Pošto se radi o manje poznatoj ptici (makar u vizuelnom smislu) trebalo je pored manje ptice staviti i njeno anadiplozno latinsko ime: Troglodytes troglodytes.
Hvala Svetlana na korektnoj analizi... Očekivao sam i druge analitičare, ali izgleda kao da si ti sve rekla, ili su se oni ispucali u prethodnim komentarima pa neće da se ponavljaju, no ja volim čuti svaku sugestiju i kritiku jer mi to pomaže u daljem stvaranju Čestitam pobednicima i da se što pre oprobamo u novim izazovima...
Nasuprot onome što je Svetlana napisala, ovo nije mešana fraza, nije mešavina situacije i nabrajanja, nego je čisto nabrajanje. Mešanje je jedna od najvećih mana rebusa, tako da su mešani rebusi pri dnu po kvalitetu. Svetlana nije iznela svoju ocenu rebusa, ali čini mi se da i ona oseti da nije mešan, jer pretpostavljam da se inače ne bi ustručavala da kaže da je loš. Naime, sklop "do galeba carić" može se posmatrati kao eliptična rečenica, dakle ona u kojoj je izostavljen glagol, što znači da je to skraćena rečenica "Do galeba je carić."; ali on može biti i imenička sintagma, u kojoj je carić osnovna imenica a "do galeba" je bliže opisuje. Takav red reči u sintagmi jeste neobičan - običnije je "carić do galeba" - ali je prihvatljiv.
Kad tražim primer, najpre mi pada na pamet da se takav red reči često koristi u srpskim narodnim pesmama. Navodim dva primera iz pesme "Marko Kraljević i Vuča dženeral": 1. "Pucaju na gradu topovi.", 2. "Ćera njega na Šarinu Marko". Drugi primer je ubedljiviji od prvog, jer bi u prvom moglo da se posmatra ne kao da je "na gradu topovi" imenička sintagma, nego da je "pucaju na gradu" glagolska sintagma, pošto se sve dešava na gradu, i topovi i pucanje su tamo. U drugom primeru to ne ide, jer ne ide da je "ćera njega na Šarinu" glagolska sintagma, pošto se ne odvija ta radnja (ćeranje) na Šarinu, nego je samo Marko na Šarinu pa on ćera toga nekoga "njega", tako da je "na Šarinu Marko" imenička sintagma. Ne znam to baš teorijski da objasnim, ali otprilike je tako.
Znači, ovo je solidno nabrajanje, sa pomenutim malo neobičnim redom reči, kvari ga dopisano slovo, a ni rešenje ne popravlja naročito utisak, tako da je to, rekao bih, malo ispodprosečan rebus.
Prvi svima poznat primjer ovoga o čemu Milan piše, a koji mi pada na pamet, je Na Drini ćuprija. On sigurno nije jedini, ali ne vidim razloga niti da se oni traže niti da se pred sastavljače postavljaju ograničenja tog tipa. Kao što je dobro poznato, red riječi u našem jeziku znatno je slobodniji nego u većini drugih jezika. Mnoge varijacije, tako i ova, sasvim su slobodne i bez uticaja na značenje.
Ako si ti Milane u pravu, onda sam ja pogrešno shvatila "početnu obuku" kada sam počela da pravim rebuse. Ja sam uvek mislila da na primer oblik "A, do B - C, D, E, F na G" predstavlja mešanje baba i žaba.
Jako bih volela da se oglase i ostali, iskusni rebusaši, pa da eventualno korigujem svoju kritiku, ukoliko sam Mihajlu nehotice nanela nepravdu.
Dobro, Svetlana, navela si zgodan primer mešanja baba i baba. Imenička sintagma je skup reči koji ima službu imenice u rečenici. Moj stav je da u rebusima treba da sledimo logiku jezika a ne da smišljamo neka posebna pravila u tom smislu. Najjednostavniji oblik rebusa nabrajanja, tzv. čitaljke, jeste nabrajanje samih imenica, npr.: dečak, kamiončić, bojice. Primer upotrebe u (običnom) jeziku je: U sobi su: dečak, kamiončić, bojice. I sve je u redu. Lepše bi bilo da ima i veznik, ali radi jednostavnosti ostavio sam ovako. Bez problema možemo uvesti pridev: U sobi su: dečak, žuti kaiončić, bojice. A takođe nije nikakav problem da uvedemo i neku složeniju imeničku sintagmu: U sobi su: dečak, (žuti) kamiončić, bojice na stolu. I dalje je sve u redu. Zašto onda ne bi bilo u redu da fraza čitaljke bude ista kao to nabrajanje? Svi članovi niza su imeničke sintagme. Problem nastaje ako među njih ubacimo rečenicu, što u rebusima nazivamo situacijom, npr.: "U sobi su: kamiončić, dečak crta, televizor." - to je neispravno. Zato je i u čitaljki neispravno da u nabrajanju zajedno budu imenice, odn. imeničke sintagme, i rečenice, tj. situacije.
Dosta opširno smo o tome diskutovali ovde: rebusi.blogspot.com/2016/01/blog-post_69.html samo što si možda zaboravila.
Specifičnost ovog rebusa je što jedna (u ovom slučaju jedina) od imeničkih sintagmi ima isti oblik kao što može imati (eliptična) rečenica. Ali to ne znači da je moramo shvatiti kao rečenicu. Doduše, u rečenici je uobičajeniji (nisam siguran da li je i obavezan) taj red reči: "Do galeba carić." - izostavljen je pomoćni glagol "je(ste)", koji se podrazumeva; a u imeničkoj sintagmi je običnije: carić do galeba; npr.: Na plaži su: kamenje, carić do galeba, puževi i školjke. Ali sasvim je u redu i sledeće nabrajanje: Duž Drine smo videli: splavove, na Drini ćupriju, brzake i ribare.
Teorijski je to sve u redu, ali u svakodnevnom govoru bi čudno zvučalo da prilikom nabrajanja samo pojedinim predmetima odredimo i položaj. Ili nas interesuje samo šta je u sobi, ili nas interesuje i šta se gde nalazi.
Pošto sam u međuvremenu doznala da se ovakvi tipovi rebusa redovno objavljuju u enigmatskim listovima i da se to nikome ne uzima za zlo, onda nije fer da ja to uradim Mihajlu, tako da, Mihajlo, izvini. Nije bilo namerno.
12 коментара:
Pošto se radi o manje poznatoj ptici (makar u vizuelnom smislu) trebalo je pored manje ptice staviti i njeno anadiplozno latinsko ime: Troglodytes troglodytes.
Doga lebac ari ćapila (do galeba carić, A pila)
Sviđa mi se:
- izbor ptica, verovatno ne spadaju u one koje će se najčešće pojavljivati
- duhovito rešenje
Ne sviđa mi se:
- postavka (mešavina situacije i nabrajanja)
- dodatno slovo (koje umnogome olakšava stvaranje boljeg krajnjeg rešenja)
Simpatično:)
Ovo me podseti na moj odranije: Doga ćapi jelena (do gaća pije Lena).
Rješenje je tačno.
Ovom rebusu bih dao (jaku) trojku.
Hvala Svetlana na korektnoj analizi...
Očekivao sam i druge analitičare, ali izgleda kao da si ti sve rekla, ili su se oni ispucali u prethodnim komentarima pa neće da se ponavljaju, no ja volim čuti svaku sugestiju i kritiku jer mi to pomaže u daljem stvaranju
Čestitam pobednicima i da se što pre oprobamo u novim izazovima...
mihajlo
Nasuprot onome što je Svetlana napisala, ovo nije mešana fraza, nije mešavina situacije i nabrajanja, nego je čisto nabrajanje. Mešanje je jedna od najvećih mana rebusa, tako da su mešani rebusi pri dnu po kvalitetu. Svetlana nije iznela svoju ocenu rebusa, ali čini mi se da i ona oseti da nije mešan, jer pretpostavljam da se inače ne bi ustručavala da kaže da je loš. Naime, sklop "do galeba carić" može se posmatrati kao eliptična rečenica, dakle ona u kojoj je izostavljen glagol, što znači da je to skraćena rečenica "Do galeba je carić."; ali on može biti i imenička sintagma, u kojoj je carić osnovna imenica a "do galeba" je bliže opisuje. Takav red reči u sintagmi jeste neobičan - običnije je "carić do galeba" - ali je prihvatljiv.
Kad tražim primer, najpre mi pada na pamet da se takav red reči često koristi u srpskim narodnim pesmama. Navodim dva primera iz pesme "Marko Kraljević i Vuča dženeral":
1. "Pucaju na gradu topovi.",
2. "Ćera njega na Šarinu Marko".
Drugi primer je ubedljiviji od prvog, jer bi u prvom moglo da se posmatra ne kao da je "na gradu topovi" imenička sintagma, nego da je "pucaju na gradu" glagolska sintagma, pošto se sve dešava na gradu, i topovi i pucanje su tamo. U drugom primeru to ne ide, jer ne ide da je "ćera njega na Šarinu" glagolska sintagma, pošto se ne odvija ta radnja (ćeranje) na Šarinu, nego je samo Marko na Šarinu pa on ćera toga nekoga "njega", tako da je "na Šarinu Marko" imenička sintagma. Ne znam to baš teorijski da objasnim, ali otprilike je tako.
Znači, ovo je solidno nabrajanje, sa pomenutim malo neobičnim redom reči, kvari ga dopisano slovo, a ni rešenje ne popravlja naročito utisak, tako da je to, rekao bih, malo ispodprosečan rebus.
hvala Milane na javljanju, mada slabo shvaćam navode iz pesama...
ocena je jaka dvojka, a i to je prolazno:)
pozdrav!
Prvi svima poznat primjer ovoga o čemu Milan piše, a koji mi pada na pamet, je Na Drini ćuprija. On sigurno nije jedini, ali ne vidim razloga niti da se oni traže niti da se pred sastavljače postavljaju ograničenja tog tipa. Kao što je dobro poznato, red riječi u našem jeziku znatno je slobodniji nego u većini drugih jezika. Mnoge varijacije, tako i ova, sasvim su slobodne i bez uticaja na značenje.
Ako si ti Milane u pravu, onda sam ja pogrešno shvatila "početnu obuku" kada sam počela da pravim rebuse. Ja sam uvek mislila da na primer oblik "A, do B - C, D, E, F na G" predstavlja mešanje baba i žaba.
Jako bih volela da se oglase i ostali, iskusni rebusaši, pa da eventualno korigujem svoju kritiku, ukoliko sam Mihajlu nehotice nanela nepravdu.
Dobro, Svetlana, navela si zgodan primer mešanja baba i baba. Imenička sintagma je skup reči koji ima službu imenice u rečenici. Moj stav je da u rebusima treba da sledimo logiku jezika a ne da smišljamo neka posebna pravila u tom smislu. Najjednostavniji oblik rebusa nabrajanja, tzv. čitaljke, jeste nabrajanje samih imenica, npr.: dečak, kamiončić, bojice. Primer upotrebe u (običnom) jeziku je: U sobi su: dečak, kamiončić, bojice. I sve je u redu. Lepše bi bilo da ima i veznik, ali radi jednostavnosti ostavio sam ovako. Bez problema možemo uvesti pridev: U sobi su: dečak, žuti kaiončić, bojice. A takođe nije nikakav problem da uvedemo i neku složeniju imeničku sintagmu: U sobi su: dečak, (žuti) kamiončić, bojice na stolu. I dalje je sve u redu. Zašto onda ne bi bilo u redu da fraza čitaljke bude ista kao to nabrajanje? Svi članovi niza su imeničke sintagme. Problem nastaje ako među njih ubacimo rečenicu, što u rebusima nazivamo situacijom, npr.: "U sobi su: kamiončić, dečak crta, televizor." - to je neispravno. Zato je i u čitaljki neispravno da u nabrajanju zajedno budu imenice, odn. imeničke sintagme, i rečenice, tj. situacije.
Dosta opširno smo o tome diskutovali ovde:
rebusi.blogspot.com/2016/01/blog-post_69.html
samo što si možda zaboravila.
Specifičnost ovog rebusa je što jedna (u ovom slučaju jedina) od imeničkih sintagmi ima isti oblik kao što može imati (eliptična) rečenica. Ali to ne znači da je moramo shvatiti kao rečenicu. Doduše, u rečenici je uobičajeniji (nisam siguran da li je i obavezan) taj red reči: "Do galeba carić." - izostavljen je pomoćni glagol "je(ste)", koji se podrazumeva; a u imeničkoj sintagmi je običnije: carić do galeba; npr.: Na plaži su: kamenje, carić do galeba, puževi i školjke. Ali sasvim je u redu i sledeće nabrajanje: Duž Drine smo videli: splavove, na Drini ćupriju, brzake i ribare.
Teorijski je to sve u redu, ali u svakodnevnom govoru bi čudno zvučalo da prilikom nabrajanja samo pojedinim predmetima odredimo i položaj. Ili nas interesuje samo šta je u sobi, ili nas interesuje i šta se gde nalazi.
Pošto sam u međuvremenu doznala da se ovakvi tipovi rebusa redovno objavljuju u enigmatskim listovima i da se to nikome ne uzima za zlo, onda nije fer da ja to uradim Mihajlu, tako da, Mihajlo, izvini. Nije bilo namerno.
Постави коментар