BANJA LUKA U PETAK

4. Sabiranje pre oduzimanja

3. Kafu mi "Kaštele" ispeci

2. Čekajući plodove tora

1 Stara trešnja i mladi momci

Skoro Eroteka

Banjolučki petak bio je interesantan, a nešto je pribilježeno na fotografijama. Stigao sam u cik zore (5.30) i planirao sam da srknem kafu, pa da se oko 8 ili 9 sati javim Boži, Gojku i Nebojši pa da krenemo u turistički obilazak. Izlazim iz busa, a tamo iz mraka iskoči Božo. Svaka čast na gostoljubivosti. Znao sam da su u BL gostoljubivi ljudi, ali baš da se zbog nekakvog putnika u prolazu bude prije prvih pjetlova, to nisam očekivao. Prvo sam ovjerio kartu za povratak. Jedva sam se sporazumio sa službenicom za šalterom (tzv. šalterušom"). Problem u komunikaciji je moja krivica. Onako ošamućen devetosatnom vožnjom (nisam spavao ni sekund), a povratni bus kreće u 0.30 sati (u noći između 15. i 16) "kao lav" sam se borio da smirenu šalterušu (zaista strpljivu) ubijedim da mi treba karta za 15.10. Vidi ona da s druge strane šaltera ima smanjeno uračunljivog putnika, smireno mi objasni da mi treba karta za 16.10. Daaaaa, lupih se po čelu, daaa, taj koji dolazi u Kikindu u ponedjeljak u 9.30. Dobri domaćin Božo povezao me svojoj kući. Svi spavaju (naravno) pa Božo napravi kafu za nas dvojicu. Kafa baš prije. Prava kafa razbuđuša, razgovoruša i dočekuša. U prijatnom razgovoru vrijeme brzo leti. Domaćin me vodi na banjalučki ćevap kod Muje (na obali Vrbasa). Dobar doručak, baš dobar. Potom idemo u "Staru trešnju" (slika 1) da i ja osjetim čarobnu moć tog okupljališta enigmata. Dolazi i Gojko, pa pravimo dnevni raspored dešavanja. (Ovdje preskačem temu razgovora kad smo se šalili s Gojkom. Preskačem jer je stvar lične, ali vesele prirode). Dogovaramo se da štafetu (mene) preuzme Gojko jer je "Stara trešnja" skoro u dvorištu Gojkove zgrade (Gojkove zgrade u značenju - zgrade u kojoj Gojko živi, a ne kako ste pomislili da je Gojko tajkun koji ima zgradu u vlasništvu). Božo ode da se sprema za SOZAH, uspostavljamo kontakt sa Nebojšom i dogovaramo sastanak oko 11 sati u hotelu "Bosna". (Nebojša je radio noćnu smjenu, pa je ranije rekao da će malo "ubiti oko" do 11 sati). Naime, plan je da se pod zub baci koji zalogaj janjetine čim dođu Pero i Valter. U Gojkovom stanu listamo stare enigmatske časopise i ćaskamo. Gojko se pakuje (ima stručnu pomoć) te idemo u "Bosnu". Sad nas četvorica čekamo ostale janjetinoljupce, a onda (s malim zakašnjenjem) idemo u "Orhideju" (slika 2). Tu saznajem da su Pero i Valter došli iz prava Okučana (preko istog graničnog prelaza preko koga će preći za koji sat, ali u suprotnom pravcu). Nimalo se ne čudim što su došli u BL iako im nije usput. Ručak je odličan, ali curi vrijeme. Gojko (najviše on) se uspaničio..."Hajde da se ide, hajde da se ide". Prijatno je društvo, prijatni razgovori, dobro jelo...pa vrijeme puštamo da curi. I onda, kada je trebalo da se krene u NG, Peri pade na pamet da se mora popiti i kava (Kasnije smo utvrdili sa kava nije uvijek kava. Kava, osim što može biti kafa u raznim pojavnim oblicima, može biti i nekafa). Dobro, hajde da pijemo kafu kad već insistiraš! Ali, neeeee, nećemo piti u "Orhideji" niti nedaobog u nekom restoranu koji je usput prema graničnom prelazu....Neee! Vratićemo se jedno dva kilometra (na polazni položaj u gradu) i popićemo kafu u "Kaštelu" (slike 3 i 4). Pijemo ono šta smo naručili vrlo šarenoliko), a pojedinci, koje neću imenovati..."Hajdemo, hajdemo". Negdje nakon 150. "hajdemo" (mojih je bilo desetak "hajdemo") krećemo. Taman kad smo krenuli neko prošaputa da je u blizini još jedna turistička znamenitost. Razum je preovladao, Krećemo u namjeri da pozdravimo Radoju u Gradišci (koji će u NG doći u subotu). Pozdravljanje s Radojom je odloženo za sutra jer nas stalno (telefonom) požuruju da dođemo do večere, a svi nas čekaju. Stižemo na granicu. Sa BH strane nema zadržavanja, prelazimo brzo, ali EU prilično zateže pa stojimo u dva reda. Desni je za državljane EU, a lijeva za one koji nikad neće biti u EU (iako živimo u nadi). Kada smo stali u dva reda bili smo otprilike u istom nivou, ali Perina i Valterona kolona brže napreduje, a mi mic po mic. Gledamo ih kako u daljini prolaze rampu i odoše...U tom momentu shvatamo da ode i Božo s Valterom (Sjeo je s Valterom kao navigator). Odmah smo smislili priču koju smo toliko puta narednih dana ponovili da su neki povjerovali da je istinita. Priča ovo govori - Policajac na granici nezainteresovano glada putovnice, kad preneraženo ugleda i jedan pasoš. Oči mu zaiskiše, te autoritativno upita "Kuda ste vi krenuli? Otkud Vas u ovoj koloni?!" i onda mirno nastavi: "Hajde sad polako, van iz kola i u lijevu kolonu pješke! Ali ne tu, već skroz na kraj reda". Pero je dodao još neke stilske ukrase. Samo neka je veselo. (Nastaviće se).