Piše: Vesna Nedić
Na putu kući iz Grčke trebali smo provesti dva dana u Skopju. Jedan
grčki pas lutalica je odlučio drugačije. Jurimo nazad da se mlada dama
cijepi protiv bjesnila. Skopje otkazujemo. Mlada dama moroga, nije joj
ni do rane ni do natucenog ni do cjepiva. Do Skopja joj je. Ipak je
usput. Makar na dva sata!
6 коментара:
Da li su se Jovan i Nikola dogovorili šta obući i obuti?
U ovoj objavi nekim čitaocima mogla bi biti nejasna rečenica: "Mlada dama moroga, ..."
Prema Rečniku SANU morogati znači: "gunđajući prigovarati, čangrizati, brundati". U našem kraju taj glagol možda ima malo blaže značenje, ali u osnovi znači to što piše u objašnjenju.
Iz mjesta Olimpijaki Akti na obali Solunskog zaljeva krenuli smo oko 9 sati po grčkom vremenu, a s Nikolom smo se našli u Skoplju oko pola jedan po našem vremenu. Os Skoplja do Belog Manastira ima oko 650 km pa smo kući stigli tek o pola dva nakon ponoći. Sve u svemu, prilično naporan put.
No, isplatilo se. Vidjeli smo Skoplje, koliko se već moglo vidjeti u tako kratkom vremenu, a Nikola Makedonski je izuzetan domaćin. Hvala mu na gostoprimstvu.
Jako mi je drago što sam imao mogućnosti da ugostim drage goste Belirce (porodicu Nedić - Vesnu, Sonju i Jovana), a jako mi je žao što je susret trajao samo manje od 3 sati, zbog peha koji je imala mlada dama na odmoru u blizini Soluna u Južnoj Makedoniji, gde ju je ujeo pas, pa su morali žuriti kući da bi primila vakcinu protiv eventualnog besnila. Mi smo dogovorili dvodnevni boravak u Skopju i onda bih im pokazao mnogo, mnogo više od onoga što su za tako kratko vremena mogli videti. Ipak, stigli su na vreme da panoramskim turističkim autobusom napravimo kružni obilazak centralnog gradskog područja i da bar tako malo upoznaju Skopje i vide priličan broj objekata u gradu. Prave poslastice - Muzej grada Skopja, pa onda spomen kuća Majke Tereze, pa nova katolička crkva, a posebno penjanje žičarom do Milenijumskog krsta na vrhu planine Vodno pored Skopja i velelepan panoramski pogled na ceo grad odatle, koji smo trebali začiniti sa posetom hidrocentrale i jezera Matka na reci Treska, šetnja motornim čamcen kroz predivan kanjon te reke i posete pećine Vrelo (sa svim stalaktitima i stalagmitima u njoj), nažalost ostaje za neki drigi put. Oni su morali otkazati ta dva planirana dana u Skopju i sve se svelo (zbog želje Sonje da ipak makar na dva sata vidi Skopje) samo na obilazak autobusom i bogatim ručkom u restoranu na keju Vardara. Ja sam im rekao da su mi ostali dužni da ponovo dođu u Skopje i da vide ono što su ovaj put propustili.
Sve u svemu ipak je bilo jedno divno druženje, makar kratko, ali slatko.
Hvala Nikola na kratkom,ali vrijednom gostoprimstvu. Imalo se šta i vidjeti, podružiti se uz fini ručak.
Skopje nam se svidjelo pa ćemo zato sigurno doci nekom drugom prilikom. Naravno, u dogovoru s dragim prijateljem.
Постави коментар