Вишеструко су Вам лијепе загонетке, Гордана. Лијепе су тематски, лијепе енигматски, лијепо су илустроване... Честитам Вам на овој дивној енигматској тканици и бројаници!
Посебан утисак на мене оставила је загонетка број 45 због њене илустрације и једне приче коју желим подијелити са свима вама. Ту је лијепом поставком и једноставним стихом описан читав живот особе на слици - живот покојног јеромонаха Кирила из Хиландара. Он је годинама био најстарији и код поклоника најомиљенији хиландарски монах. Упокојио се тачно у подне 6. фебруара 2018. г.
Када сам у септембру 2017. боравио и дежурао у амбуланти у Хиландару, отац Кирило је више пута долазио у амбуланту. Не због здравствених проблема, он их (као и огромна већина других монаха) није имао, већ због разговора. Закључио сам да је волио доћи у амбуланту због тога што је, како ми је рекао, ЈНА служио у санитетској служби (у Марибору и Љубљани). Пошто се претходно био замонашио, имао је великих проблема, а посебно га је провоцирао неки капетан. Питао би га да ли има Бога, а када би он одговорио потврдно, тражио би да га покаже. То је трајало све док му он једном није одговрио контрапитањем: "Имате ли Ви, друже капетане, мозак?" "Имам", одговрио је овај, а млади монах је узвратио: "Покажите ми га, молим Вас!", и тако га матирао.
Поштованом и уваженом колеги Радоју Рацановићу захваљујемо на лепом мишљењу о досадашњем делу књиге "Тканица од слова и стихова". Иначе, фотографије и техничко уређење унео је ДИНКО КНЕЖЕВИЋ, коме захваљујемо на изузетном труду да књига добије на лепом визуелном и графичком изгледу.
2 коментара:
Вишеструко су Вам лијепе загонетке, Гордана. Лијепе су тематски, лијепе енигматски, лијепо су илустроване... Честитам Вам на овој дивној енигматској тканици и бројаници!
Посебан утисак на мене оставила је загонетка број 45 због њене илустрације и једне приче коју желим подијелити са свима вама. Ту је лијепом поставком и једноставним стихом описан читав живот особе на слици - живот покојног јеромонаха Кирила из Хиландара. Он је годинама био најстарији и код поклоника најомиљенији хиландарски монах. Упокојио се тачно у подне 6. фебруара 2018. г.
Када сам у септембру 2017. боравио и дежурао у амбуланти у Хиландару, отац Кирило је више пута долазио у амбуланту. Не због здравствених проблема, он их (као и огромна већина других монаха) није имао, већ због разговора. Закључио сам да је волио доћи у амбуланту због тога што је, како ми је рекао, ЈНА служио у санитетској служби (у Марибору и Љубљани). Пошто се претходно био замонашио, имао је великих проблема, а посебно га је провоцирао неки капетан. Питао би га да ли има Бога, а када би он одговорио потврдно, тражио би да га покаже. То је трајало све док му он једном није одговрио контрапитањем: "Имате ли Ви, друже капетане, мозак?" "Имам", одговрио је овај, а млади монах је узвратио: "Покажите ми га, молим Вас!", и тако га матирао.
Поштованом и уваженом колеги Радоју Рацановићу захваљујемо на лепом мишљењу о досадашњем делу књиге "Тканица од слова и стихова". Иначе, фотографије и техничко уређење унео је ДИНКО КНЕЖЕВИЋ, коме захваљујемо на изузетном труду да књига добије на лепом визуелном и графичком изгледу.
Влагор
Постави коментар