IN MEMORIAM

ДАНИЦА (Ђорђа) МАШИЋ (1944 – 2026)

У Новом Саду је 07. јануара 2026. године у 82. години преминула Даница МАШИЋ, енигматкиња и афористкиња. Сахрањена ја 13. јануара на гробљу у Новом Саду.

Рођена је у Александрову код Нове Црње 09. марта 1944. године. Гимна-зију и Вишу педагошку школу завршила је у Зрењанину. Пензионисана  је наставница руског језика и живела је у Новом Саду где је и сахрањена. Радни век је провела у основној школи „Херој Света Младеновић“ у Сараорцима  код Смедерева као наставница руског језика.

Сатиричне текстове и афоризме је објављивала у бројним листовима и часописима: „Ошишани јеж“, „Политика“, „Политика експрес“, „Илустро- вана политика“, „Вечерње новости“, „Погледи“, „Војска“, „Дневник“, „Наш глас“ (Смедерево), „Смедеревска седмица“, „Тимок“ (Зајечар) и другим. На таласима Радио Београда сарађивала је у популарној емисији „Караван“, а објављивала је афоризме и на Радио Пожаревцу. Афоризме су јој објављи-вали и електронски сатирични медији: „Монтенегрина“, „Етна“, „Шипак“ и „Жикишон“. Ауторка је књига афоризама „Свако време има право лице“ (1997) и „Богатство земље лежи у дубини њених мисли“ (2015). Заступље-на је у више књига са афоризмима: лексикон „Ко је ко у нашем хумору, сатири и карикатури“ (М. Вржина, Београд, 1998), Антологија светског афоризма (Љ. Михајловић, Сврљиг, 1998), Антологија пола столећа српског сатиричног афоризма „Враг и шала“ (В. Теофиловић, Београд, 2000), збор-ник „Извајане мисли“ (С. Васић, Алексинац, 2001), „Рука на Титанику“ (Р. Дамјановић, Смедерево, 2002), „Постлудус“ (С. Павловић, Београд, 2002), „Енциклопедија афоризама“ (Ђ. Оташевић, Београд, 2004) и Антологија балканског афоризма (В. Толевски, 2008)… У „Политици“ је 25. јануара ове године Александар ЧОТРИЋ на 22. страни, у рубрици ЧИТАОНИЦА а у делу САТИРИКОН, представио  у тексту ИЗ ИСТОРИЈЕ САТИРЕ под називом ДУБИНА МИСЛИ,  Даницу МАШИЋ, где смо сазнали да је преминула. Тачан датум смрти утврдио је Славко БОВАН.

Први објављени енигматски рад јој је синонимна испуњаљка у лозничком часопису „Марбо“ 1996. године. Поред часописа „Марбо“ објављивала је у београдским листовима : „Хупер“, „Браво сканди“, „Балкан мозаик“, у сме-деревским листовима „Наш глас“ и „Смедеревска седмица“, у дечјим часо-писима „Бамби“ (Пожаревац) и „Свици“ (Смедерево), у „Вуковом ковчежићу“ и др.  У монографији „ЕНИГМА – 70 ГОДИНА“ је споменута као сарадница „Новости енигме“ од 1992. године. Објављено јој је неколико стотина енигматских радова (укрштенице, осмосмерке, пешчаници, испуњаљке, и више врста „ситнијих“ радова). У Библиографији српске енигматике (М. Радаковић, ЕСС и „Алма“, Београд, 2012) објављено је да је Радојица ЈОВИЧИЋ писао о Даници МАШИЋ у „Вуковом ковчежићу“ марта 2011. године.

Била је чланица београдског Удружења енигмата „Вук Караџић“ од 1996. до 2019. године што је објављено у монографији „Тридесет пет година Удружења енигмата „Вук Караџић“ – Београд (1986 – 2021)“ (Ратко Стојковић, УЕ „Вук Караџић“ и ЕСС, Београд, 2023).

Даница није учествовала на енигматским скуповима и такмичењима а последњих година није ни објављивала ни афоризме ни енигматске сас-таве. Њеном смрћу и афористичари и енигмати су изгубили истакнуту и оригиналну ауторку. Слава јој!

Владимир Шарић