ЗАГОНЕТКЕ НА НАСЛОВНОЈ СТРАНИ (2) Шумадинка: Листъ за кньижевность, забаву и новости био је књижевни и забавни лист штампан у Београду од 1850., до 1857. године. Kрајем 1849. године Љубомир Ненадовић, тада професор београдске гимназије, објавио је да покреће књижевни лист Подунавка, јер је буна из 1848. г. угушила све српске књижевне листове. Намера уредника је била да буде лист књижевни, али да не занемарује политику. У последњем тренутку 5. јануара 1850., лист је променио име у Шумадинка, и под тим именом почиње да излази. Шумадинка је представљала прво гласило либералних идеја у Србији због чега је 4. августа 1850. г. била забрањена. Поново је покренута 1. јануара 1852. године, али је и даље извештавала о политичким приликама. За енигматику је Шумадинка значајна јер је у четири наврата загонетка објављена на насловној страни листа. У сва четири случаја радило се ауторским загонеткама - песмама (слоговни анаграм и шарада, шарада, хомоним, загонетка). У броју 14 (15.02.1855.) на насловној страни се појавила загонетка типа шараде, коју би по садашњој енигматској номенклатури назвали слоговни анаграм и одузимаљка (ЂАВО – ВОЂА, ВО). У овом периоду загонетка се третирају првенствено као књижевна врста обогаћена са енигматичношћу која читаоца тера да разуме шта је прочитао и да да тражене одговоре (тада се то звало одгонетљај). Непознати песник је, поштујући тадашњу традицију желео да песмицу обогати што бољом игром речи, несвестан да је објавио први слоговни анаграм у српској енигматици (претходно је први анаграм објављен у Забавнику Димитрија Давидовића 1820.г.). У наредном броју Шумадинке објављено је као решење само први део „ђаво“, док се друга два задатка из загонетке не спомињу. Факсимил и препис загонетке прилагођен савременом правопису дат је у прилогу.
Нит се рађам нит' умирем, Већ од века распростирем, Моје царство, моју владу, У ватреном моме граду. Састојим се из два слога, Људи м' дају по два рога, А не виде главе, стаса, Нит' ми кадгод чују гласа. ЂАВО Кад ми први слог промениш С другим, онда опет видиш, Подобнога теби брата, Који походи туђа врата; Ближим чини ту услугу, Што му блажи нужду, тугу. ВОЂА А кад прво моје име, Слог са себе први скине, Тад постанем ја животно, У свем' добро и корисно. Па кад спокој земљи прође, Раонику време дође, Видећеш ме и без воље, Кад изађеш куд у поље. ВО
2 коментара:
ЗАГОНЕТКЕ НА НАСЛОВНОЈ СТРАНИ (2)
Шумадинка: Листъ за кньижевность, забаву и новости био је књижевни и забавни лист штампан у Београду од 1850., до 1857. године.
Kрајем 1849. године Љубомир Ненадовић, тада професор београдске гимназије, објавио је да покреће књижевни лист Подунавка, јер је буна из 1848. г. угушила све српске књижевне листове. Намера уредника је била да буде лист књижевни, али да не занемарује политику. У последњем тренутку 5. јануара 1850., лист је променио име у Шумадинка, и под тим именом почиње да излази. Шумадинка је представљала прво гласило либералних идеја у Србији због чега је 4. августа 1850. г. била забрањена. Поново је покренута 1. јануара 1852. године, али је и даље извештавала о политичким приликама.
За енигматику је Шумадинка значајна јер је у четири наврата загонетка објављена на насловној страни листа. У сва четири случаја радило се ауторским загонеткама - песмама (слоговни анаграм и шарада, шарада, хомоним, загонетка).
У броју 14 (15.02.1855.) на насловној страни се појавила загонетка типа шараде, коју би по садашњој енигматској номенклатури назвали слоговни анаграм и одузимаљка (ЂАВО – ВОЂА, ВО). У овом периоду загонетка се третирају првенствено као књижевна врста обогаћена са енигматичношћу која читаоца тера да разуме шта је прочитао и да да тражене одговоре (тада се то звало одгонетљај). Непознати песник је, поштујући тадашњу традицију желео да песмицу обогати што бољом игром речи, несвестан да је објавио први слоговни анаграм у српској енигматици (претходно је први анаграм објављен у Забавнику Димитрија Давидовића 1820.г.). У наредном броју Шумадинке објављено је као решење само први део „ђаво“, док се друга два задатка из загонетке не спомињу.
Факсимил и препис загонетке прилагођен савременом правопису дат је у прилогу.
ЗАГОНЕТКА
Нит се рађам нит' умирем,
Већ од века распростирем,
Моје царство, моју владу,
У ватреном моме граду.
Састојим се из два слога,
Људи м' дају по два рога,
А не виде главе, стаса,
Нит' ми кадгод чују гласа. ЂАВО
Кад ми први слог промениш
С другим, онда опет видиш,
Подобнога теби брата,
Који походи туђа врата;
Ближим чини ту услугу,
Што му блажи нужду, тугу. ВОЂА
А кад прво моје име,
Слог са себе први скине,
Тад постанем ја животно,
У свем' добро и корисно.
Па кад спокој земљи прође,
Раонику време дође,
Видећеш ме и без воље,
Кад изађеш куд у поље. ВО
Постави коментар