Piše: Dinko Knežević
Dok je Mladen radio svoju analizu ja sam analizirao takmičarske ukrštenice, verujući da su one bolje od rutinski sastavljenih ukrštenica, a zaključak je identičan.
Kao potvrdu Mladenovog zaključka „Ni o jednom parametru kvaliteta se, dakle, ništa ne može zaključiti na osnovu slovnog sadržaja” nudim vam analizu zastupljenosti pojedinih slova u 18 ukrštenica koje su zauzele prvih 18 mesta na prošlogodišnjem EDL takmičenju. Ukrštenice su podeljene u 3 grupe: prvih pet najboljih, ukrštenice plasirane od 6 do 10 mesta i ostale. Potom je data i skupna raspodela u svih 18 ukrštenica i poređenje sa frekvencijom u srpskom jeziku.
Može se primetiti da u prvih pet nema slova LJ i H , dok u slabije plasiranim ukrštenicama su zastupljena i ta dva slova. Slovo A je najzastupljenije u najboljim ukrštenicama, mada ga u svim grupama ima više nego u srpskom jeziku.
Ako se poredi zastupljenost 6 najnefrekventnijih slova vidi se da su ukrštenice iz grupe najslabijih mnogo uspešnije od grupe najboljih i da su blizu raspodele u srpskom jeziku.
U tabeli su boldovane vrednosti koje su veće od zastupljenosti u srpskom jeziku.
3 коментара:
POVEZANO S OVIM
Vaše analize potvrđuju logiku kojom se vode autori ako žele brzinu za obične radove i dobar plasman za takmičenja. Ne zapetljavaj sa nefrekventnim slovima jer će trajati predugo i nećeš uspjeti napraviti bjelinu.
Slične brojčane analize je moguće napraviti i za druge kriterije po kojima ocjenjujemo (ili je moguće ocjenjivati) kvalitet križaljke. Riječ je o samoglasničkim i suglasničkim skupinama (nisu sve jednako vrijedne), rasporedu crnih polja (od kojeg zavisi cijeli niz faktora), svježina i rješivost uvrštenih pojmova itd itd. Bio bi ogroman posao uraditi sve to, bilo bi i dilema kod faktora koji nisu savršeno objektivni (svježina, rješivost...). Da li bi se rezultati poklopili sa onim što već znamo, odnosno najprisutnijim kriterijima, da li bi ti noviji brojčani pokazatelji možda promijenili pristup nekim stvarima? Mišljenja i praksa se teško mijenjaju, no treba zadržati i praksu ukazivanja na moguće drugačije poglede.
U kontekstu bezopisnog prezentiranja radova pitanje liste nefrekventnih slova je vezano i za lakoću pamćenja. Nedjeljkova lista sa složenim slovima plus ona s kvačicama je lagana za pamtiti. Možda je to važnije od stopostotne dosljednosti tabeli frekventnosti. Možda je moguće smisliti neku logiku za pamćenja drugačije liste. Ako trenutno kolor kodiranje gledamo kao tabelu u kriptogramki onda ovaj čas imamo tri grupe slova - u bijeloj su samoglasnici (5), u zlatnoj (tamno žutoj) su nefrekventna slova po NN-u (8), sva ostala slova su u trećoj žutoj grupi (17 suglasnika). Dakle, 5-8-17 i nije najlogičnija podjela, no logičnija (recimo 10-10-10) bi bila teža za pamtiti, a već je sve vrlo zahtjevno za rješavača. Idemo dalje.
Grupa najbolje ocenjenih ima najveću učestalost sledećih slova (od ostalih grupa, ne od jezika): A, I, R, N i S i istovremeno najmanju učestalost slova: P, U, D, J, Š, LJ, H, Ž i DŽ (4 od 6 generalno najređih). Samo na osnovu tog podatka možemo zaključiti da su na konkursu najbolje prošle ukrštenice sa banalnim slovnim sadržajem, tj. da su drugi parametri bili bitniji pri ocenjivanju (zanatstvo, beline, skupine itd.)
Ne mogu sad da tražim te radove sa DL, ali pošto sam u više navrata učestvovao u žiriranju raznih ukrštenica, mogu da posvedočim kako su retkim slovima (i samim tim: neizanđalim rečima) ponajviše skloni amateri i oni koji se nisu "naukrštali" i stekli rutinu. Ti amaterski radovi uvek kao celine izgledaju trapavo i naivno, i upotreba nekog Ž, LJ, DŽ se svodi na lepu ideju i nameru da se uglavi zvučna reč. Ono što je takođe karakteristično je da amateri vole da uglave po 4-5 takvih, a to u većini slučajeva nadilazi njihovo zanatstvo. I zato takvi radovi uglavnom ne dobijaju poene ili im dajemo nešto sitno.
Profesionalne ukrštenice sa većim postotkom nefrekventnih slova malo ko pravi. Ja, recimo, priznajem Vojina Krsmanovića, pre svega zato što je on kao takav postojao i kad drugih nije bilo. On je, dakle, original, a u povorci njegovih imitatora i epigona nisam primetio nijednog pravog naslednika. Delić ga je zanatski možda prevazišao, Goloigra u belinama... ali u tome u čemu je Krsmanović najjači, najjači je svih 50-60 godina. On ima i loše imitatore, i kod jednog poznatog je vrlo očigledno da insistiranje na retkim slovima bez pravog osećaja za kvalitet reči ničemu ne služi.
Постави коментар