REČ PO RIJEČ (2134)

AMPREN SUPA

Piše: Ilija Ozdanovac

Rano zorom, jednog srpanjskog dana oko Ilina, prvi traci zore, koji su se, poput strila, uspili probiti kroz guste grane jabuke prisline, koja je zakrilila našu, (čuj štioče: našu, ej Bogati!) sirotinjsku kolebu, već su počeli virkati kroz orošeni pendžerak iznad kreveta, dok sam se ja borio kako odiliti snove od buđenja i stvarnosti koja me je tog dana čekala, reko bi, obiručke. Evo, saću ja....već sam imao spreman odgovo, kad već ono jedamput moja baba Agica otvori vrata i drekne na mene.... I dok sam gledo sve te boje koje su se lomile kroz stakla pendžerka i po ponjavi i friško omazanom zidu slikale nestvarne oblike, eto je....Ajde Iljo...!

Eno, didak je ošo pustit svinje i naranit Bojtara (omiljenog mu pulina) a ti lipo, pod jabuku pa se umi, mela sam ti lavor vode i mirišljavog safuna, a onda ćemo fruštukat...Aha...a šta će biti taj fruštuk, pitam ja? Pa, eto, danas ampren supe, sobom zadovoljna baba Agica, a i izborom fruštuka, ispali, nako odjedamput, i misli si kako je pogodila šta volimo...

Ajd' de, dobro, ja, ljudina od šest godina, valda već znam šta je ampren supa! Zapravo, nisam imao pojma, ali mi je zvučalo, nako....fajn, što bi kazali! Bar po nazivu, nako bilosvitski, švapski čak, a to je onda nešto...Samo da mi se ne obije o glavu kao i one šmorne, za koje mi rekoše: carske...

E, onda sam se ja smistio na onu našu hoklicu kraj šporeta i gledo....Baba Agica je dugo birala koju će rajliku uzet, a onda je krenulo...Otvorila vratašca šporeta, malo prođagala, ubacila tri četr kočanje i bristovu cipanicu...Na vr' varjače masti, po varjače brašna...malo tucane crvene paprike, pa, idi Iljo, donesi friške vode, ja doneo pun  kabov, baba Agica uze rg i usu u rajliku. Časom skoči do barče, iščupa i  očisti glavicu luka, dva tri struka peršina, pa i to ubaci. E, onda, de mi dodaj sol...tu ti je, u čekmežetu....Onda ojde,  nasloni se na dovratak, čujem da  viče, ajde didače, taman dok došepesaš , moš dojt...i pogledaj u gnjizda i pokupi jajca pa ponesi ( valda nije sinoć stigla pokupit?)....Onda malo bilog luka, dvi-tri, dok se neomakne,  kapljice sirćeta...De Iljo, uzmi od didaka ta jajca da ji ne porda... Kad je jedno vilicom dobro izmlatila ( tako sam to doživio, ali - mislio sam da u sebi psuje:' bem ti život i stan i ampren supu i i didaka Iliju i njegov fruštuk,  sve, pa tako redom dok treba) - dovoljno dok jajce postane žitka crvenožuta ljepljiva masa, usula je i to u rajliku, jednoliko vrteći varjaču ukrug. Miris ampren supe se širio koliko u kujni, ma reko bi, i do po stana...Malkoc sam primirisao bliže rajliki  i  nije bilo uopće „fuj to“! I, gotovo...ajmo, sad možemo jist. Samo još da didak nakriža kruva...

(Napomena: gornji tekst pisan jezikom i načinom kako su govorili moji preci!)

Ampren supa, ili točnije, ajnpren supa, (ovo „j“ se valda godinama istopilo u govoru šokačkog naroda, još se malo prilagodilo, zbog lakšeg izgovora, ili, sam vrag će ga znat?), je zapravo, književno rečeno, prežgana juha, spravljena od onih gore pobrojanih sastojaka i bila je savršen obrok , ili kao doručak ili kao predjelo...

Ajnpren (ampren ) supa naziv vuče iz njemačkog jezika, Einbrennsuppe, (einbrennen-zaprženo, Einbrenn-zaprška ili zafrig), a kod nas se, eto, zahvaljujući najvjerojatnije svim onim Švabama koji su nastanjivali ovo područje do/oko  četrdesetih godina prošlog stoljeća, udomaćila i zadržala kao ampren supa, mada nije strano ili nepoznato čuti i ajnprensupa pa i iskrivljeno ampersupa. Ampren supa se u neka davnija vremena služila u svako doba dana ili kao doručak zemljoradnika, a i sirotinje, na jugu Njemačke i u dijelu Švicarske. Najćešće se kuhala u vrijeme korizme i posta (umjesto masti stavljalo se bundevino ulje), a znala se obogaćivati i preprženim kockicama slanine ili vrhnjem, i češće, preprženim kockicama kruha.

Na HJP nije zabilježeno, ali se u HER-u navodi ajnpren(kulin.), preprženo brašno na ulju, kao dodatak varivu ili juhi; zaprška (ajnpren juha – prežgana juha), izvor: njemački. Nalazimo ga i u Klaićevom Rječniku stranih riječi s istim tumačenjem, a spominje se i u Čvorovoj „7„ ( Aaa- Bet).