Стефан Митров Љубиша потиче из херцеговачке породице јунака и свештеника. Основну школу слушао је на италијанском и народном српском језику. Свој програм изнео је на Бокешкој скупштини (1848), залажући се за: равноправност језика, право вероисповести у свим конфесијама и економски развој Боке и Далмације. Био је један од најистакнутијих чланова Народне странке, више пута бокељски представник на Далматинском сабору и саборски представник на Царевинском већу у Бечу. На отварању ЈАЗУ (1867) говорио је о важности братства словенских народа. Сарађивао је са Јованом Ристићем, књазом Николом Петровићем, Валтазaром Богишићем и другим значајним личностима. Умро је у Бечу, 1878. године. Сахрањен је поред Вука Караџића и Бранка Радичевића, уз надгробну реч Лазе Костића. Посмртни остаци пренети су и сахрањени у Будви (1885).
4 коментара:
LJUBIŠA STEFAN MITROV
Stipan
PITAJ UMNE ŠTIVO SRBLJA
(Stjepan Mitrov LJubiša)
TA BIJAŠE UMNO STRPLJIV! (Stjepan Mitrov Ljubiša)
Stipan
Стефан Митров Љубиша потиче из херцеговачке породице јунака и свештеника. Основну школу слушао је на италијанском и народном српском језику. Свој програм изнео је на Бокешкој скупштини (1848), залажући се за: равноправност језика, право вероисповести у свим конфесијама и економски развој Боке и Далмације. Био је један од најистакнутијих чланова Народне странке, више пута бокељски представник на Далматинском сабору и саборски представник на Царевинском већу у Бечу. На отварању ЈАЗУ (1867) говорио је о важности братства словенских народа. Сарађивао је са Јованом Ристићем, књазом Николом Петровићем, Валтазaром Богишићем и другим значајним личностима. Умро је у Бечу, 1878. године. Сахрањен је поред Вука Караџића и Бранка Радичевића, уз надгробну реч Лазе Костића. Посмртни остаци пренети су и сахрањени у Будви (1885).
Постави коментар