СТЕВАН Јована АПОСТОЛОВИЋ (1933 – 2024)
У Београду је 20. априла ове године умро,
после дуже и тешке болести, Стеван АПОСТОЛОВИЋ, енигмата, адвокат, виолиниста,
куглаш и спортски риболовац. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.
Рођен је у Пожеги 05. априла 1933. године.
Имао је Стеван АПОСТОЛОВИЋ буран живот.
Пореклом је из професорске породице. Први лекар у Србији Јован АПОСТОЛОВИЋ био
му је предак. Био је виолиниста од своје пете до 55. године, свирајући и на
концертима а био је прва виолина градског оркестра у Ваљеву. По професији је
био адвокат, а хоби су му била путовања тако да је обишао Северну и Јужну
Америку, Хавајска острва, Индију, Кину и Јапан.
Заступљен је у ЛЕКСИКОНУ СРПСКИХ ЕНИГМАТА (Мирослав
ЛАЗАРЕВИЋ и Јован ВУКОВИЋ, ЕСС и Алма, Београд, 2007) где је на 29. страни дата
кратка биографија са сликом. Између осталог ту је речено: „Енигматиком је почео
да се бави веома рано. Јануара месеца 1946. године, са ненавршених 13 година, у
часопису „Дуга“ појављује му се први ребус. Међутим, из енигмат ских вода
прелази на куглашку стазу и на спортски риболов. Дуго је паузи-рао у
енигматици, а од 2000. године поново постаје активан састављач. Сарађује у издањима
које припрема Удружење енигмата „Вук Караџић“ и Енигматски клуб „Београд“, као
и у издањима новинске куће „Политика“ („ХУПЕР енигматика“ и „Политика
енигматика“).“ На 261. страни дата је „белина“ 7 х 7 класичне укрштенице
објављене у „Политици енигматика“ број 193, 25. јула 2006. године.
Са супругом Милом био је члан Удружења
енигмата „Вук Караџић“ (од 2000. па до 2016. године) и с њом учествовао на три
Сусрета енигмата Србије : 5. СЕС у Нишкој Бањи 2005, 6. СЕС у Бајиној Башти
2006, и 7. СЕС у Лозници 2007. године. Пре тога је Стеван АПОСТОЛОВИЋ
учествовао на 2. СЕС-у у Београду 2001. и 4. СЕС-у у Панчеву 2004. године.
Заступљен је у „АЛМАНАХУ Сусрета енигмата Србије 1-17 (1998-2017)“ (приређивач
Крста ИВАНОВ, ЕСС и ЕК Бор, Бор 2017) где му је објављена слика на 19. страни.
У монографији „ЕНИГМА – 70 ГОДИНА“ (Јован
ВУКОВИЋ, Крста ИВАНОВ и Марјан РАДАКОВИЋ, ЕСС,ЕК „Нова загонетка“, ЕК Бор,
2023) представљен је у списку сарадника са сликом (први рад у „Новости енигми“
објавио 2000. године). Представљен је и у монографији „ТРИДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА
УДРУЖЕЊА ЕНИГМАТА ВУК КАРАЏИЋ (1986-2021)“ (Ратко СТОЈКОВИЋ, УЕ „Вук Караџић“ и
ЕСС, Београд, 2023) где је у списку чланова заједно са су-пругом Милом.
БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ ЕНИГМАТИКЕ (Марјан
РАДАКОВИЋ, ЕСС, Алма, Београд, 2012) спомиње на четири места Стевана
АПОСТОЛОВИЋА: на 280. страни под бројем 62254 у тексту „ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА
ЛАВИРИНТОМ КРАЉА МИНОСА“; на 310. страни под бројем 62751 помиње се као аутор
текста „УТАЈА – ПРОНЕВЕРА“ („Вуков ковчежић2 број 22, март 2010); на 318
стра-ни под бројем 62873 аутор је текста „ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ВАЉЕВСКЕ ЕНИГМАТИКЕ“
(„Вуков ковчежић“ број 23, март 20119 и на страни 351 под бро-јем 80059 налази
се у попису добитника ЗЛАТНЕ ПОВЕЉЕ ЕСС.
У антологијској књизи „УКРШТАЊЕ РЕЧИ У
СРПСКОЈ ЕНИГМАТИЦИ“ (Миро-слав ЛАЗАРЕВИЋ, Јован ВУКОВИЋ, Миодраг ТОШИЋ, ЕК
„Нова загонетка“ и „Алма“, Београд, 2014) објављена је слика Стевана
АПОСТОЛОВИЋА на 166 страни а укрштеница посвећена Исидори СЕКУЛИЋ објављена у
„Новости енигми“ број 2.372 од 1. септембра 2013. године (белина 7 х 7) на 220.
стра ни.
За 50 година енигматског стваралаштва добио
је ЗЛАТНУ ПОВЕЉУ ЕСС-а на 5. Сусретима енигмата Србије у Нишкој Бањи. Објавио
је око 3.000 радова а понајвише класичних укрштеница, скандинавки и ребуса. Био
је заговор-ник укрштених речи са белинама 7 х 7, користећи често веома
оригиналне синтагме.
Био је члан УЕ „Вук Караџић“ из Београда и
ЕК „Ваљево“. Оставио је знача-јан траг у српској енигматици па је потребно да
се његово стваралаштво проучи и о њему опширније напише. Нека му је вечна слава
и хвала.
В. Шарић
-page-117.jpg)
-page-119.jpg)
-page-120.jpg)
.jpg)
-page-113.jpg)
-page-115.jpg)
-page-116.jpg)
-page-108.jpg)
-page-109.jpg)
-page-110.jpg)
-page-111.jpg)
.jpg)
-page-104.jpg)
-page-105.jpg)
-page-106.jpg)
-page-107.jpg)
