уторак, 28. фебруар 2017.
REČ PO RIJEČ (1498)
Piše: Radoja Racanović
ČAADAJEV
Petar Jakovljevič Čaadajev (1794-1856) je bio prvi ruski
filozof u modernom smislu te riječi, a kojeg je vlada zvanično proglasila ludim
zbog tekstova u kojima je oštro kritikovao realnost života u Rusiji.
Rođen je u
imućnoj plemićkoj porodici Čaadajevih, a otac njegove majke bio je akademik i
istoričar Mihail M. Ščerbatov, autor sedmotomne edicije „Istorija Rusije od
najdavnijih vremena“. Ščerbatovi
su bili jedna od najstarijih i najpoznatijih ruskih porodica, potomci Sv.
Mihaila Vsevolodoviča (Černigovskog), ruskog kneza iz prve polovine 13. vijeka.
Petar i njegov stariji brat Mihail rano su ostali bez roditelja pa ih je pod
starateljstvo uzeo ujak knez Dmitrij M. Ščerbatov, u čijem domu su odrasli i
stekli široko obrazovanje. Petar se po svemu isticao i postao „pravi unuk svoga djeda, samo bez činova
i lenti“.
U maju 1812.
g. braća Čaadajev započinju vojničku karijeru u elitnom gardijskom Semjonovskom
puku, u kojem je služio i njihov staratelj. Već 1812. g. Petar se borio u
čuvenoj bici kod Borodina, potom učestvovao u jurišu na bajonet kod Kuljma i
bio nagrađen Ordenom Sv. Ane i pruskim Kuljmskim krstom. 1816. g.
unaprijeđen je u konjičkog potporučnika husarskog puka, koji je bio raspoređen
u Carskom Selu. Tu se upoznao sa Aleksandrom S. Puškinom, na koga je imao
ogroman uticaj. Puškin je Čaadajevu posvetio nekoliko pjesama, najpoznatija
nosi naslov »Čaadajevu«, a s njim je upoređivao svog junaka Evgenija
Onjegina. Krajem decembra 1820, dva mjeseca nakon pobune u Semjonovskom puku, u
kojem je nekada služio, Čaadajev je podnio ostavku i napustio vojnu službu.
Time kao da se pobunio protiv sudbine po kojoj je, prema riječima Puškina, “on, koji bi u Rimu bio Brut, u Atini
Perikle, ovdje – samo husarski oficir”.
Nakon
putovanja po Evropi 1823-26. g. vratio se u domovinu i živio povučeno u jednom podmoskovskom selu,
gdje se posvetio čitanju i pisanju, sve do 1831. g.
kada se ponovo uključio u društveni život. U tom periodu napisao je svoje
glavno djelo, čuvena Filozofska pisma (sačuvano ih je 9), koja su u
rukopisnom obliku bila dostupna obrazovanim Moskovljanima i prije objavljivanja
prvog od njih (Prvo pismo) u časopisu Teleskop 1836. g. Međutim, „nikada, od kada se u Rusiji piše i čita,
od vremena kada je u njoj otpočela pismenost i književnost, nijedan literarni
ili naučni događaj, ni prije ni poslije (ne isključujući čak ni smrt Puškina),
nije proizveo tako veliki uticaj i tako veliki učinak i nije se širio takvom
brzinom i bio praćen takvom neizmjerljivom bukom“ kao Čaadajevljevi stavovi
izneseni u tom članku. Nacionalna i patriotska osjećanja
Rusa bila su duboko povrijeđena i tražena je oštra reakcija vlasti, koja nije
izostala. Časopis je ugašen, a Čadaajevu saopštena odluka vlade da ga
proglašavaju ludim. Stavljen je pod ljekarsko-policijski nadzor koji je nakon
godinu dana okončan, uz uslov da „više ništa ne smije pisati“. Ipak, kao
odgovor na kaznu napisao je djelo „Apologija ludaka“.
Izdvojene riječi: Apologija ludaka, Vsevolodovič, Kuljm (češ. Chlumec), Kuljmski krst, Orden Svete Ane, Prvo pismo, Semjonovski puk, Filozofska pisma, Čaadajev, Čaadajevi, Čaadajevu, Černigovski, Ščerbatov, Ščerbatovi
Izdvojene riječi: Apologija ludaka, Vsevolodovič, Kuljm (češ. Chlumec), Kuljmski krst, Orden Svete Ane, Prvo pismo, Semjonovski puk, Filozofska pisma, Čaadajev, Čaadajevi, Čaadajevu, Černigovski, Ščerbatov, Ščerbatovi
понедељак, 27. фебруар 2017.
REČ PO RIJEČ (1497)
Piše: Radoja Racanović
CARIBROD
Caribrod je ranije ime današnjeg Dimitrovgrada. Taj gradić u jugoistočnoj Srbiji,
uz samu granicu sa Bugarskom, preimenovan je dekretom na današnji dan 27.2.1950.
g. u čast istaknutog bugarskog komuniste Georgija Dimitrova (1882-1949), osam
mjeseci nakon njegove smrti.
„Povodom 27. februara 1934.godine, kada je Georgi Dimitrov oslobođen iz
fašističkog zatvora nakon Lajpciškog procesa“, u Beogradu je objavljen „Ukaz o promeni imena grada Caribrod u
Dimitrovgrad i Caribrodskog kraja u Dimitrovgradski kraj“, a u Caribrodu
organizovan veliki narodni skup, na kome je oko 5000 okupljenih pozdravilo tu
odluku.
Inače, Dimitrov je umro u
sanatorijumu Barviha nedaleko od Moskve, zvanično zbog srčanih problema,
a nezvanično - otrovan je po nalogu Staljina. Po njemu je nazvano 5 gradova, 2
u Bugarskoj, 2 u SSSR-u i 1 u Jugoslaviji, a tri su nosila, i još uvijek nose,
ime Dimitrovgrad.
Uprkos brojnim inicijativama u posljednjih 15 godina, Dimitrovgradu još
uvijek nije vraćeno staro ime. Iako se u tom gradu rijetko može čuti da neko od
mještana kaže da živi u Dimitrovgradu, odnosno svi za sebe govore da su Caribrođani.
Tako bar tvrde novinari Radiotelevizije Caribrod (RTC), jedine informativne
kuća na teritoriji te opštine.
Caribrod se u rimsko doba zvao Balanstra, a u tursko Carski bunar.
Ne zna se tačno kada je dobio naziv Caribrod, ali se zna da su tome prethodili
nazivi Zarin brod i Zaribrod.
Po predanjima naziv ovog naselja bio je Carski brod, koji se i danas
koristi u naroduнедеља, 26. фебруар 2017.
PRIZNANJA
Toma Vukadinović i Aco Janković |
Milosav Marjanović i Bane Nikić |
Voja Dodevski |
Žika Jevtić |
Bane Nikić je Milosavu Marjanoviću dodelio povelju i diplomu za Rebus godine objavljen na blogu "Rebusi".
Čestitke svima!
DIGNI RUKU, DIGNI OBADVE (5)
Stari i novi predsednik ESS (sa bloga Enigmoteka) |
Eroteka (201-5)
Prethodna epizoda je
OVDE.
Nakon pauze počele su
izborne aktivnosti. Komisija za prebrojavanje glasova (Krsta, Slavko i Milutin)
nije imala težak posao jer je glasanje provedeno dosta brzo, te je predsednik
komisije (Krsta) mogao sve sam da obavi bez problema. Prvo su birani predstavnici
klubova. Svaki klub je predložio po dvojicu, a birao se jedan, s tim što je
drugi zamenik. Uvažen je predlog svakog od klubova i birani su prvoimenovani.
Predsedništvo ESS
čine:
1.Krsta Ivanov (Bor)
2.Živadin Jovanović
(Braničevo)
3. Sreten Perić (Izazov)
4. Stanko Žugić (Vuk
Karadžić)
5.Zlatan Pupezin
(Kikinda)
6. Ljubiša Banović
(Nova Zagonetka)
7. Željko Dimović
(Natošević)
8. Mile Janković
(Piramida)
9. Marjan Radaković
(Niš)
10.Voja Dodevski
(Valjevo)
11.Vladimir Šarić
(novoprimljena sekcija Srem)
Nakon ovoga trebalo je
od ovih 11 enigmata izabrati predsednika. Željko Dimović je jedini istakao
svoju kandidaturu, ali da bi se mogli provesti izbori „blagim pritiskom“ Ljubiša
Banović je pristao da bude drugi kandidat, ali je zamolio da niko ne glasa za
njega. Većinom glasova za novog predsednika ESS izabran je Željko Dimović, dok
je Banović potpredsednik. Sekretar će biti izabran na prvoj sednici
predsedništva.
Izbor je propraćen
aplauzom, a stari predsednik nije krio oduševljenje jer se ratosiljao funkcije.
U narednih 15 dana treba da se obave sve formalnosti oko primporedaje dužnost,
te da se odredi sedište ESS.
Do kraja zasedanja
pokušano je da se govori o sledećim Susretima. Ništa nije odlučeno, ali dobili
smo obećanje da ćemo sve informacije dobiti uskoro.
Krsta Ivanov je kazao,
da zbog nezainteresovanosti kolega, odustaje od projekta „Monografija 70 godina
Enigme“, ali je pokazao i potpuno spremljen materijal za knjigu „Susreti
enigmata 1-16“. Treba samo da ESS pomogne štampanje pa da se to podeli na 17. susretima.
Ovo je dočekano vrlo mlako, ali rečeno je da će se i o tome predsedništvo
izjasniti uskoro.
...I sada šlag na tortu
(Ono što me, koji nisam neki vjernik, navelo da se krstim i lijevom i desnom, a da sam mogao dohvatiti, preksrtio bih se i nogom).
Novoizabrani predsjednik ustao je da kaže nekoliko riječi, oko njega gužva,
neki ljudi polaze, a ja sjedim mirno (niti tičem niti mičem) gledam u Željka i
slušam šta će reći. On, ničim izazvan počinje sa:
„Saslušajte me malo.
Evo Slavko opet ne sluša“ (odmah mir u sali)
Ja u čudu. Zašto mu
ovo treba, njemu koji kaže da će poraditi na sređivanju međuljudskih odnosa.
Rekoh: „Hajde ti,
dragi moj Željko, malo sjaši meni sa grbače...“
On:“ Eto vidite kao se
on obraća. Obećavam da ću u narednoj godini srediti međuljudske odnose u Savezu
ili ću dati ostavku. Evo, Zoran se potpuno smirio. Još samo da disciplinujem
Slavka. Kažem vam da ću iz Saveza izbaciti svakoga ko remeti međuljudske odnose
u Savezu“.
Migo ne može da sluša
i izazi, a ja se iščuđavam. Možda Željku nije niko rekao da ga nismo izabrali
za cara Hirohita, već da je on samo Primus inter pares (prvi među jednakima). Njegov glas vrijedi isto kao i svakog od ostalih 109 članova.
Ničim mu nisam dao
povod da se tako ponaša, ali je on nagovijestio šta mu je prioritet u mandatu.
Ja mu i ovim putem poručujem: No, no!
Kao i svakog
dosadašnjeg predsednika Saveza, i njega ću uvažavati, ESS će u meni i u ovom
blogu imati dobrog saradnika. Sve bitne i manje bitne informacije o ESS biće objavljene.
Jedino od mene ne može očekivati da ću mu se klanjati do zemlje. Kada bude
nešto za hvaljenje, to ću i hvaliti, a šta bude za kuđenje, neka očekuje
kritiku. Što se tiče sređivanja međuljudskih odnosa, neka krene od sebe, pa
onda redom. Podržavam taj put (jedini ispravan).
Srećno u radu, uz
preporuku da se prema svima odnosi kako treba (jednako). Ne smije biti
jednakijih, pa sa mnom neće imati problema.
O
priznanjima biće poseban post.
(Kraj, valjda)
DRUGI IZVEŠTAVAJU
Jučerašnja sednica dobro je propraćena i na drugim sajtovima i blogovima. Preporučujem da se informišete i tamo. Na slici, koju preuzimam sa bloga "Enigmoteka" vidi se proslava dobro obavljenog posla u "Mornaru". To je onaj restoran u kome je sve počelo 2012. godine kada je grupa kolega zabrinutih za loše stanje u ESS održala prvo okupljanje, a sve u cilju ozdravljenja krovne instutucije. Ko zna, možda će se povodom 40 ili 50 godina uspešnog rada ESS, svečano postaviti tabla na ovaj restoran sa prigodnim tekstom.
Izveštaje ili fotografije sa Izborne skupštine ESS možete pogledati na 4-5 internet-adresa.
DIGNI RUKU, DIGNI OBADVE (4)
Eroteka (201-4)
Prethodna epizoda je
OVDE.
...i tako...počinje
Izborna skupština po dnevnom redu. Vrlo interesantna je činjenica da Aco nije
dao ostavku, osnosno nije to pomenuto ni pri sazivanju skupštine ni na samoj
skupštini. Svi smo po principu „rekla-kazala“ saznali da biramo novog predsednika.
Aco vrlo kratko
podnosi izvještaj o radu. Kaže da smo u
protekloj godini imali jedan skup početkom godine (Zagonetna subota) i da su
uspešno organizovani Susreti u Čačku. Osim toga pomenuo je dobru saradnju sa
listovima koji se rade preko ESS. Nabrajanje šta je trebalo da se uradi, a nije
urađeno poduže je potrajalo. (Mislim: Mene isključuju iz Saveza jer sam kazao
da se ič ne radi, a gospodin predsednik upravo to reče u izveštaju, i niko ga
ne izbacije ni iz čega. Mislim, ali se ne oglašavam. Ne moram baš svakom loncu
biti poklopac). Potom Šarić daje osvrt na finansijski izvještaj. Preko računa
je prošlo 700-750.000 dinara, a trenutno stanje kase je 14.000. Mile iskoristi
momenat da kritikuje neuredne platiše članarine, jer da je bilo uplata
članarine, bilo bi i ručka. Ovako smo dobili svi po jedno piće. (Javno vam,
dragi čitaoci, priznajem da sam na račun ESS popio 1, slovima -jednu vodu, i na
taj način oštetio budžet ESS, a u budžet još ništa nisam ubacio). Niko ne pita
kako su trošene te pare. Ne pitam ni ja, niti me mnogo interesuje.
Otvara se diskusija.
Predsjedavaući pita ko ima šta da kaže. Imam osjećaj da u mene gleda najmanje
polovina prisutnih, ali ostadoh tvrda srca. Po ovoj problematici ne rekoh ni „a“.
Izveštaji se usvajaju.
Nakon ovoga, opet
spektakl. Rasprava o žalbama. Aco upoznaje prisutne o hronologiji događaja i da
treba odlučiti o žalbama i to dvije vrste žalbi. Prva je žalba EKK o
isključenju Živanića iz ESS... (Tu sam bio nepristojan, ali zbog
ekspeditivnosti sam morao, prekinem Acu i kažem da to više nije aktuelno jer
Živanić ne želi da bude član ESS) i 5 žalbi na odluku o „dvojnim pobjedinicima“
i da skupština treba da potvrdi da li je odluka predsedništva ESS kojim se za
ukupne pobednike u Vranju proglašavaju Bovan i Perić, a u Boru Knežević i
Radisavljević . Javljam se (naravno) i kažem da ne treba da odlučujemo da li je
odluka dobra ili loša, već da se izjašnjavamo o žalbama, odnosno da li se
usvajaju žalbe ili ne (To je kasnije ignorisano). Rekoh, mi smo uložili
prigovor i iz formalnih i iz suštinskih razloga, a posebno naglasih: „Nevažno
je što su žalbe uložili neki nibitni Krsta Ivanov, nevažni Dinko Knežević, i
još nevažniji Slavko, ali zapitate se, drage kolege, kako to da je žalbu uložio
i potpredsednik ESS Nikola Pešić“. Nakon mene, Zoran Radisavljević je malo
čitao, a malo prepričavao zašto i kako se na njega vrši hajka. Naravno glavi
krivac sam lično i presonalno ja (Nije me vrijeđao). Usput pominje da su žalbe
uložili Krsta i Nikola iz čite pakosti i animoziteta prema njemu. Onda opet udara
po Slavku koji provocira jer je ponovo objavio na svom blogu Dinkov prigovor, itd,
itd. U diskusiju se uključuje Krsta koji se direktno obraća Zoranu, govoreći da
se nije žalio na vrijeme već nakon godinu dana, da na taj način ponižava
organizatore Susreta. (Dok Krsta priča, Zoran se zacenio od smijeha, pa Krsta
smireno reče: „Samo se ti smeji“). Pojedinci se pitaju otkud Perića u svoj ovoj
priči, da li je dao ovlašćenje Zoranu, ...Zoran opet po meni kako ga stalno
napadam. Iskoristih momenat dok je pravio dramsku pauzu, da kažem (cinično): Ja
se i ne žalim na tebe već na Perića (koji sjedi blizu mene). Žalim se na Perića,
koji se nije ni žalio, evo sada ćemo se poklati oko pehara. Diskusija traje još
neko vrijeme, komešanje u sali, ali nema nereda. Ne upadamo jedan drugom u
riječ, što je veliki napredak jer se do sada redovno dešavalo da niko nije
mogao povezati dvije rečenice, a da Zoran ne uskoči.
Glasanje! Ne, ne glasa
se da li se usvajaju žalbe već (obratite pažnju) „Ko je za to da je odluka
predsedništva ispravno doneta“? Većina diže ruku. Ko misli da nije ispravna
odluka predsedništva. Manjina. Dosta prisutnih (najmanje 10) nije glaslo.
Sasvim sam siguran da dobar dio kolega ni ne zna za šta je glasao, ali gotovo.
Izglasano! Ništa ne komentarišem, čak ni ono što sam zapazio ovlaš gledajući po
sali – Za odluku su glasali i oni koji su do sada svaki put bili protiv odluke
i oni koji su tokom diskusije glasno bili da treba da se usvoje žalbe. Ljudi
pojma nemaju za šta glasaju, i dosta im je ovoga, dosadili smo i bogu i
ljudima. Stoga, Slavko šuti, primoravam sebe! Javno kažem da je za mene ova
priča završena. Od sada svi možete da računate da su u Vranju najbolji bili
Perić i Bovan (ili obrnuto), a u Boru Radisavljević i Knežević (nikako
obrnuto!). Završena priča, ali zapamtite šta vam kaže vidoviti Slavko: Ovo će
nam se kad-tad svima vratiti kao bumerang, baš kao što se vraćaju sve loše
odluke iz prošlog rada Saveza.
Prije pauze održana je
kratka promocija knjige Goradane Šarić „Anagramisani helenizmi“. O knjizi
govori recenzent Radomir Mićunović. Opšta je ocjena da je ovo jedna vrlo
vrijedna knjiga i sve pohvale idu Goci. Vrlo sam ponosan i na činjenicu da je
EKK sa 5000 dinara pomogao štampanje knjige (Ne znam da li je neko pomenuo
pomoć EKK jer sam pri kraju promocije morao da napustim salu jer sam imao
telefonski poziv – Za kviz „Naslovna strana“).
Uslijedila je pauza od
15 minuta.
Pauza i u pisanju.
Nastavak slijedi.
Пријавите се на:
Постови (Atom)