "Бесаме мучо", imaš odlično pokriće i za "Амадо мио").
Utetovirati meni ne zvuči dobro, pa neka je sto puta standardizovano u novim rečnicima (šta je sledeće? dotetovirati, protetovirati, natetovirati, rastetovirati?!)
I na kraju, ni ja ne razumem kako si zaključio da se ovde poredi samo drugoplasirani sa ostalima, a ne svi koje smo videli?! Pišemo ispod tvog rada, ali sve ih imamo u vidu (bar ja tako radim).
Ajajaj Mladene, bojim se da se mi ovdje bavimo različitim stvarima što obesmišljava nastavljanje. Bilo kako bilo, svi radimo najbolje što znamo u svim ulogama i slažemo se da je neslaganje savršeno prihvatljiva stvar.
Ne bavimo se različitim stvarima. U tvom komentaru uz "forsiranje belina" stoji "ignoriranje svega ostalog", a to suprotstavljaš "sagladavanju celine", te ispada da je rad sa belinom (verovatno pobednički) kao celina lošiji od onoga bez beline (u suprotnom, ne znam zašto bi to pisao ovde).
Ja ne mislim da belina nužno ugrožava ostale parametre ukrštenice, pa bez obzira na to što smatram da pobednički rad nije bogzna kakav, kad ga sagledam kao celinu, nalazim određeni sklad sadržine i forme (za razliku od npr. Radojinog rada gde je forma dominantnija).
Već smo utvrdili da od svih članova žirija ti najmanje ceniš moj rad. Ti to ne bi rekao otvoreno (prosto, takav si), ali se naša nepodudarnost vrlo jasno čita iz tvog ocenjivanja nepotpisanih radova.
Kad je objavljena pobednička ukrštenica, nisi se javio ni sa "mu", ni sa "ba" (mogao si bar čestitati SVIMA), nego si odmah objavio svoje argumentovano glasanje (iako nije imalo smisla to uraditi pre nego što vidimo te tvoje favorite), valjda da bi na posredan način izrazio svoje neslaganje sa ishodom.
E, sad... pošto si ti najglasniji od članova žirija, može bi se steći utisak da si najviše u pravu. A nisi, evo odmah da ti kažem: npr. u odnosu na Rešada si samo ukršteničar u pokušaju, a u odnosu na Peru si običan amater.
Kad sam već iskren, moram da kažem da ja u životu nisam video nijednu tvoju ukrštenicu koja nije teška, preteška, prenategnuta, sastavljena bez ikakve brige o rešavaču ili bar o kontekstu (nadam se da je sada jasnije šta znači stavljanje forme u prvi plan). Na drugoj strani, pošto je naklonost obično uzajamna (a u ovom slučaju se zasniva na podudaranju afiniteta tj. smisla za ukrštanje), meni je savršeno logično što ti uglavnom ne razumeš i nisko ocenjuješ moje radove: u njima ne možeš pronaći sebe (kao što i ja ne mogu pronaći sebe u tvojima).
Mladene, ovo je fonetska ukrštenica, a da li se u “Kikindskim novinama” enigmatika objavljuje na ćirilici ili latinici je ne znam i ne moram znati i uopšte me ne zanima, tim više što je u uslovima konkursa, kada je o ovom riječ, tražena samo fonetika. Pomenuti prevod je fonetski na što sam jasno aludirao navodeći izdavača i bez obzira na pismo na kome je štampan ovaj bi naslov bio fonetski prilagođen da je za tim postojala potreba.
Ne moram više ponavljati da se utetovirati ne sviđa ni meni, ali to je moj (očigledno i tvoj) problem; međutim, šta jezik ima s tim? Ta riječ je izdržala provjeru jezičkih stručnjaka i iz šestotomnog prenesena u jednotomni, što sam naglasio, rječnik srpskog jezika, a mnoge druge nisu iako bi se nama dvojici možda više dopale i bile neophodnije za enigmatsku „upotrebu“.
Ovo posljednje sam zaključio na osnovu podužeg završnog pasusa u tvom prethodnom komentaru. Rijetki su takmičarski radovi koji nemaju i prednosti i mane u odnosu na ostale, pogotovo one iz prvog dijela tabele. Svi težimo idealnom, ali ga je teško dostići. Ne kaže se uzalud da ne može i jare i pare.
Iskren da budem, sumnjao sam, a tvoji komentari koji su uslijedili potvrdili su tu sumnju, da je do sada izneseno jedino obrazloženje svojih ocjena i to člana žirija koji je nahvalio moj rad potaklo tu potrebu kod tebe da baš ovaj rad upoređuješ sa svim ostalim. Hajrudinu Hodžiću nije potreban advokat i ja tu ulogu neću preuzimati na sebe, on će se već sam znati braniti ako to nađe za shodno. Ponoviću samo ono što sam već više puta napisao, i još više puta javno rekao, neka se ljuti ko god hoće, da lično ne smatram kompetentnim nijednog čalan žirija, ma kako se on zvao, koji nije spreman ili nije sposoban, ja to ne znam, obrazložiti i braniti svoju odluku. U ovom žiriju je, znam, nekoliko imena na koje se prethodna konstatacija ne može odnositi, a zašto baš ovdje nisu dali obrazloženje drugo je pitanje.
Pri kraju prethodnog komentara očigledno sam brže kucao slovo a od l i n pa sam umjesto člana otkucao čalan. Izvinjavam se!
Druže Raco, rekoh već da sam navijao za tebe (Slavko je sada odsutan, ali kad se završe DL, može ti potvrditi da sam ga u Širokom molio da - po cenu ogrešenja o regularnost - kako zna i ume spusti moj rad na drugo mesto. Tako je bilo, časna reč, no on je izričito protiv mućkanja i pobednik je ipak proglašen po glasovima žirija, a ne po mojoj želji).
Dakle, moj rad je pobedio zato što je žiri tako hteo. U tom žiriju je bio i tvoj simpatizer, ali nije mogao da smanji razliku od 7 poena. Prosto je tako: moj rad se u drugoj fazi više dopao žiriju nego tvoj. Glupo je da kažem da mi je žao zbog toga (a kad pažljivo pročitam šta pišeš - zapravo mi je sve manje žao).
I šta sad? Hajrudinu se ne sviđa pobednički rad i neko tu očekuje da se Žarko, Rešad i Aladin PRAVDAJU što su glasali tako kako jesu?! Da OBRAZLOŽE!
Kome, bre, da obrazlože? Tebi? Pa, ti si brate takmičar, a oni su izabrani žiri. Možda bi trebalo da upute izvinjenje Hajru što ne misle kao on? Jeste li vas dvojica normalni? (čak bih i ja razumeo takav rezon da je žiri objektivno bio slabiji, ali ovo je najjači sastav žirija koji je ikada napravljen kod nas).
Evo, Pero je dao tebi 10, meni 9. Meni je to ok i ne znam šta tu ima da se priča. Bane je pobedničkom radu dao 1 bod, a tvom 2. Isto ok. Aladin je napravio najveću razliku: meni 10, tebi 2. I to razumem (a ako ti ne razumeš, molim Aladina da se ni slučajno ne ponižava pišući obrazloženje).
I nije stvar u tome što je Hajrduin izneo obrazloženja, nego trenutak u kom je to uradio i način na koji se oglasio. Meni iskreno puca prsluk za njegovo mišljenje, odavno smo mi shvatili da se odveć i nepremostivo razlikujemo (to što smo se malo družili u Širokom je više omaž prošlim vremenima nego nekakva rekonekcija), ali čak nije bio ni ljubazan da nam najpre čestita (ne samo meni, nego i tebi, i svima ostalima) i da uvaži glasove svojih kolega (kad mu je već omogućeno da bude u žiriju sa duplo boljima od sebe), nego je odmah zapenio.
(Sve ovo je moglo da bude napisano i ispod nekog drugog posta, tek da ne paranoišeš, ali eto, ovde se otvorila nekakva diskusija.)
Druže Mladene, mene uopšte ne zanima o čemu ste ti i Slavko razgovarali u Širokom Brijegu, mada mi je sada jasnije otkuda si ti znao „da se vodi bitka između nas dvojice“, a ja, eto, nisam imao pojma. To naravno nije bitno, kao što je nebitno da si ti pokrenuo cijelu ovu priču svojim manje-više zajedljivim komentarima. Najbitnije u svemu je to što ti kada ti ponestane argumenata raspravu spuštaš na pijačni nivo, ali ja ti u tome, izvini, neću sudjelovati.
Racanoviću, ako postoji neko na ovom blogu koga sam štedeo i prema kome sam uvek bio bar za 50 % nežniji i tolerantniji nego što sam inače - onda si to ti. Međutim, ako insistiraš, mogu i da promenim ploču. Ti samo nastavi sa tim drskim komentarima.
I da se razumemo: i pijaca je za ljude. Nema potrebe da omalovažavaš pošten svet kao da si iznad njega, kad na svakoj pijaci radi bar po jedan tvoj kolega (po svemu bolji od tebe) koji je izabrao da bude pošten čovek i da prodaje paradajz, a ne da se prostituiše po političkim strankama kao neki.
Ovaj nasao nove zrtve.
Uh... Budući da se ovaj post u rekordnom roku popeo na vrh liste, osećam obavezu (prema nedužnim čitaocima, bez obzira na to što znam da oni u principu najradije prate ovakve rasprave) nešto da dodam.
Prvo, možda je teško u to poverovati, ali ja veoma volim Hajrudina. Mi se ne slažemo i nikada se nećemo slagati, skoro sve vidimo različito, pa i ukrštanje... no, ja razumem njegovu osetljivost. Ali i ja sam osetljiv, naročito na neuviđavnost.
Drugo, volim i Radoju (i u to je možda teško poverovati, a uskoro će biti još teže).
No, u ovom klinču se iznenada do te mere osilio da je bez pardona počeo javno da nipodaštava kompletan žiri (osim Hajrudina, razume se, i osim Pere kojem se ispod posta sa rezultatima BZK - a obratio kao kuče, što je vrlo tipično za političke ličnosti), i to žiri u kojem su, između ostalih, i moji omiljeni enigmati. Dakle, on nije izrazio želju da dobije objašnjenje, već je insistirao da žiri BRANI svoje odluke ne bi li ih on uvažio! (čak se ni ja odavno nisam sreo sa takvom arogancijom, izuzev u politici, a to "izuzev" je najverovatnije ovde ključ). Čovek mrtav ozbiljan osporava npr. Besničaninovu merodavnost zato što se Reško nije javio da BRANI svoje glasove. To je isto kao kad bi prva pratilja negirala čitav izbor za mis jer tri člana prosto ne žele da se zamajavaju s njom i da joj objašnjavaju šta to misica ima, a ona nema.
Ne znam... "insistiram na obrazloženju" znači isto što i "sumnjam u vaše poštenje". A to je, bogme, već ozbiljna stvar. U mom selu se ta stvar zove paranoja, a sličnu pojavu je moja baba jednom prepoznala gledajući skupštinu (objasnio sam joj da se to zove projekcija, i da su joj ponajviše skloni ponajmanje pošteni).
(Usput, da bi sve ovo bilo jasnije, treba pročitati i Radojino obraćanje Peri)
Ja takve iz hobija spuštam na zemlju, naravno, ukoliko verujem da su mentalno zdravi. Zasad verujem da je Radoja samo bahat.
I treće, užasno sam neprijatan kad sam uvređen, to je fakat. Zapravo, ne poznajem nikoga ko može da se meri sa mnom po brutalnosti koju emitujem kad me neko nagazi. Naročito ako me nagazi ko mi nešto znači (ili mi je nešto značio, sad je to manje važno), kao što su Hajrudin i Radoja.
Dobro došli u klub.
Mladene, molim te!!!!
Kolega kome si se obratio u obrisanom komentaru ima ime i prezime.
Od sada pa nadalje i ubuduće, molim da se svima obraćaš sa poštovanjem.
One koje ne poštuješ nemoj da komentarišeš na ovom blogu.
(Ovo je uputstvo/molba i za sve ostale komentatore)
Zbog obaveza oko Dana ludaje nisam detaljno pratio komentare, a sada nemam vremena da detaljno čitam ovu prepisku, ali ovo što sam ovlaš pročitao uopšte mi se ne dopada.
Pitanje za laku noć: Zašto nije objavljena slika kad smo Mladen i ja pozirali zagrljeni u nedjelju ujutru pred hotelom?
Nema šta nema gore (iznad), sve moguće i dozvoljeno, a sad je odjednom problem odgovoriti na jedno pitanjce o jednoj slikici. Čudna je igračka javna riječ.
Hajro, preciziraj pitanje. Kome je postavljeno?
Ja sam npr. mislio da je to retoričko pitanje.
Pitanje je precizno, a postavljeno je onima koji znaju odgovor. Koja crna retorika, nakon ove tuge gore kome bi bilo do retoričkih pitanja... Kad je nešto toliko tužno onda nije važno (za sve nas kojima je to iznad svega tužno) ko je rekao, šta i o kome, već je važna samo jedna stvar - zašto nam se tako tužne stvari dešavaju. Možda priča oko slike može pomoći.
Pravite dramu, gosn Hodžiću.
Prvo, nije vam upućena ni jedna jedina ružna reč (izneo sam svoje mišljenje o vašem radu i vašoj kompetenciji na vrlo sveden način).
Drugo, to što smo se slikali nema nikakve veze ni sa čim (npr. jednom sam se slikao i držeći zmiju, pa mi nije palo na pamet da je, jelte, gajim u nedrima).
Slavko, izgleda da ti je lakšte brisati (odjednom nepoželjne komentare), nego napisati par rečenica. Dakle, u najkraćem, evo odgovora na moje neretoričko pitanje – nakon nepotrebnog i neugodnog cirkusa (izrežirano slikanje, pokušaj utrpavanja klupske majice pred kamerom, ja sam bukvalno bježao, ti trčao za mnom, snimatelj za tobom...) na parkingu pred hotelom u Širokom Brijegu (ne bih više o tome, uostalom bilo je dovoljno svjedoka) e-mailom sam te zamolio da ne objavljuješ pomenuti fotos (možeš objaviti cijeli e-mail ako želiš), obrazložio sam moje razloge i posebno naglasio da taj moj zahtjev nema ništa sa Mladenom, naprotiv (rekoh kako mi je bilo drago i prijatno upoznati ga i družiti se s njim). Prihvatio si to, ja se zahvalio... no, nakon Mladenovih komentara (takva intonacija teško da je uzrokovana mojim žiriranjem i standardnim komentarima gdje, osim različitih kriterija i pristojnog pozivanja članova žirija da svojim obrazloženjima doprinesu kvaliteti i razumijevanju, nema baš ništa, sve to plus vrlo prijateljsko druženje udvoje par dana ranije...) se nameće pitanje KAKO SI TI njemu obrazložio neobjavljivanje fotosa za čiji nastanak je, očito, bio zadužen. Da li si samo previdio taj detalj ili si ga namjerno preskočio da malo zakuhaš zarad predvidive (ni najmanje opravdane) reakcije i „živosti“ na blogu (ne bi bilo prvi puta) to samo ti znaš. Najgluplje od svega je bilo to da ispada da sam ja nešto važan. Zaista ne razumijem zašto je sve to bilo potrebno, slikanje, majice i slične nekom važne, nekom nevažne stvari, bi se među kolegama i prijateljima trebale urediti u par riječi, bez trikova, režija, cirkusa…
U 20 dana u starom kraju sam imao samo prekrasna iskustva u druženjima sa enigmatima (Sarajevo, Rijeka, Bihać, Široki Brijeg, Banja Luka, Zagreb – Mato, Vlado i Ćos posljednjeg dana), napunih baterije, svima veliko hvala. Ova epizoda sa majicama, slikanjem, komentarima ... mi nije jasna, ni važna, nisam tužan, naprotiv... šta da čovjek radi, neke stvari se eto dese... ponadah se da ćeš se ti oglasiti svojim riječima na svom blogu o svom udjelu u onom što ja nazvah ZAJEDNIČKA TUGA (koja se gura pod tepih, kako i zašto svi znate bolje od mene, jedino što mogu je odbiti da učestvujem u tome) i pomoći opštem dobru, no ti biraš šutnju. Šute i mnogi drugi iako bi imali šta reći, no niti su aktivni sudionici nekih stvari, niti su blogogazde sa uticajem i odgovornošću. Dobre namjere, ambicije, vrednoća, rezultati … sve to imaš i zaslužuješ čestitke, ali i prijateljsko podsjećanje da se čovjek nekad previše zaigra u ulozi u kojoj se vidi (draga taština, svi je imamo), pa ponekad kreira više štete nego koristi. Nekad stvari treba reći, otud ovaj moj nevoljko napisani komentar. Pisao sam i pisaću o enigmatici, nikad o osobama. Ako se ti kao domaćin najpopularnijeg okupljališta ne slažeš s mojom "osjetljivošću" onda to reci jasno i glasno, odnosno probaj odoljeti iskušenju da, zaigran, pokušavaš sjediti na mnogo stolica.
Hajro, ja sam zgranut ovakvim konstrukcijama.
Veze nema!
Ovo je moje viđenje "spornog" događaja:
1. S Mladenom NIKAD, ali NIKAD nisam ni pomenuo nekakvo vrbovanje za narandžaste. Uostalom, mi nikoga ne vrbujemo. (Majice EKK ima najmanje 6 zaslužnih ljudi koji niti su članovi, niti će ikada postati)
2. Mladen mi u Širokom Brijegu reče da hoćeš da imaš majicu kao suvenir.
3. Vas dvojica zagrljeni tražite da vas slikam (prije ikakvog uručivanja majice).Ne sjećam se ko je tražio da se slikate, ali pošto ste prethodni dan proveli sat-dva u razgovoru (odvojeni od svih ostalih) zaključih da je neko prijateljsko slikanje, te vas fotografisah.
4. Odlazim do torbe i dajem ti majicu (VAŽNO: Niti si ti tražio da budeš član EKK, niti sam ja pomislim da to hoćeš/želiš).
5. Istina, želio sam ovjekovječiti fotografijom uručenje poklona, ali kako si to odbio, odustah. Nećeš da se slikaš, dobro.
6. Ti si mejlom tražio da fotografiju zagrljenih prijatelja ne objavim.
7. Odgovorih da se molba uvažava (Uostalom, nije objavljeno još 50-60 fotografija, pa i nisam razmišljao zašto ne želiš da se to objavi, niti me sada razlog inzteresuje. Tražio si da se ne objavi, i to uvažavam)
8. MLADEN NIJE NI PITAO ZAŠTO NIJE OBJAVLJENA SLIKA, niti sam mu ja šta obrazlagao.
9. Ti postavi ono pitanje nakon "fajta" u komentarima.
10. Ja pojma nisam imao šta treba da napišem. Da li je trebalo da napišem: "Nije objavljeno jer je to Hajro tražio". Kontekst mi ni sada nije najjasniji.
Zaključak: Molim te ne izvodi nikakve zaključke a da me direktno nešto ne pitaš. Ovo okolišno pisanje često ne kontam. Dakle, ni sada ne vidim šta je moj propust.
Naravno, čekam izvinjenje na ovu konstrukciju...
"se nameće pitanje KAKO SI TI njemu obrazložio neobjavljivanje fotosa za čiji nastanak je, očito, bio zadužen".
Dragi Slavko, nema problema za izvinjenje, nemam ništa protiv da prihvatim da si i ti osjetljiv. Ovdje može ići pitanja o bezbrojnim istinskim i mnogo grubljim konstrukcijama u komentarima gdje niko nikad nije tražio izvinjenja, a ti kao domaćin si to puštao iako ti se “nimalo ne dopada”. No da pogledamo činjenice.
Nisam ja ništa konstruirao, ni okolišao, samo sam naveo činjenice i rekao da se NAMEĆE to pitanje. Dakle, ne tvrdim ništa (JER NE MOGU ZNATI) tek priznajem da sam bio iznenađen tonom komentara i iz tog iznenađenja logično proističe da se upitam, “otkud sad ovako intonirani komentari od čovjeka s kojim sam se prijateljski družio prije par dana”. Dakle:
- Mladen je bio jedini u klupskoj majici, prišao mi, zagrlio me, ti si isti čas bio spreman s kamerom (niko te nije zvao), ja sam prihvatio
- Nikom nikad nisam rekao da želim majicu kao suvenir, niko me nikad nije vrbovao za bilo koji klub.
- Nakon slikanja si odnekud izvukao majicu, ja sam već odlazio kao autu, ti trčiš za mnom, snimatelj za tobom… priznaćeš da je bilo malko glupo, nepotrebno, neprijatno
- Je li moj zaključak da je sve bilo manje ili više planirano čista konstrukcija? Ako se sjetimo koliko si posljednjih godina volje i truda uložio u majice, slikanja, objavljivanja (sasvim pozitivno, ne mogu imati ništa protiv toga) možda i nije iznenađujuće da mi je to palo na pamet.
- Nisam bio dio nikakvog “fajta” u komentarima, imam svoje mišljenje o tim “tiražnim” duelima i rekao sam to više puta
- Da li je Mladen pitao zašto slika nije objavljena ja ne mogu znati, ali ako je jedini obukao majicu, inicirao slikanje, ti spreman sa kamerom iako te niko nije zvao (sve plus pomenuti kontekst truda oko majica, slika…), nakon onakvih komentara, teško da mi se može pripisati nekakva zločesta kreativnost i konstruiranje, tek malko povezivanja tačkica. Da sam ja (iz meni poznatih razloga) odradio majicu i slikanje, pa od slike ne bude ništa, pitao bih se zašto nije objavljena, a ako bih dobio odgovor da je onaj što je prihvatio poziranje poslije promijenio mišljenje i odbio da bude na slici sa mnom…., ne bi mi bilo drago sve to. Da li bih i kako reagirao druga je stvar. Ponavljam, samo sam rekao da se “nameće pitanje” i tvrdim da bi se nametnulo baš svakome u ovoj situaciji.
- Zašto bi neko odrađivao majice, slikanje, prihvatanje poželjnog objašnjenja svega i sl… niti znam niti me zanima. Svako ima svoje razloge. Moj razlog za reakciju ovdje je da niti ja niti naša enigmatika (mnogo važnije od moje malenkosti) nismo ničim zaslužili ono šta je isporučeno i što je postala praksa. Ti si Slavko pomenut i “prozvan” zbog tvoje aktivne uloge (na parkingu i na blogu). Ako sam se zaigrao konstruirajući gornje nudim izvinjenje tebi i publikumu, no ne kajem se što napisah sve ovo. Moji motivi i argumenti o generalnoj praksi (mimo ove smiješne epizode sa majicom i slikanjem) su odavno ponuđeni enigmatskoj javnosti. Ne mogu da se ne sjetim zlatnih vremena koja za nas enigmate nisu bila zlatna zbog nekakvih ideologija i sličnih gluposti već zbog hobističkog pristupa nezavisnih individua koje su se našim lijepim hobijem bavile na bitno drugačiji način. Ili možda opet konstruiram, no ti si Slavko dovoljno star i iskusan da znaš o čemu govorim. Ovdje braniš sebe (nema u mojim redovima napada, tek otvorena pitanja i prijateljska podsjećanja) od posljedica uloge koju si sam prihvatio – javna riječ i javno djelovanje idu sa nekim pravilima i odgovornošću. Možda ja sve to shvatam preozbiljno, tu krivicu rado prihvatam.
Čak sam i ja zgranut (a stvarno me nije lako zgranuti). Odsad ću paziti na koje se postove pretplaćujem, jer bih živeo u mnogo lepšem svetu da mi ovo poslednje nije stiglo na mejl.
1. Slavko Bovan u oskudnoj komunikaciji koju smo imali u ŠB, kao ni ikada pre, niti kasnije nije ni spomenuo g. Hodžića. Časnu reč dajem da u životu nismo razmenili ni uzgredne mejlove na tako nebitnu temu.
Pre dan ili dva sam u nekom komentaru IZ ZEZANJA pitao: šta li je sa tom slikom (koju gosn H. ovde pominje). Niti sam je tražio, niti ću je tražiti, niti želim OBRAZLOŽENJE zašto nije objavljena. Posle svega, drago mi je ako je izbrisana zauvek.
2. Priču o režiranom slikanju ne razumem jer ne kapiram konstrukciju. Gde su motivi u toj bizarnoj interpretaciji prostog događaja? Ko je to režirao i zašto? Ja ili Slavko? Ili obojica? Da li smo mi izgledali kao Jehovini svedoci koji vrbuju naivne kolege za svoju sektu? Ovo bi stvarno bilo smešno da nije nenormalno. Aman, šta Slavko ili ja (ili obojica) dobijamo ako bilo ko obuče EKK majicu?
Evo, ovako: tog jutra sam seftelisao poklonjeni odevni predmet, Hodžić i ja smo stajali ispred hotela, naišao je Slavko... i mašio se za aparat. Po mom sećanju, hteo je da slika SAMO MENE (jer sam prvi put u životu obukao tu majicu), ali ja sam (eto greške iz nehata, je*ao me bog) zagrlio više puta pomenutog gospodina (to je bilo spontano, ne mogu baš da kažem šta sam imao na umu... šta znam, valjda sam hteo da imam jednu sliku s njim, koliko god se mi razumeli ili ne razumeli). Slavko se tu malo zezao (kao: ovo ću objaviti da se zna kako si pobedio na DL), a ja sam odgovorio da opasnosti nema jer znam da mi H. nikad ne bi dao 10 poena (zaista to znam, poznajem čoveka, proveli smo mnogo više vremena zajedno od tog druženja uživo). Jedini detalj koji sam izgubio iz vida je da gosn H. nema smisla za humor (a zaista sam i to znao... kao što rekoh, je*ao me bog).
Sa bukvalnim ljudima treba biti bukvalan, govorio je jedan moj profesor, a jedan drugi je tvrdio da sa onima koji nemaju smisla za humor najbolje ne razgovarati jer je odumiranje tog dela duha prvi simptom nekog ozbiljnog psihičkog poremećaja (ovom prilikom ne ulazim u istinitost tih tvrdnji, niti ih nužno povezujem sa ovim slučajem, samo asociram).
Elem, gosn H. je veče pre toga pričao kako voli narandžasto (svedoci: Galogaža, Skopal, Marinović, Karačić, Hrgović, Kvalić, Kutnjak i možda još neki), pa sam IZ ZEZANJA prišao i nalepio mu svoju majicu koju sam nekoliko sati pre toga dobio (i nosio u kesi). Sutradan se posle slikanja setih toga, te ZAMOLIH Slavka da nabavi jednu i za gosn H. (a da li će je nositi, brisati njome šoferšajbnu, vršiti nad njome bludne radnje ili je koristiti u magijskim ritualima - uopšte me nije zanimalo, kao što me ni sada ne zanima). Mislio sam da bi mu bilo drago da ponese kući i taj suvenir.
Tu se priča završava. Paranoidna obrada koja je očigledno usledila na proputovanju kroz "stari kraj" takođe nije moj problem.
3. Nisam ja mnogo pametan, ali imam intuiciju kao pećinski čovek.
To je sve.
Hajro, pojma nemam o čemu pričaš.
Meni je Mladen rekao,dok si ti bio na 50 cm od njega, da želiš majicu, a kasnije si mi i ti sam kazao da želiš takav suvenir. U prvi mah sam ti dao "pogrešnu" majicu, pa sam se u Mostaru potrudio da nađem majicu na kojoj je natpis "Una 2015" koju sam ti poslao "po kuriru" jer je trebalo da putujemo. Ako suvenir ne želiš, ili naknadno ne želiš, čini s njim šta ti je volja (baci, spali, pokloni,...)
S Mladenom si za ta dva-tri dana razgovarao mnogo duže nego što sam ja s njim kontaktirao u životu. Otežavajuća okolnost je ta što tih dana nisam bio na internetu, pa je blog bio nebranjen. Tek naknadno sam čitao vaše komentare. Ono što sam pročitao, svakako mi se ne dopada.
Ako vi ti meni napisao onako kako sam ja tebi napisao (da nije bilo nikakvih dogovora, zasjeda i sl) ja to ne bih dovodio u pitanje. Uostalom, makar jedan od nas (ja) zna da je to istina.
...I nisam se dogovorio sa Mladenom da objavimo komentare u isto vrijeme.
Mladen ima bolje pamćenje. Zaista sam se mažio za fotoaparat da uslikam Mladena u majici EKK s namjerom da to imam kao ilustraciju za post- objavu Slandinavke EDL.
Slavko, neka priča o majici i slikanju ostane kako je gore predstavljena iz tri glave, nemam šta bitno dodati. Nisam nikad rekao da želim majicu već sam je rado prihvatio kad mi je u restoranu ponuđena bez cirkusa sa kamerama. Narandžasto sam pominjao govoreći o holandskoj nogometnoj reprezentaciji. Smiješno, zar ne.
Šta ćemo sa pričom o komentarima koju preskačeš. Pitanje za tebe kao domaćina bloga: je li tebi u redu da se ljude etiketira, vrijeđa, postavljaju dijagnoze, da komentari često idu van granica pristojnosti, da ne govorim o tome da se počesto govori o osobama više nego o njihovim enigmatskim radovima ili za enigmatske radove vezanim komentarima. To su stolice o kojima sam govorio i to nije napad na tebe nego prijateljsko podsjećanje na neka pravila javnog djelovanja i javne riječi. Ako ti sve vidiš kao napad i odbranu, nekakav kontinuirani duel u stilu "e sad ću ja njemu reći" ili ti je to prihvatljivo ili poželjno iz drugih razloga, onda makar budi dosljedan pa to reci ... Ne možeš tražiti od mene izvinjenje za moje "konstrukcije" a puštati sve što puštaš, nema tu dosljednosti. Šutnju drugih ili povlađivanja se može objašnjavati, no neću se upuštati u to jer, kao što već rekoh, svi znate o važnim odnosima mnogo više nego ja. Ja vidim na blogu šta vidim i reagiram na to jer vjerujem u zajedničku stvar i zajednički rad na unapređivanju. Znam, znam, ja sam naivni idealist, sve je ovo sitno i neozbiljno, jedino mi čudno što se zbog tako sitnih stvari potežu krupne riječi, odustaje od osnovnih pravila pristojnosti i dosljednosti, bukvalno javno sramoti. Nema tu konstrukcija moj Slavko, to je nešto što se dešava kontinuirano i pokrivanje očiju ne pomaže, stvari su još uvijek tu. Ne pokušavam spašavati ništa, patronizirati nikog tek reagiram kad sam natjeran i to radim iskreno.
Hajro, naravno da ne podržavam etiketiranje i omalovažavanje bilo koga, ali nemam ja dovoljno vremena da 24 sata čučim na blogu i odgovaram na sve. Od jutros sam za kompjuterom (radim neke korisne stvari) a "izgubio sam" makar 2 sata neplanirano na čitanje komentara i odgovaranje. Odrasli smo ljudi, i tako treba i da se ponašamo.
Slavko, sam si izabrao da radiš super aktivan blog, sam izaberi kako ćeš riješiti ovaj problem. Nisi ti prvi u toj situaciji, samo odbijaš "platiti cijenu", pokušavaš imati sve, odnosno sjediti na više stolica. Sjeti se Adnanovog bloga, znalo je biti po stotinjak komentara, i tada je bilo komentatora sklonijih oštrini, etiketiranju i slično. Kako je on uspio to svesti u prihvatljive okvire? Imao je svoje prioritete i jednostavnu misiju - radio je blog na kome je htio okupljanje enigmata i priču na enigmatske teme, blokirao neprimjerene stvari. Ti imaš mnogo složeniju misiju i interese, pokušavaš žonglirati hrpu loptica u zraku, pustio si neke vragove iz boca, propuštaš da se javno i konkretno ogradiš od stvari koje, evo veliš, ne podržavaš ... ne krivim te, barem ne previše, znam ja šta je energija, ambicija, volja, ideje ... pokušavam pomoći. Pogledaj samo koliko je ozbiljnih enigmata odustalo od bilo kakvog komentiranja, koliko je umora i gorčine u mnogim redovima ... Zašto bi iko pristao sutra da bude član žirija (ja neću sigurno) ako će biti izložen neprimjerenim komentarima na temu njegove osobnosti, opusa i slično. Ljudi rade najbolje što mogu i imaju pravo da isto to očekuju od tebe kao organizatora ili domaćina. Ako je ovo najbolje što možeš, puštati vrijeđanja a braniti sebe od nepostojećih napada i tražiti izvinjenje, onda se nemoj čuditi ovim mojim redovima, odustajanju drugih ... Javljao sam ti se više puta direktno na teme tvojih individualnih duela i drugih detalja oko bloga, sve u želji da ti ponudim moguća rješenja na dobro ovog što radiš, nikad me nije smetalo ako se nisi složio. Ovaj put je moralo javno i nemam(o) se čega sramiti.
Da vidimo šta smo imali:
U 16. 43: eksplicitne optužbe da je Slavko učestvovao u mahinaciji na 2 (ili čak 3) nivoa:
1) jatakovao je meni vukodlaku u pokušaju da... pa ne znam šta... recimo: osramotim gosn H. tako što ću ga navesti da se slika u majici EKK - a (ne znam kako drugačije to da prepričam, kome zvuči nelogično - dobro je shvatio), a onda
2) perfidno iskoristio svoje učešće u tom režiranom poduhvatu da izazove konflikt na svom blogu kako bi... ne znam šta.
(Glas naroda: Zaradio novac od poseta? Uživao u gladijatorskim igrama? Naslađivao se patnjama sirotog, naivnog i nevinog g. H. - a, koga je prethodno namamio u žiri?
Glas naroda 2: sve je to bilo smišljeno, zapravo i Dani ludaje su organizovani zbog smaknuća gosn H- - a!).
Rezime prve epizode: Slavko Bovan je u 16. 43 izvređan na sopstvenom blogu od strane gosn H. - a, ali nije obrisao taj komentar, već je strpljivo, ljubazno i razložno odgovorio u 17. 14.
U 17. 17 je dodao da očekuje izvinjenje.
U 18. 28 gosn H. je ustvrdio da ništa ne konstruiše, pa je nastavio sa elaboracijom "činjenica" i "pitanja koja mu se nameću". U tekstu sada preovladavaju implicitne optužbe da je učestvovao u zaveri protiv njega. Treba li reći: gosn H. se nije izvinio Slavku (i o nije učinio do kraja serije).
Ni taj uvredljivi komentar nije izbrisan.
U 18. 38. se javio vukodlak. Rekao je šta je imao i nikoga nije uvredio. Imao je jednu digresiju (koja možda nekome deluje kao "pčelata na kapata", ali to je stvar interpretacije) i na kraju teksta je upotrebio sintagmu "paranoidna obrada", koja nema veze ni sa kakvom dijagnostikom i dijagnozama (tome su skloni i mentalno zdravi ljudi, npr. ako su pijani, premoreni, iscrpljeni, ili ako su slabije inteligentni, egocentrični itd.)
U 18. 45 se oglasio Slavko i opet bio vrlo tolerantan. Uveravao je ostrašćenog gosn H. - a da nije moj jatak, da mi nismo čak ni bliski, da nije odgovoran za moje verbalne okršaje na blogu itd. (Potvrđujem navode i dodajem da me je za poslednjih x godina opomenuo između 60 i 60 000 puta ; takođe, mnogi moji komentari su izbrisani kad se ispostavilo da se nekome ne dopadaju).
U 19. 38. gosn H. pomera fokus svoje elaboracije na uvrede koje je navodno dobio od vukodlaka (potpuno nesvetan uvreda koje je pre toga uputio samom blogogazdi - a tako nešto čak ni vukodlak nikad nije uradio). Onda to uopštava (jer on inače ne ume konkretno, jasno i glasno da izrazi svoj stav), te sebe u ovom neprijatnom okruženju nežno i svileno naziva "naivnim idealistom". Smisao teksta je ponovno optuživanje Slavka Bovana da je kriv za sve reči koje je vukodlak ovde napisao, a njemu se nisu dopale.
(Glas naroda: blog nije totalitarna država u kojoj su neki formirale karakter, već mesto na kome je dozvoljeno izražavanje ličnih stavova.
Glas naroda 2: kriv je vukodlak, Ne poštuje bogove i kvari omladinu, treba ga ubiti kukutom!)
U 19. 55 Slavko ljubazno pokušava da završi neprijatnu diskusiju sa gosn H. - om.
U 20. 15 gosn H. opet vrti istu priču, implicitno naziva Slavka (po ko zna koji put u toku prepiske) licemerom i takođe implicitno predlaže da se vukodlak trajno udalji sa bloga (možda i ubije, ko bi znao šta ima na umu).
Na kraju se, naravno, predstavlja kao misionar.
(glas naroda: već su nam slali "mirotvorce i "misionare" iz Amerike, pa nam silan narod pogibe... treba biti oprezan).
Rezime: gosn H. razume isključivo sebe i svoju osetljivost, šta god pisao i šta god tvrdio.
Je li baš neophodno da se nekog od kolega naziva "amaterom", ako se zna da se u toj enigmatskoj vrsti (križaljke) itekako dokazao još prije nekoliko decenija?
Čemu takvo ophođenje, da ne kažem pljuvanje?
Iako uvijek podstičem komentarisanje (konstruktivno) mislim da je vrijeme da ovdje privodimo kraju komentarisanje konstatacijom: Ovo je dobra skandinavka kolege Racanovića.
Ima još nekih postova koji jedva čekaju da se popenju na vrh najčitanijih.
Постави коментар